Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.10.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 27.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 30.10.



Stanje na frontu -  .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 30.10.

Na teritoriji Ukrajine niče Besarabska Narodna Republika Budžak - Primeri Krima i Donbasa već su za druge u Ukrajini postali „zarazni“.

Ukrajinska oblast Južna Besarabija već na tom putu, ali želi da sve prođe mirno.

Formirala je svoju Narodnu Radu (Skupštinu) od odbornika lokalnih skupština sedam manjih i većih okruga koji su trenutno u sastavu Odeske oblasti. A ima nameru da ide i dalje i da stvori Besarabsku Republiku Budžak.

Predsednik Narodne Rade besarabije, Aleksej Litvinjenko, izjavio je:

„Propadamo, a omladina nam odlazi. Želimo da se borimo za svoj kraj i njegov razvoj jer nas i Kijev i Odesa naprosto ignorišu. Borićemo se za svoju republiku zajedno: Ukrajinci, Bugari, Gagauzi, Moldavci, Cigani i Jevreji. O glavnom gradu ćemo odlučiti na referendumu“.

Bugarski poslanik u Evropskom parlamentu, Angel Džambazki, podržava formiranje nove suverene države: „Inicijativa Narodne Rade Besarabije u skladu je sa evropskim i međunarodnim standardima“.

U ukrajinskom delu Besarabije već je počela priprema referenduma sa ovakvim pitanjem: „Podržavate li ulazak vaše opštine u sastav Baesarabske Republike Budžak?“.

Nova tvorevina treba da ima: parlament, predsednika države, vladu, armiju, policiju, službu bezbednosti i svoj finansijski sistem.

Dvoje poginulo u eksplozijama u skladištu municije u Ukrajini - U skladištu municije u gradu Svatovo na jugoistoku Ukrajine sinoć je izbio veliki požar praćen eksplozijama. Prema prvim informacijama, dve osobe su poginule.

Prostor od oko 300 kvadrata zahvatio je požar u skladištu artiljerijske municije u gradu Svatovo, a na toj lokaciji se nalazi više od 3,5 tona municije.

Prema preliminarnim podacima, dve osobe su izgubile život, ali još uvek nisu objavljeni zvanični podaci o broju žrtava i povređenih.



Portparol administracije predsednika Ukrajine Aleksandar Matuzjanik je u međuvremenu za ukrajinsku televiziju rekao da nema žrtava među žiteljima tog grada, kao i da oni nisu u opasnosti.

Stanovnici su ubrzo po izbijanju požara na internet okačili video-snimak na kom se vidi vatra i čuju eksplozije.

Prema rečima svedoka, mnogi stanovnici se kriju u podrumu, a neki su i napustili grad.

Ukrajina: Evakuacija zbog eksplozija u skladištima municije - Požar u skladištu municije u gradu Svatovo na jugoistoku Ukrajine gori već četvrti sat. Vojska se priprema da evakuiše stanovnike iz najugroženijih delova grada. Ljudi se u strahu kriju u podrumima svojih zgrada.

Guverner Luganske oblasti Georgij Tuka rekao je da je požar usledio nakon što je na skladište municije ispaljeno dva hica iz signalnog pištolja.



„Vojska se priprema da evakuiše ljude koji su u najugroženijim delovima grada i koji se trenutno kriju u podrumima svojih zgrada“, rekao je Tuka i dodao da se požar prostire na teritoriji od oko 9.000 kvadratnih metara.

Prema rečima zamenika predsednika administracije Luganske oblasti Jurija Klimenka, više od 3.500 tone municije nalazi se u skladištima. „Detonacije se čuju svake sekunde i drastično otežavaju vatrogascima da lokalizuju požar“, rekao je Klimenko.



On je dodao da je od gelera stradala jedna osoba koja je radila u prodavnici u okolini skladišta. 

„Od silnih eksplozija geleri lete na sve strane, pojedini stignu čak i do centra grada. Od gelera koji je uleteo kroz izlog radnje je stradala jedna osoba.“

Drugih žrtava do sada nije bilo.

Ukrajinska služba bezbednosti okarakterisala je požar u skladištima municije kao teroristički napad.

Vojni planovi NATO-a vode ka konfrontaciji sa Rusijom - Vojni planovi NATO koji predviđaju tzv. rotaciono, a u stvari stalno prisustvo snaga na istoku, vode ka konfrontaciji i kršenju sporazuma sa Rusijom koja će kao odgovor naći način da osigura svoju bezbednost, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO Aleksandar Gruško.

„Provokacija je i sama ideja širenja vojne delatnosti NATO-a blizu granica sa Rusijom, nezavisno od njene forme i parametara. Štaviše, ako se situacija posmatra globalno, mi smo zabrinuti ne samo pokušajima da se poveća tzv. rotaciono (u stvarnosti — stalno) prisustvo snaga NATO na istočnom obodu, već i približavanje našim granicama vojne infrastrukture, uključujući strukture komande i upravljanja objektima sistema PVO. Planovi da se naprave centri za prvobitno razmeštanje teške vojne opreme u Istočnoj Evropi — još jedan je razlog za zabrinutost. Sve te akcije zajedno vode ka eroziji obaveza za ograničavanje vojnog prisustva u regionu koje su zabeležene u Osnovnom aktu Rusija-NATO 1997. godine“, prokomentarisao je Aleksandar Gruško na Fejsbuku.

Po njegovim rečima, „sa političke tačke gledišta ova vojna delatnost je usmerena na stvaranju nove ’gvozdene zavese‘ u Evrope, što je u suprotnosti sa samom idejom razvoja nove arhitekture bezbednosti, koja bi vodila ka nedeljivoj bezbednosti za sve.

„Vojni planovi NATO-a vode ka konfrontacionim pristupima po pitanjima bezbednosti koji, po našem mišljenju, treba da ostanu u prošlosti“, izjavio je stalni predstavnik Rusije.

Peskov: Upozoravali smo na opasnost približavanja NATO-a - Komanda NATO-a razmatra jačanje vojnog prisustva na granicama sa Rusijom.

Moskva je već upozoravala na nepoželjno i opasno povećanje broja vojnika NATO-a na granicama sa Rusijom, izjavio je pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov. 

„Približavanje NATO-a i njegove vojne infrastrukture našim granicama nije ništa novo. To je pojava o čijoj nepoželjnosti i opasnosti sa tačke gledišta posledica govorimo odavno“, rekao je Peskov novinarima.

Juče je list „Volstrit džurnal“, pozivajući se na diplomatske i vojne izvore, napisao da je u fazi razmatranja razmeštanje između hiljadu i četiri hiljade vojnika na granici sa Rusijom.

Prema jednom planu, NATO će rasporediti po jedan bataljon od po 800 do 1.000 vojnika u Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Druga varijanta predviđa raspoređivanje jednog bataljona u čitavom regionu.

NATO i Rusija treba da izbegavaju nepotrebno zaoštravanje odnosa - NATO i Rusija treba da izbegavaju nepotrebno zaoštravanje odnosa, bez obzira na suprotne stavove, posebno u Siriji, baltičkim zemljama i na Crnom moru, smatra zamenik generalnog sekretara NATO-a Aleksandar Veršbo.

„U našim interesima je da sarađujemo sa Rusijom, ako uspemo da postignemo da se napetost bez potrebe ne povećava. Mi stalno treba da održavamo veliku transparentnost i predvidljivost u odnosima kako bismo izbegli nerazumevanje i sprečili incidente koji mogu da se izbegnu tamo gde se naše snage sudaraju: na Baltiku, Crnom moru ili na nebu iznad Sirije“, izjavio je Veršbo na otvaranju konferencije „NATO i nova spirala krize“ u Madridu, koju je organizovao Kraljevski institut Elkano i Odeljenje za javnu diplomatiju NATO-a.

Prema mišljenju Veršboa, NATO treba da promeni politiku zaoštravanja odnosa sa Moskvom. O ovoj temi će biti reči na narednom NATO samitu.

„Kako se približava naredni NATO samit u Varšavi u julu, treba da ocenimo dugoročne posledice sadašnje krize u odnosima sa Rusijom i budućnost Alijanse“, rekao je Veršbo.

„Rusija nije Sovjetski Savez, zatvorena iza gvozdene zavese. Svet je sada drugačiji, integrisaniji i više uzajamno zavisni. Na takav način, pitanje nije da li mi imamo odnose sa Rusijom, već kakav je karakter tih odnosa“, rekao je zamenik generalnog sekretara.

„U budućnosti, ako nam predstoji nastavak rivalstva sa Rusijom, treba da adaptiramo Alijansu uzimajući u obzir dugoročne perspektive. Treba poboljšati razmenu obaveštajnih podataka, odrediti potencijalna ranjiva mesta, boriti se sa sajber napadima, uključujući saradnju po tim pitanjima sa međunarodnim organizacijama, pre svih sa EU“, rekao je zamenik sekretara NATO-a.

Sarkozi: Sudbina Rusije je da bude velika sila - Rusija je velika svetska sila i treba da snosi odgovornost, izjavio je bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi na fakultetu MGIMO.

„Ja nikad nisam bio među onima koji se plaše povratka Rusije na međunarodnu scenu, jer sam uvek smatrao da je sudbina Rusije da bude velika svetska sila, ne regionalna sila“, rekao je Sarkozi.

Bivši lider Francuske je naglasio da izolacija Rusije nema smisla, jer neće biti novog hladnog rata. Evropa, po njegovom mišljenju, treba da uspostavi dijalog sa Moskvom.

„Izolacija Rusije nema smisla. Potrebno je razgovarati sa njom“, rekao je Sarkozi, dodavši da je u odnosima između Rusije i Francuske, kao i Rusije i Evrope, dijalog neophodan.

Video vesti za 30.10.



Povlačenje artiljerije DNR pod kontrolom OEBS-a

Oklopni bataljon Narodne vojske DNR "Dizel"

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima