Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 17.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.12.




Stanje na frontu  - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.12.



Ukrajina uvela moratorijum na otplatu duga Rusiji - Ukrajina je uvela moratorijum na otplatu duga Rusiji od tri milijarde dolara, izjavio je premijer te zemlje Arsenij Jacenjuk.

„Ukrajinska Vlada odlučila je danas da uvede moratorijum na isplatu takozvanog ruskog duga. Moratorijum se odnosi na tri milijarde i 75 miliona dolara ruskih deonica“, rekao je Jacenjuk.

Istovremeno, precizirao je on, Ukrajina je stopirala isplate dugova pojedinih državnih kompanija ruskim bankama i najavio da će uskoro biti uveden moratorijum i na isplatu dodatnih 507 miliona dolara koje duguju ukrajinske kompanije „Južnoe“ i „Ukravtodor“.

„Od današnjeg dana isplata celokupnog duga Rusiji, u iznosu od 3.582 miliona dolara, stopira se dok se ne prihvate predlozi Kijeva oko restrukturiranja duga ili do odgovarajuće odluke suda“, rekao je Jacenjuk.

Ukrajinski premijer je ponovio da je Kijev spreman da se sudi sa Rusijom zbog duga, imajući u vidu da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio Vladi Rusije da podnese tužbu protiv Ukrajine ukoliko odbije da ga isplati. 

Podsećamo, Savet direktora MMF–a je došao do zaključka da je ukrajinski dug prema Rusiji u iznosu od tri milijarde dolara suvereni, a ne komercijalni dug. Ova odluka znači da Ukrajina sada nema osnova da odbija pregovore sa Rusijom o restrukturiranju duga. 

Uvođenje moratorijuma na isplatu duga Rusiji je nezakonito i nije u skladu sa međunarodnim pravom, rekao je šef komiteta Državne dume za ekonomska pitanja Anatolij Aksakov.

On je istakao da u slučaju da se Rusija obrati sudu, Ukrajina će svakako izgubiti spor.

Peskov: Dobrovoljci u Donbasu ne znače i prisustvo ruske vojske - Pogrešno je tumačiti reči ruskog predsednika Vladimira Putina o dobrovoljcima iz Rusije u Donbasu kao o prisustvu ruske vojske na jugoistoku Ukrajine, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Tamo je bio rat. Ljudi su išli da ratuju i da učestvuju u borbama“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanja novinara šta je Putin mislio kada je govorio o vojnim pitanjima na godišnjoj konferenciji koja je održana u četvrtak u Moskvi.

On je dodao da nema reči o prisustvu ruskih vojnih stručnjaka već isključivo dobrovoljaca.

„Putin je u više navrata govorio o ruskim građanima, kao i o građanima Zajednice nezavisnih država, koji su samoinicijativno otišli u Donbas. Oni su tamo otišli iz svojih ubeđenja, koristeći svoje odmore, za svoj račun, jer nisu bili spremni da se mire sa tim da ukrajinske snage uništavaju gradove na jugoistoku zemlje“, rekao je Peskov.

Peskov je upozorio da postoji i druga strana medalje.

„Pojedini ljudi postaju žrtve vrbovanja od strane DAEŠ-a (takozvana Islamska država), a Putin je u svom obraćanju istakao da se prema podacima Federalne službe bezbednosti Rusije oko 2.000 ruskih građana bori na strani terorista“, zaključio je Peskov.

Češka se protivi realizaciji „Severnog toka 2“ - Češka će se na samitu Evropske unije založiti protiv realizacije gasnog projekta Severni tok 2, izjavio je češki premijer Boguslav Sobotka.

„Češka ne podržava projekat "Severni tok 2", i ja ću to saopštiti na zasedanju Saveta Evrope“, rekao je Sobotka.

Prema rečima češkog premijera, o ovom projektu je bilo reči na poslednjem samitu zemalja Višegradske četvorke (Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska), koje su zauzele jednoglasan negativan stav o „Severnom toku 2“.

„Ovaj projekat podrazumeva diversifikaciju trasa, ali ne podrazumeva diversifikaciju izvora. On umanjuje strateški značaj Centralne Evrope, kroz koju sada prolazi znatan deo isporuka gasa“, rekao je Sobotka. 

Češki premijer smatra da bi realizacija „Severnog toka 2“ još više „uzdrmala ekonomsku stabilnost Ukrajine, koja ni sada nije sposobna da ispunjava svoje finansijske obaveze.

„U takvoj situaciji Evropa ne može da podržava projekte koji samo pogoršavaju situaciju u Ukrajini“, naglasio je Sobotka.

NATO spreman da poveća vojnu pomoć Ukrajini - Glavni komandant oružanih snaga Severnoatlantske alijanse u Evropi Filip Bridlav izrazio je spremnost NATO–a da Ukrajini pruži veću vojnu pomoć, saopšteno je na zvaničnom sajtu predsednika Ukrajine Petra Porošenka.

„General Bridlav je visoko ocenio postojeći nivo saradnje sa Ukrajinom. On je potvrdio spremnost NATO–a da pruži veću pomoć radi suprotstavljanja savremenim izazovima koji stoje pred ukrajinskom državom“, piše u zvaničnom tekstu saopštenja.

Porošenko je saradnju sa NATO–om ocenio kao jedno od najvažnijih pitanja za jačanje odbrane zemlje.

Ranije je saopšteno da je Petro Porošenko stigao u posetu Briselu.

Kijev manipuliše Minskim sporazumom - Moskva je zainteresovana da se što pre reši sukob u istočnoj Ukrajini, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin i ponovio da u Ukrajini nema regularnih ruskih jedinica.

„Zainteresovani smo da se taj sukob što pre reši, ali ne putem fizičke likvidacije ljudi na jugoistoku Ukrajine“, rekao je Putin.

Istakao je i da se Moskva zalaže za sprovođenje Minskih sporazuma, ali je napomenuo da Kijev manipuliše tačkama sporazuma i da ili ne sprovodi, ili kasni sa sprovođenjem dogovorenog. Osvrnuo se i na situaciju koja nastupa od 1. januara kada na snagu stupa SSP Ukrajine sa Evropskom unijom.

„Nažalost, 1. januara prognoziramo pogoršanje naših ekonomskih odnosa, jer smo prinuđeni da donesemo odluku da sa Ukrajinom više nećemo raditi kao sa članom zone slobodne trgovine ZND. Rukovodioci EU su me molili da ne isključujemo Ukrajinu iz zone slobodne trgovine i da joj ne ukidamo preferencije u nadi da ćemo u trilateralnom formatu tokom pregovora uneti dodatne izmene putem protokola koji bi garantovali naše interese. Do jula smo sto puta molili da se sretnemo. Tek u julu su počeli kontakti i oni nisu imali rezultata“, konstatovao je Putin.

Britanski Generalštab optužuje Rusiju za manipulaciju javnim mnjenjem - Šef Generalštaba oružanih snaga Velike Britanije general Nikolas Haton optužio je Rusiju da koristi društvene mreže za manipulaciju javnim mnjenjem u Ukrajini, Estoniji i Gruziji.

„Mi treba da pridamo veći značaj snazi dobrog pisanja. U informacionom veku svi akti fizičkog nasilja ispraćeni su onlajn–komponentom, a socijalne mreže koriste se za manipulaciju javnim mnjenjem“, izjavio je Haton uoči božićnog govora u Londonskom kraljevskom institutu oružanih snaga.

„Tu taktiku Rusija koristi, npr. u Ukrajini, u Estoniji i Gruziji, a ona predviđa: korišćenje informacionog oružja, sajber i kontraobaveštajne aktivnosti, špijunažu, sredstva ekonomske borbe“, rekao je šef Generalštaba.

Haton je okarakterisao akcije Rusije kao „vojnu taktiku novog vremena“.

MMF: Ukrajinski dug Rusiji suvereni - Savet direktora MMF–a je došao do zaključka da je ukrajinski dug prema Rusiji u iznosu 3 milijarde dolara suvereni, a ne komercijalni dug.

Ova odluka znači da Ukrajina sada nema osnova da odbija pregovore sa Rusijom o restrukturiranju duga. 

Ruski ministar finansija Anton Siluanov smatra da bi to moglo poboljšati poziciju Moskve ukoliko bi došlo do sudskog procesa. Njegov zamenik Sergej Storčak smatra da status „zvaničnog duga“ suštinski ne menja situaciju za Rusiju. Storčak ne isključuje mogućnost da će doći do vansudskog poravnanja, pre nego što započne sudski proces, iako Ukrajina mora da plati dug do 20. decembra.

Vlada Ukrajine je saopštila da je „uzela u obzir“ odluku MMF–a i da je spremna da pregovara o restrukturiranju, ali u ovom trenutku ne može da otplati dug. 

Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Viktor Janukovič su se u decembru 2013. godine dogovorili da će Moskva omogućiti Kijevu kredit u iznosu od 15 milijardi dolara putem emitovanja ukrajinskih obveznica. U okviru ovog programa su bile emitovanje obveznice u vrednosti od 3 milijarde dolara i ponuđene putem „Irske berze fondova“ 20. decembra 2013. godine, a kupila ih je Rusija sredstvima Fonda nacionalnog blagostanja.

Ukrajina je kasnije pokušala da ospori status svoje pozajmice i da ga uvrsti u komercijalne kredite koji podležu restrukturiranju. Rusija se nije složila sa tim pristupom.

U novembru 2015. godine predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je izrazio spremnost da se dug Ukrajine restrukturira ako bi SAD, EU ili neka druga značajna finansijska institucija dala garancije Ruskoj Federaciji. Ipak, garancije nisu dobijene.

Kijev bi 20. decembra trebalo u potpunosti da isplati Moskvi kredit, a u slučaju da to ne uradi, 10 dana nakon isteka roka, Rusija ima pravo da se obrati sudskoj instanci.

Putin: Ukinuti zonu slobodne trgovine sa Ukrajinom - Zakon o prestanku važenja Sporazuma o zoni slobodne trgovine između Rusije i Ukrajine razmatraće Državna duma 22. decembra.

Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi zakon o prestanku važenja Sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Ukrajinom. Donji dom Državne dume razmatraće zakon 22. decembra, izjavio je prvi potpredsednik Dume Ivan Meljnikov.

„Predstavnik je saopštio da je predsednik podneo zakon o obustavljanju važenja Sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Ukrajinom koji će biti razmatran 22. decembra“, rekao je novinarima Meljnikov na kraju sednice Saveta Dume.

Peskov: U toku je veliki informacioni rat - U svetu se vodi veliki informacioni rat, smatra pres–sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„On se odavno vodi. To nije velika igra, već veliki informacioni rat“, rekao je Dmitrij Peskov u intervjuu televiziji „Rusija 24“.

On je naveo da u tom ratu neki mediji „gube ljudski oblik i svoje funkcije kao sredstava za masovno informisanje“.

„Vidimo sve učesnike informativnog rata. Vidimo objektivne informacione protivnike i vidimo naše protivnike koji su izgubili svaku objektivnost i iz toga izvodimo zaključke“, dodao je Peskov.

Prema njegovim rečima, jedino sredstvo borbe protiv toga može biti aktivna informaciona politika, usmerena na dovođenje svoje tačke mišljenja do međunarodne zajednice.

„Mislim da je naša zemlja u poslednje vreme, poslednjih godina, mnogo toga naučila i sama je, verovatno, postavila određene standarde u toj oblasti“, rekao je pres–sekretara.

Video vesti za 18.12.




MO DNR o situaciji na frontu

MO LNR o situaciji na frontu

Intervju sa zarobljenim vojnikom kijevskih snaga bataljona "Ajdar"

Izgled aerodrom u Donjecku i okoline

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima