Vek od prelaska srpske vojske preko Albanije

Stotinu godina od prelaska slavne srpke vojske preko gudura Albanije obeležili su potomci tih slavnih ratnika neki dan, na Malu Gospojinu, koje je sabrala Mitropolija crnogorsko-primorska, udruženje "Morača-Rozafa" i "Sveti Jovan Vladimir" iz Skadra. Visoko, s one strane Prokletija, čuli su se tanki prodorni glasovi Ivane i Jelene Žigon, ali i gusle Bojana Pekovića i umetnički ansambl "Kosovki božuri". Povodom tog događaja liturgiju su služili protojerej-stavrofor Radomir Nikčević, paroh hercegnovski i direktor izdavačko-informativne ustanove "Svetigora" i jerođakon Justin Mrenović, sabrat Cetinjskog manastira.

- U svom tragičnom povlačenju preko Albanije ovde su ostavili svoje kosti pripadnici naše slavne srpske vojske - rekao je otac Radomir. - Ti heroji i heroine bili su vesnici svih budućih oslobodilačkih borbi našeg naroda.

Čuvena albanska golgota ostala je ustaljen naziv za povlačenje prognane srpske vojske i civila preko zavejanih planinskih visova Albanije do Krfa. Oni koji su preživeli prenosili su stravična svedočanstva sa tog zlog puta. Epilog tog egzodusa bio je da se oko 150.000 srbskih vojnika na kraju priključi saveznicima na Solunskom frontu u junu 1916. U rovovima su ostali sve do kraja rata i konačnog oslobođenja.

U ovom ratu Crna Gora i Srbija pretrpele su ogromne žrtve.

Crna Gora je izgubila 63.000 ljudi (26 odsto stanovništva), od čega oko 20.000 vojnika i oficira, zatočenika u koncentracionim logorima, gladnih i bolesnih. Srbija je ostala bez 1.250.000 ljudi ili 28 odsto stanovništva. Kada bi se sveo ukupan bilans ove ljudske klanice, Srbija i Crna Gora su pobednici u ratu, a gubitnici u miru. Voljom regenta Karađorđevića i velikih zapadnih sila ukinute su obe srpske kraljevine i stvorena jugoslovenska zajednica kao zamena za rasturenu Austrougarsku monarhiju. Srbski narod je izgubio dve, a nije formirao jedinstvenu nacionalnu državu bez Hrvatske i Slovenije. Stvaranjem Jugoslavije srbski narod je ušao u apokaliptički sled svoje istorije koji traje do danas - kaže za "Novosti" istoričar Predrag Vukić.

MOJKOVAC ČUVAO ODSTUPNICU

Na pitnje da li se viteštvo Crnogoraca pokazalo na Mojkovcu, profesor Vukić odgovara:

- Krajem 1915. oko pola miliona austrougarskih, nemačkih i bugarskih vojnika napalo je Srbiju pa se njena vojska, uz teške gubitke, povlačila preko Kosova i Metohije, Crne Gore, Albanije, sve do Krfa. U tim tragičnim trenucima, regent Aleksandar Karađorđević uputio je istorijski telegram divizijskom generalu Janku Vukotiću u kome se kaže: "Ako, serdare, zadržite neprijatelje 24 sata da ne prodru na Kosovo, vi ste se odužili srpstvu i slovenstvu!" Crnogorska Sandžačka divizija sa 6.500 boraca u odlučujućim bitkama 6. i 7. januara 1916. u okolini Mojkovca zadržala je nastupanje 20.000 austrougarskih vojnika koji su težili da izvrše proboj do Čakora i onemoguće srbskoj vojsci odstupnicu, u čemu nisu uspeli. Vojska Kraljevine Srbije povukla se preko Čakora i Podgorice za Albaniju, dok je jedan deo to učinio preko Kosova i Metohije, sliva reke Drima, preko Skadra i dalje albanskim primorjem.

V. Kadić