Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 09.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 08.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 09.12.



Plotnicki: Kijev nema snage da pobedi Donjecku i Lugansku Republiku  - Kijevske snage su ponovo počele da artiljerijom, tenkovima i minobacačima tuku Donbas.

Periferiju Donjecka počeli su da zasipaju projektilima sat pre noći. Na udaru je i prigradsko naselje Staromihajlovka.

Opet gađaju i periferiju Gorlovke, naročito Široku Balku.

Minobacačim od 120 milimetara tukli su i naselje Zajcevo, uključujući i zgradu osnovne škole.

Neki smatraju da kijevske snage spremaju novi napad na Donjecku i Lugansku Republiku i da na ovaj način pokušavaju da otkriju slabe tačke u odbrani narodne vojske DNR i LNR.

Predsednik LNR Igor Plotnicki ocenio je, međutim, da u dosadašnjim „noćnim iživljavanjima“ ima i nemoćnog besa:

„Kijev zna nije u stanju da pobedi ukoliko započne novi rat. Uostalom, Petar Porošenko nema snage za pobedu. Gluposti su mu dovoljne za provokacije, ali ne i za pobedu“.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 09.12.

Lavrov: SAD traže od EU da produži sankcije Rusiji  - Produženje evropskih antiruskih sankcija traže Sjedinjene Američke Države, saopštio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za italijanske medije.

„Znamo da su se Amerikanci sada rastrčali po svim evropskim prestonicama i traže da kroz nekoliko dana, kada se okupi Evropski savet, obavezno produže sankcije bez svake diskusije“, rekao je Sergej Lavrov.

„Džo Bajden se u svoje vreme hvalio kako je to upravo američka inicijativa i kako su Amerikanci ’pritisli‘ EU. To je odluka koju mi ne komentarišemo. Mi duboko žalimo zbog toga“, dodao je on.

Agencija AFP je danas saopštila da bi Evropska unija mogla da odloži odluku o produženju sankcija Rusiji, budući da se Italija zalaže da o tome bude odlučeno na samitu iduće nedelje.

Očekivalo se da ambasadori iz 28 zemalja-članica, bez ikakve debate, produže sankcije Rusiji zbog Ukrajine za još šest meseci.

Međutim, zbog podela među članicama oko tog pitanja i nastojanja Zapada da dobije pomoć Moskve u rešavanju sukoba u Siriji, Rim smatra da odluku treba da donesu lideri EU na sastanku u Briselu idućeg četvrtka ili petka.

Putin naložio da se pokrene tužba protiv Ukrajine ako ne plati dug  - Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je Vladi Rusije da podnese tužbu protiv Ukrajine ako ne vrati dug Rusiji u iznosu od 3 milijarde dolara.

„Postojao je predlog da se tokom četiri godine nekako učestvuje u tome, da se ovi rizici podele. Nije mi jasno, ali dobro, tužite ih“, rekao je Vladimir Putin na sastanku sa članovima Vlade nakon izveštaja šefa Ministarstva za finansije Antona Siluanova o situaciji sa ukrajinskim dugom.



Rusija je molila SAD, Evropu i međunarodne banke da podele rizike koji se tiču ruskog duga i bila je spremna da pomogne Ukrajini, rekao je Putin.

„Ako su oni već sigurni da će platežna sposobnost Ukrajine biti takva da će sledeće godine ona moći da plati sve tri milijarde dolara, u redu. Međutim, verovatno je razvlačenje ove isplate na četiri godine bio bolji predlog. Kao što se sećate, tražili smo od SAD, Evrope ili neke prvoklasne međunarodne banke da podeli sa nama te rizike. Bili smo spremni da podržimo Ukrajinu u ovoj situaciji“, rekao je Putin.

Međunarodni monetarni fond pristao je da promeni politiku davanja pozajmica zemljama koje imaju zaostali dug prema drugim državama. Takav potez naljutio je Moskvu, s obzirom na to da je Ukrajina jedna od zemalja koje traže finansijsku pomoć ove institucije, dok u isto vreme duguju Rusiji.

Ukrajinski dug prema Rusiji datira još iz vremena sporazuma između predsednika Vladimira Putina i bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča iz 2013. godine, koji je predviđao da Moskva otkupi ukrajinske deonice vredne 15 milijardi dolara. Rusija je 20. decembra 2013. kupila deonice u vrednosti od tri milijarde dolara, i taj dug treba da bude vraćen 20. decembra 2015. godine. U novembru, predsednik Rusije Vladimir Putin je ponudio Kijevu da dug vraća u ratama tokom tri godine, ali nikakav zvaničan odgovor na ovu ponudu nije stigao.

Rusija će se obratiti sudu zbog ukrajinskog duga  - Rusija priprema dokumentaciju za obraćanje sudu povodom duga Ukrajine od tri milijarde dolara, saopštio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.

„Napravili smo korak koji je išao u susret (Ukrajini), predložili smo varijantu rešavanja dužničkog problema Ukrajine i obratili se Međunarodnom monetarnom fondu jer smo shvatili da Kijev neće moći da reši svoje dužničke probleme samostalno. Ali predložili su nam da pregovaramo zajedno s komercijalnim kreditorima“, rekao je Siluanov. 

„To nije konstruktivan dijalog, krug se zatvorio. U ovim uslovima nemamo drugog izbora, osim da iskoristimo sve mogućnosti da zaštitimo svoja prava kao kreditori. Pripremamo dokumentaciju za obraćanje sudu“, izjavio je ministar. 

Kosačov: Bajden objasnio Ukrajini kakav je put u „svetlu budućnost“  - Šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Konstantin Kosačov smatra da je nastupanje potpredsednika SAD Džoa Bajdena u Vrhovnoj radi, u kojoj je govorio o „herojskoj bici“ Ukrajine i sankcijama protiv Rusije, bilo namenjeno isključivo „unutrašnjim potrebama“ Ukrajinaca.

Odavno je primećeno: što je veća usmena solidarnost američkih vlasti, to je manje stvarne materijalne podrške, naglasio je ruski senator. 

„Bilo je reči i o ekonomiji (o tome, eto, stvarno sada treba da viče na sav glas u Radi). Istina, odavno je primećeno da je stepen usmene solidarnosti američkih političara najčešće obrnuto proporcionalna očekivanoj materijalnoj podršci. Bajden je Kijevljanima dao na znanje: obaveze pred MMF-om moraju da budu glavna zapovest svakog istinskog patriote Ukrajine. Sve ostalo zavisi od sprovođenja reformi i herojske borbe protiv korupcije, zbog čega je ’neophodno žrtvovati razne stvari’, poput povećanja penzija“, napisao je Kosačov na svojoj stranici na Fejsbuku.

„Tamo preživljavaju nekakav večni ’Dan mrmota’, vraćajući se svaki put iluzijama iz 1990. i 1991. godine i iščekivanju čuda umesto marljivog i praktičnog rada“, naglasio je Kosačov.

Prema njegovim rečima, Ukrajincima je vreme da odrastu i da shvate da čuda neće biti. 

„Brzo se može ostvariti samo prevrat. Ili miniranje stubova sistema za prenos električne energije, kako bi se kaznio ’svoj’ Krim. A oživeti razvoj sektora ekonomije koja se urušila u euforiji ’Ruse na grane’, za to je potrebna potpuno drugačija nacionalna samosvest. Ne nacionalistička, ne izolacionistička i ne zavisnička“, naglasio je Kosačov.

Matvijenko: Rusija bi mogla da umanji za trećinu doprinos Savetu Evrope  - Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko saopštila je o problemima s kojima se Rusija suočava u radu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog uskraćenih ovlašćenja.

Rusija bi mogla da umanji za trećinu doprinos Savetu Evrope, ako ovlašćenja ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE ne budu obnovljena u punom obimu na januarskoj sesiji, izjavila je Matvijenkova.

„Sada o ovoj temi pregovaramo s Ministarstvom inostranih poslova i Ministarstvom finansija da ne žure s računanjem doprinosa Savetu Evrope. Ako u januaru Parlamentarna skupština Saveta Evrope ne obnovi ovlašćenja naše delegacije u punom obimu, imamo pravo da ograničimo svoj doprinos, odnosno da ga umanjimo najmanje na trećinu“, rekla je Matvijenkova.

Ona je dodala da je Rusija zainteresovana za saradnju sa Savetom Evrope, ali da se često suočava s „dvostrukim standardima“. 

Janukovič: Želim da se vratim u politiku  - Bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je da planira da se vrati u politiku, jer želi da pomogne onima koji preživljavaju progon nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.

„Želim da se vratim u politiku. Radim sve što mogu kako bi se to dogodilo“, rekao je on u intervjuu za RIA Novosti.

„Jako puno pomažem onima koji u Ukrajini preživljavaju progon, kao i onima koji su već napustili Ukrajinu. I ne samo onima koji su u otišli u Rusiju — sa njima svakako održavam veze. Šta mogu — to i činim“, rekao je Janukovič.

On je govorio i o vezama koje ima sa trenutnim ukrajinskim državnicima. 

„Mnogi aktuelni političari više nisu stegnuti kao što je to bio slučaj pre godinu dana. Sasvim drugačije se osećaju prilikom naših susreta“, ispričao je Janukovič.

U februaru prošle godine predsednik Viktor Janukovič bio je svrgnut sa vlasti, zbog čega je bio primoran da napusti Ukrajinu.

Bajden: Evropa treba da se suprotstavi ruskom zastrašivanju  - Vašington sprovodi mere kako bi podržao Evropu i učvrstio NATO u njegovom suprotstavljanju Rusiji, izjavio je američki potpredsednik Džozef Bajden nastupajući u ukrajinskom parlamentu.

„Zveckanje oružjem i bombardovanje ne predstavljaju demonstraciju sile. Mi sprovodimo mere da podržimo Evropu u suprotstavljanju taktici zastrašivanja koju primenjuje Rusija. To činimo učvršćivanjem NATO-a i povećavanjem energetske bezbednosti, ali i tako što utičemo na oporavak ekonomske situacije“, rekao je Bajden.

On je, govoreći u ukrajinskom parlamentu, rekao da je uveren da bi stanovnici Donbasa, u slučaju referenduma, izglasali ostanak u sastavu Ukrajine.

„Siguran sam da će narod na slobodnim izborima, kada oni budu sprovedeni, odlučiti da ostane u sastavu Ukrajine, jer se prvenstveno radi o Ukrajincima“, istakao je on i dodao da je za potpuno rešenje krize na jugoistoku Ukrajine neophodna implementacija svih tačaka Minskog sporazuma.

Rusija i dalje trn u oku NATO-u  - Severnoatlantska alijansa i dalje je usredsređena na politiku obuzdavanja Rusije, bez obzira na pretnju od međunarodnog terorizma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.

Prema njegovim rečima, Alijansa preduzima mere koje nemaju ništa zajedničko s evropskom bezbednošću. Pored toga, NATO najavljuje mogućnost kolektivne samoodbrane u slučaju početka hibridnog rata, iako je sama Alijansa započela takav rat tokom agresije na SR Jugoslaviju, podseća diplomata.

Obuzdavanje Rusije i dalje je dominantna tema u Severnoatlantskoj alijansi, a mere koje NATO primenjuje nisu u skladu sa ciljevima borbe protiv terorizma, smatra Gruško. 

On je istakao da predlog NATO-a da se uvedu nove mere poverenja prema Rusiji nisu u skladu sa trenutnom politikom Alijanse, koja se u velikoj meri tiče nagomilavanja vojne infrastrukture na istočnom frontu zarad vojnog obuzdavanja Rusije.

„Ukoliko se trenutna politika NATO-a nastavi, Rusija će morati da pregrupiše svoje snage i postavi dodatno teško naoružanje na svoje granice“, naglasio je diplomata i dodao da takva politika nije u skladu sa idejama o merama za povećanje uzajamnog poverenja o kojima govori generalni sekretar Jens Stoltenberg.Čitajte više

Video vesti za 09.12.



Basurin o situaciji na frontu

OEBS: Nastavlja se kršenje primirja 
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima