Škole - velike i male

. Gradska škola  Montensori u indijskom gradu Lakhau,  u saveznoj državi  Utar-Pradeš,  je sa 47. 000 učenika   rekorderka  sa najvećim brojem uenika na svetu

. Pre nje je srednja škola  Rizval u Manili,  Filipin, sa 25. 000 đaka ušla u Ginisovu knjigu rekorda 2005.

.  Obrazovni centar Hajlanj,  NR Kina, pohađa 18.000 đaka

.  Kad se radi o obrazovnim standardima,  nema bitnijih razlika između manjih  i većih škola

. Razlika  u rezultaima koji se postižu objašnjavaju se osmišlenijom organiazcijom nastavnog procesa i nizom drugim socijalno-ekonomskiim faktorima,  a ne veličinom škole

. Svejedno je koliko ukupno ima đaka u školi,  aki ih u odeljenjima  u proseku nema više od dvadesetak,  podsećaju eksperti

. Veličina odeljenja i odnos broja nastavnika prema broju učenika kojima  predaju,  osnovni je pokazatelj  koji mnogi eksperti uzimaju kao nezamenljiv  indikator uspešnosti nekog obrazovnog sistema

. Ne sme se nikad smetnuti s uma da  su najuspešniji oni obrazovni sistemi  u kojima su prioriteti ne  broj učenika u odeljenju, nego stručno-pedagoški  i uopšte praktiči nivo osposobljenosti nastavnika  za  kreativno izvođenje nastave.

Britanske „škole-titani“

U jednom od  rejona Londona u kome je broj dece  školskog uzrasta osetno porastao, što je izavalo ozbiljni deficit mesta u školskim ustanovama,  odlučili su da grade školu koja bi   mogla da primi više od 800  đaka.

Još jedna  škola koja se nalazi u londonskom kvartu Dangenem saopštila je o svojoj nameri da se proširi pa će   tako   imati kapacitete čak za 2.500 učenika.

Ako taj projekat bude odobren i realizovan,  bila bi  to škola sa najvećim brojem učenika u Velikoj Britaniji.

Inače,  za poslednjih nekoliko godina broj škola  sa 800 i više učenika u ovoj ostrvskoj zemlji porastao je za preko 30 procenata.

Međutim,  ideja o tako velikim srednjim škoalma ne sviđa se baš svima. 

Odavno se već vode razgovori o tome kako  veličina škole utiče na uspeh učenika i koji bi to bio razuman broj učenika u odeljenju.

„Škole  - titani“  u svetu

Britanske „škole- tiatni“  koje izaziavju  burne sporove  izgledaju  patuljaste u poređenju sa školskim ustanoavma u nekim drugim,  mahom azijskim zemljama.

Rekord po broju đaka  je postavila Gradska škola  Montesori  u gradu Lankhau,  prestonici idijske savezne države  Utar-Pradeš u kojoj uči čak 47.000 učenika!

U ovoj školi ima čak 1000 odeljenja,  u kojima nasatvu drži 2.500 nastavnika

Srednja škola Rizval u Manili,  Filipini,  sa 25.000  đaka-vicešampion

Srednja škola  Rizval u Manili,  glavnom gradu Filipina,  namenjena je za  25.000 učenika.   Do 2005.  ona je  u Ginisovoj knjizi rekorda  bila upisana kao škola sa najvećim brojem đaka na svetu.

Mnoge  privatne i državne škole u  NR Kini  upisuju  po nekoliko hiljada uenika

Jednu  od najvećih škola u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta,  Obrazovni centar Hajlalj, pohađa  preko 18.000 učenika.

Škole –giganti se najčešće  osnivaju iz   nužde,   iako,  kao što se zna, a  što su pokazala  i istraživanja,  manje škole stavraju daleko pogodnije uslove za učenje i boravak učenika.

U malim školama je lakše stvoriti porodičnu atmosferu,  uticati na primerno ponašanje đaka,  a lakše se uspostavljaju i veze sa lokalnom  sredinom.

Ali kad se radi o neposrednim obrazovnim standardima, pokazalo  se da  se male škole skoro ne razlikuju od velikih.

Razlika u rezultatima  koje potiže neka škola najčešće se objašnjava    osmišljenijom  organizacijom nastavnog procesa i nizom socijalno-ekonomskih   faktora,  a ne veličinom škole. 

Ušteda finanasijskih sredstava - preimućstvo velikih škola

Velike škole imaju,  međutim,  jedno ogromno preimućstvo: finanasijska sredstva se u  njima   racionalnije   troše s obzirom da  kabinete, laboratorije,  učionice,  fiskultorne sale,  koristi veći broj učenika.

Broj učenika u odeljenjima

Stoga,  umesto da  se isnistira na razumnom  ukupnom broju učenika u školi,  naučnici  preporučuju da se potežu pitanja broja učenika u odeljenju.

Svejedno je  koliko ukupno ima učenika u školi,  ako ih u odeljenju nema više od dvadsetak, podseaćju naučnici. 

Izveštaj OECD-a

U izveštaju Organizacije za ekonomski razvoj i sardnju (OECD)  se  kaže  o ovom segmentu istrživanja  sprovedenog 2014.  godine  i objavljenog pod naslovoma „Pogled na obrazovanje“:

 „Dokazano je  da u manjim odeljenjeima nastavnik može posvećivati više vremena  svakom učeniku pojdinačno i na frontalni rad  sa celim razredom troši manje vremena.  Na taj način nastavnik  može držati kvalitetniju nastavu  u skaldu sa individualnim potrebama i tempom usvajanja znanja i grafikonomom  napredovanja  svakog učenika.“ 

Podsećamo da je OECD  sprovela istraživanja u 50 zemalja svojih članica  i,  kako se navodi u   već pominjanom izveštaju „Pogled na obrazovanje 2014.“,  odeljenja u nižim razredima  osnovne škole su u proseku imala po nešto više od 22 učenika.

Međutim ti pokazatelji su se razlikovali od zemlje do zemlje:  od 38 u Kini,  do 30 u Čileu i 16 u Luksemburgu i Litvaniji.

Taj kontrast je još izraženiji u srednjim školama: u Kini  prosečan  broj učenika   u odeljenju   premašuje 50.  

Istraživanja  OECD-a  su pokazala da razlika u broju učenika po odeljenjim  u privatnim i državnim škola noje tako velika kao  što o tome postoje ukorenje no mišljenja na štetu državnih škola. 

U privatnim školama više nastavnika u odosu na učenike nego u državnim

Međutim,   u privatnim školama situacija sa n sa natvnicima je znatno  povoljnija. 

Najbolji primer za to je Meksiko: u državnim školama  u ovoj zemlji na jednog nastvnika  dolazi prosečno 17  učenika više nego u privatnim.

Ta razlika je posebno iražena u srednjoj školi.

Ekonomska dilema

Kao što su pokazala istraživanja,  i roditelji i učenici daju prednost manjim odeljenjima.

Veličina odeljenja i odnos broja nastavnika prema broju učenika  mkojima predaju,  osnovni je pokazatelj koji mnogi eksperti uzimaju kao  nezamenljiv indikator  kvaliteta školskog sistema.

Ali manja odeljenja su skuplja.

Poslednjih decenija upravo  smanjenje broja učenika  u odeljenju  u mnogim zemljama je postao glavni  razlog povećanja  materijalnih   rashode po učeniku.

Ti rashodi   zbog smanjenog broja učenika u odeljenju s druge strane  prazne fondove namenjene povećanju plata nastavnog osoblja.

Andreas Šlajher,  direktor OECD-a za pitanja obrazovanja  kaže:

„Smanjenje veličine odeljenja  ograničava naše mogućnosti  za povećanje plata nastavnicima. Tako nam ne preostaje ništa drugo nego da odaberemo  jednu varijantu od te dve.“

U većini slučjeva  zemlje sa visokim nivoom obrazvnih usluga  opredelele su se za ovu drugu varijantu,  pa zato u njihovim školama odeljenja i ne moraju smanjivati broj učenika.

Finska i Južna Koreja kao antipodi na obrazovanj mapi

Kod  zemalja koje prednjače na  svetskom rejtingu  sa najboljim obrazovanjem, uočljive su protivurečnosti.

Tako  u Finskoj,  jedoj od lidara na top- listi uspeha učenika  vlada pravilo po kojemu brpoj učeika u odeljenju mora biti ispod 20,  dok u Južnoj  Koreji,  drugoj zemlji na rejtingu uspeha, odnos nastavnika prema broju učenika spada u najniže.

Važno je istaći da saglasno  testovima Međunarodnog programa za ocenjivanje   znanja i navika učenika, PISA,  nije  jasno utvređena  korelacija  između veličine odeljenja i kvaliteta nastave. 

Ne sme se nikad smetnuti  s uma  da su najuspešniji oni obrazovni sitemi  u kojima su prioriteti ne broj učenika  u odeljenju, nego  stručno-pedagoški i uopšte  teorijsko-praktični nivo osposobljenosti nastavnika za kreativno izvođenje nastave. 

A to znači da novac iz državnih fondova namenjen obrazovanju sve više treba usmeravati  za plate nastavnika i stručno usavršaavnje   predavačkog sasatva.

Prosečan broj ueniak u odeljenju u osnovnim školama

Prema istarživanjima OECD –a najveći prosečan  broj učenika u modeljenju je u školama NR Kine: 38,  u Čileu-30,  dok u Velijkoj Britaniji,  Južnoj Koreji, Japanu,  Izraelu,  Australiji  u  učionicama  sedi od 25 do 30 đaka.

 U Austriji,  Turskoj,  Irskoj, Brazilu prosečan broj učenika u odeljenju je  do 25, a Luksemburg,  Estonija,  Litvanija, Gračka,  Slovačka, Rusija,  Austrija, Poljska,  Slovenija i Islanda nemaju iše od  15-20 učenika u odeljenju.


Branko Rakočević