BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ćeranje ćirilice iz Crne Gore

Ćeranje ćirilice iz Crne Gore
10.11.2015. god.
Najdrastičnija je zabrana ćirilice u vrijeme Prvog svjetskog rata


Kon­ti­nu­i­tet ći­ri­li­ce na pod­ruč­ju sa­da­šnje Cr­ne Go­re mo­že se pra­ti­ti kroz vje­ko­ve. Ona je po­ka­za­telj i svje­do­čan­stvo da su ovi pro­sto­ri ima­li pi­sme­nost. Ne mo­že se po­me­nu­ti ni je­dan va­žni­ji spo­me­nik sa pro­sto­ra sa­da­šnje Cr­ne Go­re da ni­je na­pi­san ći­ri­li­com. Ći­ri­li­com je pi­sa­no Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje, po­ve­lje i pi­sma zet­skih vla­da­ra, Ilo­vič­ka krm­či­ja Sve­tog Sa­ve, bo­ga­te ri­zni­ce ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce kod Plje­va­lja, ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, Vra­njan­ske po­ve­lje, štam­pa­ne knji­ge Obod­ske štam­pa­ri­je... Ći­ri­li­com su pi­sa­li i Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš, kralj Ni­ko­la, Mar­ko Mi­lja­nov, Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša...

Ći­ri­li­ca je no­si­lac i ko­li­jev­ka du­hov­no­sti, isto­ri­je, tra­di­ci­je, kul­tu­re, pi­sa­nog i knji­žev­nog na­slje­đa Cr­ne Go­re, ali po­ku­šaj sta­va­ra­nja no­vog iden­ti­te­ta u Cr­noj Go­ri, u ko­ji se ne ukla­pa njen ći­ri­lič­ni isto­rij­ski iden­ti­tet, do­vo­di do du­bo­kog re­za na smje­ni vje­ko­va, 20. i 21, ka­da se de­ša­va go­to­vo pot­pu­na la­ti­ni­za­ci­ja i(li), čak, na­ža­lost, do­la­ti­ni­za­ci­ja Cr­ne Go­re, što se pi­sme­no­sti i pi­sma ti­če.

Za­što ći­ri­li­ca sme­ta no­vom iden­ti­te­tu?! Iz­me­đu osta­log, ći­ri­li­ca se kroz isto­ri­ju na pro­sto­ri­ma do­kle je do­pi­rao uti­caj srp­skog je­zi­ka i, pre­ko nje­ga, pi­sma, če­sto na­zi­va­la srp­sko pi­smo. Ta­ko je i na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re. U ovom po­gle­du na­ro­či­to je zna­čaj­na jed­na bi­bli­o­gra­fi­ja ra­do­va o Dal­ma­ci­ji i Cr­noj Go­ri iz­da­ta na la­tin­skom u Mle­ci­ma 1842. Ta­mo sto­ji da su knji­ge štam­pa­ne na Ce­ti­nju... srp­skim slo­vi­ma. Go­di­ne 1517. po­tvr­đu­je mle­tač­ki dužd L. Lo­re­dan te­sta­ment Đur­đa Cr­no­je­vi­ća na mol­bu nje­go­ve že­ne Je­li­sa­ve­te (pre­ve­den na la­tin­ski). Na vi­še mje­sta sto­ji da je te­sa­ta­ment pi­san srp­ski, pre­ve­den sa srp­skog itd. Ali na jed­nom mje­stu sto­ji da je pi­san i pot­pi­san srp­skim je­zi­kom i srp­skim slo­vi­ma. Bo­ži­dar Vu­ko­vić Pod­go­ri­ča­nin go­di­ne 1521. za­pi­su­je da je, vi­de­ći ka­ko dru­gi na­ro­di štam­pa­ju svo­ja „pi­sa­ni­ja“ po­že­lio da štam­pa „i na­ša srp­ska, a ta­ko­đe i bu­gar­ska“ slo­va. Vi­ćen­co Vu­ko­vić „tra­ži is­klju­či­vu do­zvo­lu da štam­pa knji­ge je­zi­kom i slo­vi­ma srp­skim ra­di op­šte do­bro­bi­ti na­ro­da i je­zi­ka srp­skog“. Nad­bi­skup bar­ski An­dri­ja Zma­je­vić, Pe­ra­šta­nin, na­pi­sao je još 1675. go­di­ne jed­nu ras­pra­vu, gdje ka­že da že­li „da on po­u­ča­va sa­mo či­ta­ti i pi­sa­ti sa slo­vi­ma ilir­skim srp­skim, a da osta­vi la­tin­ska“.

Svi­ma su po­zna­ti Nje­go­še­vi sti­ho­vi (u po­sve­ti na knji­zi Vu­ko­va da­ni­ca iz 1826. go­di­ne): Srp­ski pi­šem i zbo­rim,/ sva­kom grom­ko go­vo­rim:/ na­rod­nost mi sr­bin­ska,/ um i du­ša sla­vjan­ska. In­te­re­sant­ni su i slje­de­ći pri­mje­ri: „1838. i 1839. do­bi­va vla­di­ka cr­no­gor­ski Pe­tar Dru­gi (Nje­goš) ne­ko­li­ko pi­sa­ma od bo­san­skog ve­zi­ra Ve­džid-Meh­med pa­še. U pr­vom ka­že: ’Ja sam na­pi­sao jed­nu tur­sku a jed­nu sarp­sku, obe su jed­na­ke’... Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša na­zi­va ći­ri­li­cu „srp­skim ama­ne­tom“.

Naj­dra­stič­ni­ja je za­bra­na ći­ri­li­ce u vri­je­me Pr­vog svjet­skog ra­ta. Bi­la je zva­nič­no za­bra­nje­na u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji. Na­kon oku­pa­ci­je Cr­ne Go­re 1916, austrij­ska vlast, na­red­bom ge­ne­ral­nog gu­ver­ne­ra Vik­to­ra Ve­be­ra od 18. sep­tem­bra 1916, za­bra­nju­je upo­tre­bu ći­ri­li­ce u ško­la­ma, usta­no­va­ma i po­štan­skom sa­o­bra­ća­ju, a iz škol­skih pro­gra­ma is­klju­ču­je na­rod­ne ep­ske i pa­tri­ot­ske pje­sme, kao i pred­met Srp­ska isto­ri­ja. Ovo je pra­ti­la i kro­a­ti­za­ci­ja je­zi­ka i uvo­đe­nje hr­vat­skog ime­na za je­zik. 

O škol­stvu i pi­smu u Cr­noj Go­ri u "Be­o­grad­skim no­vi­na­ma", ko­je su na nje­mač­kom je­zi­ku iz­la­zi­le u Be­ču, sto­ji da je na­ziv je­zi­ka u Cr­noj Go­ri – hr­vat­ski: „Već u pro­le­će su iz­ra­đe­ni no­vi udž­be­ni­ci i na­stav­ni plan po uzo­ru na austrij­ski i u sep­tem­bru se mo­glo u svim osnov­nim ško­la­ma po­če­ti sa na­sta­vom. U Sta­roj Cr­noj Go­ri su po­sta­vlje­ni cr­no­gor­ski, a u No­voj Cr­noj Go­ri austrij­ski i ma­đar­ski na­stav­ni­ci hr­vat­skog je­zi­ka. Ći­ri­li­ca će bi­ti za­dr­ža­na sa­mo u na­sta­vi re­li­gi­je, a u osta­lim pred­me­ti­ma je la­ti­ni­ca.“

Što se ti­če Cr­ne Go­re da­nas, ono što se de­ša­va ve­o­ma pod­sje­ća na austro­u­gar­sku po­li­ti­ku iz Pr­vog svjet­skog ra­ta: pri­vo­di se kra­ju pro­ces ne­sta­ja­nja ći­ri­li­ce. Evo, sa­mo ne­kih pri­mje­ra. U Cr­noj Go­ri la­ti­ni­ca je „oku­pi­ra­la“ sve, od ime­na fir­mi, ka­fa­na, re­sto­ra­na, pro­dav­ni­ca: po ra­znim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re oko 95 od­sto na­zi­va is­pi­sa­no je la­ti­ni­com. Po svim gra­do­vi­ma ima vi­še ki­ne­skih ne­go slo­va ći­ri­li­ce. 

Na jav­nim usta­no­va­ma još ima za­o­sta­lih sta­rih ći­ri­lič­nih nat­pi­sa, ali je uoč­lji­va ten­den­ci­ja za­mje­ne u no­vi­je vri­je­me la­ti­nič­nim. Tek po­ko­ji sta­ri (za­o­sta­li) na­ziv ostao je ći­ri­lič­no is­pi­san če­ka­ju­ći sko­ro „pre­slo­vlja­va­nje“. U Cr­noj Go­ri ne­ma ni jed­na TV sta­ni­ca sa ći­ri­lič­nim rje­še­njem lo­ga; ne po­sto­ji ni je­dan ći­ri­lič­ni zva­nič­ni sajt Vla­de Cr­ne Go­re; svi pu­to­ka­zi su is­pi­sa­ni la­ti­ni­com; ta­ble s na­zi­vi­ma gra­do­va (iz­u­zev ne­kih na sje­ve­ru gdje ima­mo i ći­ri­lič­ni i la­ti­nič­ni nat­pis) ta­ko­đe su is­pi­sa­ne la­ti­ni­com.

Sa ći­ri­li­com iz­gle­da je­di­no ra­di­je pu­tu­je­mo na onaj svi­jet jer su na­zi­vi po­greb­nih pred­u­ze­ća ći­ri­lič­ni; po­smrt­ne pla­ka­te su (sa ma­lim iz­u­ze­ci­ma, ko­ji su vi­dlji­vi u po­sljed­nje vri­je­me) štam­pa­ne ći­ri­li­com; nad­grob­ni spo­me­ni­ci − ta­ko­đe.

Dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić

Pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »