Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 10.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 09.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 10.12.



Stanje na frontu  - . 

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 10.12.

Sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji nanose štetu francuskim ekonomskim interesima  - Sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji nanose štetu francuskim ekonomskim interesima, piše u dokumentu koji je podneo poslanik Narodne skupštine Francuske Tijeri Marijani.

Poslanik Narodne skupštine Francuske Tijeri Marijani izradio je tekst rezolucije o ukidanju antiruskih sankcija i predstavio ga parlamentu.

„Sankcije koje je EU uvela Rusiji nanose štetu francuskim ekonomskim interesima. Želim da vidim kako Francuska ukida sankcije Rusiji. Predlaže se da Vlada Francuske prizna ukidanje ekonomskih sankcija i ograničavajućih mera koje je EU uvela Ruskoj Federaciji i počne revidiranje politike sankcija prema Rusiji“, kaže se u dokumentu.

Janukovič: Za masakr na Majdanu kriva sadašnja vlast  - Bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič uveren je da su za masakr demonstranata na kijevskom Majdanu u februaru 2014. godine krivi predstavnici sadašnje vlasti.

Glavni kijevski trg — Majdan nezavisnosti — zauzele su pristalice evrointegracija 21. novembra 2013. godine, nakon saopštenja vlade Nikole Azarova da se obustavlja potpisivanje sporazuma o asocijaciji sa EU. Kasnije je Majdan postao epicentar sukoba policije i radikalnih snaga. U februaru su tamo pobijene desetine ljudi. Sadašnje kijevske vlasti optužuju Janukoviča i njegove specijalne službe za ove događaje.

„Čvrsto sam ubeđen da iza ubistva stoje neki sadašnji visokopostavljeni činovnici u Ukrajini, koji su se postarali da pažljivo prikriju svoje tragove. Međutim, ako se situacija promeni i u zemlji napokon počne prava, objektivna istraga — još se mogu pronaći i dokazati krivice ubica. I ja sam zainteresovan za to“, rekao je Janukovič u intervjuu za RIA Novosti. Čitajte više

EU odložila produžetak sankcija Rusiji  - Stalni predstavnici zemalja EU odložili su razmatranje pitanja o produžetku ekonomskih sankcija protiv Rusije, saopštila je agencija Frans pres, pozivajući se na diplomatske izvore.

Očekivalo se da će predstavnici zemalja EU na sastanku u sredu usvojiti bez diskusije produžetak za šest meseci antiruskih sankcija, uvedenih zbog konflikta u Ukrajini. Ipak, kako je agenciji saopštio diplomatski izvor u EU, „ta tačka je bila udaljena sa dnevnog reda“. Prema njegovim rečima, na sastanku koji će danas biti održan, stalni predstavnici zemalja EU će, kako se očekuje, razgovarati o drugim pitanjima.

„Sve to visi u vazduhu… Pitanje je gde odluka treba da bude doneta. Neki žele da se to desi na samitu lidera EU sledeće nedelje“, rekao je diplomatski izvor, dodavši da se za to zalaže Italija.

„To zavisi od Italijana, koji čekaju odluku Rencija. Možda će ovo pitanje ponovo biti pokrenuto danas-sutra, ili će preći na sastanak ministara inostranih poslova u ponedeljak“, saopštio je jedan od izvora agencije.

Šef mađarske diplomatijr: Sankcije štetne po sve  - Sijarto se osvrnuo na situaciju u Ukrajini za koju ukazuje da se nije popravila tokom proteklih meseci, kao i da su sankcije koje je EU uvela Rusiji bile štetne po Rusiju, Ukrajinu i samu EU, a da nisu dovele do poštovanja sporazuma iz Minska.

Italija blokirala automatsko produženje sankcija Rusiji  - O sudbini antiruskih sankcija odlučivaće se ili na sastanku ministara inostranih poslova EU u ponedeljak 14. decembra ili u toku samita Unije 17-18. decembra.

Italija je tražila od EU da se o pitanju produženja antiruskih sankcija razgovara na zasedanju ministara inostranih poslova svih 28 zemalja Unije. Na taj način je blokirano automatsko produženje roka trajanja sankcija, koji ističe 31. decembra.

Formalna odluka o produžetku „kaznenih mera“ za Rusiju trebalo je da bude doneta na sastanku predstavnika članica Unije do kraja ove nedelje. Postupak Italije politički analitičari u Rusiji ocenjuju kao gest prijateljstva ali i izraz nezadovoljstva delovanjem EU.

Ipak, ovaj čin ne označava automatski ukidanje sankcija, ali postoji makar mala verovatnoća da Evropa dođe do zaključka da ove mere ne doprinose rešavanju problema, niti pogađaju ciljeve zbog kojih su donete.

Postojeće sankcije ističu 31. decembra, a odluka o njihovoj daljoj sudbini biće doneta ili na sastanku ministara inostranih poslova EU u ponedeljak 14. decembra ili u toku samita EU 17-18. decembra.

Deo Krima opet bez struje  - Stanovnici Krima opet su ostali bez struje zbog prekida dalekovoda koji dolazi iz Ukrajine, izjavio je vicepremijer Krima Mihail Šeremet.

Prema njegovim rečima, radi se o tehničkom kvaru i nema reči o diverziji, a tehnička služba je već na terenu.

„Kvar se dogodio na teritoriji Krima na dalekovodu Kahovka — Titan — Krasnoperekopsk. Ukoliko problem ne bude ubrzo rešen, struju će građani dobiti iz drugih delova poluostrva“, rekao je Šeremet.

Putin: Prekinuti kupovinu struje od Ukrajine kada se Krim u potpunosti obezbedi  - Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da svi ugovori o kupovini struje iz Ukrajine treba biti anulirani onog trenutka kada budu puštene u rad sve linije za napajanje Krima strujom iz Krasnodarskog kraja.

„Ne smemo dozvoliti da onog trenutka kada u potpunosti obezbedimo Krim strujom budu aktivni ugovori o kupovini električne energije iz Ukrajine“, rekao je Putin obraćajući se ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku.

Trenutno su u toku ispitivanja druge linije napajanja Krima iz Krasnodarskog kraja, a prema najavama ruskog predsednika sve linije bi trebalo da budu puštene u rad do maja naredne godine.

U noći između 22. i 23. novembra rusko poluostrvo Krim je u potpunosti ostalo bez struje zbog miniranja stubova za energetsko snabdevanje u Hersonskoj oblasti, na jugu Ukrajine. Na teritoriji Krima uvedeno je vanredno stanje, pošto je bez električne energije ostalo oko milion i šesto hiljada potrošača.

Svega deset dana kasnije puštena je u rad nova linija za napajanje Krima strujom, koja je spojena na ruski energetski sistem preko dna Kerčkog moreuza do Krasnodarskog kraja.

Ukrajina spremna da se sudi sa Rusijom zbog duga  - Ukrajina je spremna da se sudi sa Rusijom zbog duga od tri milijarde dolara, izjavio je premijer te zemlje Arsenij Jacenjuk.

„Naš stav o pitanju duga ostaje nepromenjen. Mi smo predložili svim međunarodnim kreditorima naš plan restrukturiranja duga i oni su to prihvatili“, rekao je on.

Jacenjuk je naglasio da Rusija neće dobiti drugačije uslove za restrukturiranje duga od onih koji su ponuđeni međunarodnim kreditorima.

„Ukoliko je Rusija spremna da prihvati naše uslove – onda nema problema, ali ako se obrati sudu – mi smo spremni i ‘naoružani’ da se sudimo“, poručio je premijer.

Rok za isplatu duga od tri milijarde dolara ističe u decembru. Dug datira još iz 2013. godine kada je Rusija kupila ukrajinske deonice vrednosti od tri milijarde dolara. 

U novembru je predsednik Rusije Vladimir Putin ponudio Kijevu da dug vrati u ratama tokom naredne tri godine, ali nikakav zvaničan odgovor na ovu ponudu nije stigao.

Lavrov: SAD traže od EU da produži sankcije Rusiji  - Produženje evropskih antiruskih sankcija traže Sjedinjene Američke Države, saopštio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za italijanske medije.

„Znamo da su se Amerikanci sada rastrčali po svim evropskim prestonicama i traže da kroz nekoliko dana, kada se okupi Evropski savet, obavezno produže sankcije bez svake diskusije“, rekao je Sergej Lavrov.

„Džo Bajden se u svoje vreme hvalio kako je to upravo američka inicijativa i kako su Amerikanci ’pritisli‘ EU. To je odluka koju mi ne komentarišemo. Mi duboko žalimo zbog toga“, dodao je on.

Agencija AFP je danas saopštila da bi Evropska unija mogla da odloži odluku o produženju sankcija Rusiji, budući da se Italija zalaže da o tome bude odlučeno na samitu iduće nedelje.

Očekivalo se da ambasadori iz 28 zemalja-članica, bez ikakve debate, produže sankcije Rusiji zbog Ukrajine za još šest meseci.

Međutim, zbog podela među članicama oko tog pitanja i nastojanja Zapada da dobije pomoć Moskve u rešavanju sukoba u Siriji, Rim smatra da odluku treba da donesu lideri EU na sastanku u Briselu idućeg četvrtka ili petka.

Putin naložio da se pokrene tužba protiv Ukrajine ako ne plati dug  - Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Vladi Rusije da podnese tužbu protiv Ukrajine ako ne vrati dug Rusiji u iznosu od 3 milijarde dolara.

„Postojao je predlog da se tokom četiri godine nekako učestvuje u tome, da se ovi rizici podele. Nije mi jasno, ali dobro, tužite ih“, rekao je Vladimir Putin na sastanku sa članovima Vlade nakon izveštaja šefa Ministarstva za finansije Antona Siluanova o situaciji sa ukrajinskim dugom.



Rusija je molila SAD, Evropu i međunarodne banke da podele rizike koji se tiču ruskog duga i bila je spremna da pomogne Ukrajini, rekao je Putin.

„Ako su oni već sigurni da će platežna sposobnost Ukrajine biti takva da će sledeće godine ona moći da plati sve tri milijarde dolara, u redu. Međutim, verovatno je razvlačenje ove isplate na četiri godine bio bolji predlog. Kao što se sećate, tražili smo od SAD, Evrope ili neke prvoklasne međunarodne banke da podeli sa nama te rizike. Bili smo spremni da podržimo Ukrajinu u ovoj situaciji“, rekao je Putin.

Međunarodni monetarni fond pristao je da promeni politiku davanja pozajmica zemljama koje imaju zaostali dug prema drugim državama. Takav potez naljutio je Moskvu, s obzirom na to da je Ukrajina jedna od zemalja koje traže finansijsku pomoć ove institucije, dok u isto vreme duguju Rusiji.

Ukrajinski dug prema Rusiji datira još iz vremena sporazuma između predsednika Vladimira Putina i bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča iz 2013. godine, koji je predviđao da Moskva otkupi ukrajinske deonice vredne 15 milijardi dolara. Rusija je 20. decembra 2013. kupila deonice u vrednosti od tri milijarde dolara, i taj dug treba da bude vraćen 20. decembra 2015. godine. U novembru, predsednik Rusije Vladimir Putin je ponudio Kijevu da dug vraća u ratama tokom tri godine, ali nikakav zvaničan odgovor na ovu ponudu nije stigao.

Video vesti za 10.12.



Basurin o situaciji na frontu

OEBS: Nastavlja se kršenje primirja 
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima