Ikar sa bačkog hipodroma
Jak, neprijatan vetar i oblačno i hladno vreme nisu osujetili želju gotovo 7.000 Subotičana da te nedelje, 16. oktobra 1910. godine, dođu na Gradski hipodrom na Halaškom putu i budu svedoci događaja o kome će brujati cela Evropa.
Na sredini terena stajao je Ivan Sarić (1876 - 1966), a pored njega letelica koja se do tada mogla videti samo na fotografijama engleske i francuske štampe. Usledio je muk. Avion je poleteo, vinuo se na visinu od 30 metara, i tako obišao ceo krug oko hipodroma.
- Osećaj da sam pobedio vazduh, da sam nad najvišom kućom u Subotici, da ću s vremenom stići još više pod oblake, to su osećaji koji se ne mogu izraziti, to samo jednom čovek oseća u životu - rekao je uzbuđeno Sarić posle uspešnog sletanja.
Subotičanin je ostvario Ikarov san i toga dana otvorio prvu stranicu istorije vazduhoplovstva u našoj zemlji, i to samo nekoliko godina pošto su svoje letove izveli braća Rajt i Santoš Dimon.
Do Prvog svetskog rata Sarić je radio na konstruisanju desetocilindarskog motora od sto konjskih snaga koji bi bio sposoban da pokreće avione na većim visinama. Paralelno sa avionima, Sarićeva razmišljanja išla su u pravcu konstruisanja helikoptera, o čemu svedoče makete u beogradskom Muzeju vazduhoplovstva, gde se nalazi i originalni, prvi avion koji je poleteo s tla Srbije.
U podrumu porodičnog doma, Sarić je počeo da pravi letelicu. Za to je koristio točkove bicikla, delove klavira, staru baštensku stolicu, kacu za mleko koja je služila kao rezervoar za gorivo...
Iako je podsećao na Blerioov, Sarićev avion bio je originalan. Laganu Blerioovu konstrukciju krila od bambusa, zamenio je težom, drvenom, a kao novinu uvodi krilca, koja su mu omogućila da kontroliše avion pri nagibu.
"Sarić jedan", kako je nazvana letelica, bio je jednokrilac s rasponom krila od osam i po metara i trupom dugim sedam i po metara. Sistem upravljanja avionom putem pomeranja krajeva krila, Sarić je prevazišao postavljanjem elerona pričvršćenim šarkama za krajeve krila. Drvena rešetka spojena okovima i žicama bila je osnova trupa aviona, dok se stajni trap završavao točkovima motocikla. U pilotskoj kabini je učvrstio stolicu od pletenog pruća i ugradio ručicu za gas. U njemu je bio trocilindarski motor "anzani" od 25 konjskih snaga.
Iako zaposlen kao državni činovnik, Sarić je bio ispred svog vremena. Voleći brzinu, najpre se bavi biciklizmom, potom moto-trkama, pa automobilima. U svakom sportu osvaja medalje širom Evrope.
- Pri poletanju, motor aviona ispustio je veliku vazdušnu struju koja je podigla suknje mojim pomoćnicama. One su u trenu pustile avion i pridržale suknje, a ja u letelici sam se samo nasadio na nos - zapisao je Sarić.
Ono što nije uspeo na proleće, uspeo je na jesen na hipodromu kraj "Zorke". Domaća i evropska štampa Sarićev uspeh ispratila je s velikom pažnjom.
Ali umesto da uživa u slavi, odmah po izvedenom letu Sarić je počeo da konstruiše novu letelicu. Počinje da radi na avionu "Sarić dva", ali do završetka radova ipak nije došlo.
- Velika nadanja su se izjalovila - dodaje Grlica. - Umesto njih, ostale su samo fotografije.
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Srbija ne treba da prihvati svaki kompromis koji ponude SAD, doživljavajući ga kao „božji dar“ i maksimum koji se može postići
Republikanski kandidat je zahvalio američkom narodu što ga je izabrao za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.