Patrijarh Kiril: ŠTta je istinski preporod Rusije

Dobro jutro, dragi gledaoci!

Na adresu naše emisije stiglo je pitanje Evgenije Ostrovitjaninove iz naselja Užma iz Altajske pokrajine. Pitanje glasi: «Vaša Svetosti! Slika zrna koje umire kako bi se ponovo rodilo je jedna od najlepših jevanđeljskih slika, i to se više puta dešavalo s našom zemljom. Da li Rusija još uvek ima snage za preporod? Priča se da postoji proročanstvo da će s pogibijom Rusije propasti i ceo svet, i da je ona onaj «koji zadržava» (2 Sol. 2: 7), o kojem se govori u Jevanđelju, a ne car, kao što se ranije mislilo.»

Želeo bih da postavim pitanje: šta je zapravo preporod? I o kakvom preporodu je reč? Većina ljudi osnovano smatra da je preporod Rusije – preporod ekonomije, preporod nauke, razvoj infrastrukture, poboljšanje života ljudi. I ne može se reći da je to netačan odgovor, zato što snažna Rusija ne može biti unutrašnje slaba, bez obzira da li je u pitanju ekonomija, kultura, nauka ili infrastruktura. Sasvim je očigledno da je preporod povezan sa svestranim ekonomskim i materijalnm razvojem zemlje. Potpuno je očigledno da Rusija, ako je neki sa strane ne budu mnogo ometali, ne samo da je sposobna za takav preporod – ona kao da je programirana za njega zbog naših prirodnih bogatstava i zbog sposobnosti našeg naroda.

Iskustvo je pokazalo: uvedene su sankcije protiv Rusije i počela je vrlo intenzivno da se razvija poljoprivreda, i ne samo poljoprivreda. Takozvana zamena robe iz uvoza danas nesumnjivo stimuliše svestrani razvoj ruske ekonomije. Daj Bože da zemlja prestane da zavisi od isporuke namirnica iz inostranstva, kao i od isporuke lekova i mnogog drugog što, u konačnom, obezbeđuje suverenitet nacije. Ne samo da verujem da će se to desiti – ubeđen sam u to, ako Rusiji ne budu smetali da se razvija na taj način.

Ali šta zapravo imamo u vidu kad je reč o preporodu Rusije? Da li samo ekonomiju, da li samo infrastrukturu i nauku? Jer, to je moguće, i pored spoljašnjeg upravljanja državom, ovaj proces može biti praćen degradacijom u oblasti kulture i duhovnog života, kao i slabljenjem nacionalne samosvesti. Da li se preporodom zemlje može nazvati njen preporod isključivo u materijalnom smislu? Jer preporod pretpostavlja oživljavanje nečega što je nekada postojalo što je zatim izgubljeno. Šta je to postojalo u našem narodu što treba da obnovimo?

Ovde s materijalnog faktora treba da pređemo na duhovni. Treba da obnavljamo snagu našeg duha. Treba da obnavljamo moralno načelo – snažno i čvrsto. Treba da obnavljamo našu nacionalnu samosvest. Treba da obnavljamo duhovnu moć našeg naroda. A sve ono što određuje pravi preporod zaista je povezano s čovekovim duhovnim životom.

I ovde se ne može reći da je takav preporod programiran. Da, zaista, duša naših ljudi je naklonjena duhovnom životu i osetljiva je za pitanja duhovnog života. Ali prolazili smo i kroz periode zaborava duhovnog života, odricanja od duhovnog života i uništavanja svetinja. I to se desilo zato što je našem narodu bilo nametnuto masovno pomračenje svesti i dugi niz godina smo uronili u drugačiji život. Zato ne može biti preporoda zemlje bez preporoda duhovnog života.

Upravo u ovoj oblasti se danas odvijaju najopasniji procesi. Snažna bujica informacija koja se obrušava na savremenog čoveka donosi lažne ciljeve i vrednosti, ali ih zaodeva u tako privlačnu formu, u takav celofan, koji krije svu pogubnost svih ovih ciljeva i vrednosti. Vidimo da se složeni procesi odvijaju u životu naše omladine, u životu našeg obrazovanog društva. I postavlja se pitanje: zar ćemo ponovo nasesti na iste stvari na koje smo naseli u doba revolucije HH veka? Jer, i tada se naš pravoslavni narod sablaznio onim što mu je bilo ponuđeno. Ponuđene su mu ideje ravnopravnosti, bratstva, slobode, sveopšte sreće pravde, i pokretan uzvišenim osećanjima, naš narod se odazvao ovim pozivima. Ali su ovi pozivi bili praćeni obaveznim zahtevima za odricanje od vere, za uništenje duhovnog života, za koncentrisanje na materijalnom, i znamo do čega je sve to dovelo.

Da li će se i danas naš preporod omesti novi fantomi, nove lažne ideje, koje nam se sad pojačano nude preko sredstava za javno informisanje, a naročito preko interneta? Nemam jednostavan odgovor na ovo pitanje. Znam samo da smo svi stupili u epohu vrlo ozbiljne borbe – borbe za budućnost naše otadžbine, za budućnost našeg čoveka. Mi danas nimalo ne ličimo na svoje pretke s početka HH veka, ne posedujemo onaj divni optimizam i onu naivnost, ali je i privlačnost novih ideja mnogo jača i mnogo značajnija od onoga što je bilo pre sto i više godina. Pred nama su novi izazovi i novi problemi, na koje treba da odgovorimo tako što ćemo obezbediti postupan duhovni, kulturni i intelektualni napredak našeg naroda. Upravo od toga će zavisiti preporod otadžbine.

A ko se danas trudi da bude tako? Trudi se Crkva, ali se glas Crkve ne čuje uvek. Premda neki smatraju da je Crkva previše aktivno prisutna u društvenom životu, sva sociološka istraživanja pokazuju da naš narod još uvek ne čuje Crkvu baš najbolje, i to je uslovljeno time što se većina medija zalaže za druge ideale i druge vrednosti.

Međutim, ima i pozitivnih tendencija, između ostalog, u oblasti našeg intelektualnog života – i u svetovnom društvu, među našom inteligencijom. I veoma je važno da se sve zdrave snage društva danas ujedine radi istinskog preporoda Rusije. Crkva, nauka, umetnost, kultura, obrazovanje i sport – sve to treba da bude usmereno na jačanje duhovnih osnova života našeg čoveka. A kakav će biti rezultat? Rezultat zapravo zavisi od nas, od naše sposobnosti da idemo ka postavljenom cilju i da ne podležemo obmanama i iskušenjima koji se uvek pojavljuju.

I drugi deo Vašeg pitanja. Da li je Rusija načelo koje sprečava da na svet dođe antihrist i da nastupi kraj ljudske istorije? Na ovo pitanje nije moguće odgovoriti ni «da», ni «ne». «Onaj koji zadržava», naravno, nije država koja nosi ovaj ili onaj naziv, nije to čak ni narod. Dobro je ono što sprečava zlo da se širi na svetu. Ako dobra ima više od zla, nipošto ne može nastupiti vladavina zla. Ako se dobro stabilno razvija i ako ga prihvata svaka sledeća generacija, prostor dobra se širi, a svako dobro je od Boga. U tom slučaju se smanjuje količina zla, smanjuje se oblast vladavine zla i to nije povezano ni sa jednom državom ili geografskim prostorom.

Ali kad smo govorili o preporodu Rusije kao o duhovnoj pojavi, pre svega smo imali u vidu rezultat ovog preporoda. A on treba da dovede do jačanja dobra i u međuljudskim i u društvenim odnosima. Ako dobro postane vezivno načelo u životu našeg naroda, nesumnjivo je da će Rusija postati «onaj koji zadržava». I danas postoji nešto što nam uliva uverenje u to da Rusija može postati faktor čuvanja ljudskog roda od togalne vladavine zla. Danas je Rusija jedna od malobrojnih zemalja koja vodeći nezvisnu spoljnu politiku, brani potrebu za čuvanjem moralnog načela u međuljudskim i društvenim odnosima. Zalažemo se protiv legalizacije i zakonodavnog opravdanja istopolnih brkova i druge raspuštenosti u oblasti etike. I to je veoma važan faktor. Pogledajte: vizitkartu, propusnicu u određeni geografski prostor predstavlja priznavanje ispravnosti toga što se na datoj teritoriji zakonodavno opravdava greh. To je zaista vrlo opasan momenat. I mi u Rusiji svim snagama treba da čuvamo ono što imamo danas, i da razvijamo svoju sposobnost suprotstavljanja grehu, posebno kad ovaj greh postaje institucionalan, kad se zakonodavno podržava, kad postaje norma ljudskog života.

Daj Bože da imamo dovoljno mudrosti i snage da sačuvamo vernost onim Božanskim istinama koje su date u moralnim zapovestima Jevanđelja. Na ovome završavam našu emisiju i neka blagoslov Božiji bude s vama.

Pres-služba patrijarha Moskovskog i cele Rusije

Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril

Sa ruskog Marina Todić