Od domaćih zadataka nema vajde

Džerald  Le Tendr,  profesor univerzitta  Pensilvanija,  SAD,  u svojim istraživanjima dokazao da  domaći  zadaci  malo pomažu  učenicima u savladavanju školskog gradiva.

Srbski đaci,  kao i učenci u okruženju i u mnogim  drgim zemljama sveta (iako,  istina,  ne i svim) prenatrpani su domaćim zadaciama,  na čijoj izradi su anagažovani  u proseku i do 10  sati sedmično.

Naučno potvrđeno da domaći zadaci  ne koriste  ni uspehu ni obrazovnom nivou učenika

A rezultati?

Istraživanjem američkog profesora  Džeralda Le Tendra sa Unierziteta Pensilvanija sad je i naučno potvrđeno da domaći zadaci ne doprinose ni uspehu ni ni obrazovnom nivou učenika.

Objavljeni rezultati desetogodišnjeg istraživanja

Profesor  Univerzititeta  Pensilvanija Džerld   Le Tendr objavio je nedsavno rezultate svog desetogodišnjeg istraživanja.

On je posebno obratio pažnju na činjenicu da su domaći zadaci  još u XIX  veku korišćeni samo zato da bi  se učenik kaznio i lišio slobodnog vremena.

Pa  otkud to da se danas smatra da uspešno  učenje bez domaćih zdataka uopšte nije učenje?

Američki naučnik je uporedio rezultate  Međunarodnog istraživanja  kvaliteta školskpog obrazovanja   TIMSS 2011 kojima su ocenjivane matematičke sposobnosti  učenika iz 59 zemalja sveta.

Pokazalo se da domaće zadatke ne uradi više od 7 procenata učenika četvrtog  razreda.    Ali na uspeh učenika uopšte ne utiče količina domaćih zadataka.   

Učenici u Alžiru provode najviše  vrememna  u uečenju kod kuće

Na rejtingu matematičke  pismenosti TIMSS 2011 poslednje mesto zauzimaju zemlje u kojima učenici provode najviše vremena u učenju kod kuće,  na izaradi domaćih zadataak i ispunjavanju drugih školskih obaveza – Alžir, Kuvajt,  Maroko.

S druge strane, na Tajvanu,  u Honghongu,  u Japanu, đaci dobijaju  u proseku manje domaćih zadataka od svojih vršnjaka u svetu. Ali zato „azijski tigrovi“   nadmašuju sve ostale vršnjake na svim rejtinzima,  sa svih olimpijada  znanja  donose pune „đačke ruksake“  medalja.

Donekle je slična situacija i u Zapadnoj Evropi.

U Holandiji svaki peti učenik uopšte ne radi domaće zadatke,  a đaci te zemlje su zauzeli 12.  mesto na rejtningu matematičke pismenosti  TIMSS 2011,  dok  je  Rusija,  čiji đaci nad sveskama sa domaćim zadacima sede do prvih petlova,  na 10.  mestu ovog rejtinga. 

Zadaci za stres

Prema podacima  do kojih je  svojim istraživanjem došao profesor  Le Tendr, svaki peti učenik četvrtog razreda  samo na učenju matematike van škole provodi u proseku po pola sata  i  tri-četiri dana u sedmici.  A gde su još i drugi predmeti!

Mnogi časovi bdenja na knjigama i sveskama kod kuće ne prolaze bez posledica. Roditelji se neretko žale da im deca  loše spavau i  sve češće se razbolevaju.

Pola sata  domaćeg  učenja svakodnevno – to je već ozbiljan stres za dete,  upozorava naučnik Le Tendr.

U svemu tome najteže su pogođemni učenici  nižih razreda osnovne škole. Organizmi mladih  školaarca uopšte nisu prilagođeni za takva opterećenja.

Sa učencima viših razreda je u tom pogledu situacija mnogo bolja.

Le Tendr  se poziva na  mišljenje svojih  kineskih  kolega  koji preporučju da adolescenti, ukoliko  žele da se ne suoče sa stresom,   ne smeju  provoditi više od dva sata dnevno radeći domaće zadatke.

Srbskim đacima,  naviklim na „smensko bdenje“  nad sveskama  za domaće zadatke iz skoro svih nastavnih predmeta,   ova preporuka može izgledati smešna.

Sanitarno–epidemiološki standrdi maksimalnog  opterćenja učenika tokom sedmice

Saglasno Sanitarno-epidemiološkim zahtevima  o uslovima  i organizaciji  nastave u opšteobrazovnim ustanovama,  propisani su sledeći standardi o  maksimalmnoj opterećenosti domaćim zadaciama:

„Obim domaćih zadataka  (iz svih predmeta) mora biti takav da   vreme za njihovu izradu ne sme  biti veće (u  astronomskim časovima) sedmično:

U  II u III - 1,5 sata; u IV – V -2 sata,  VI-VIII- 2,5 sata,  IX-XI –do 3,5 sata.“

Nema dokaaza o  stvarnoj koristi od domaćih zadataka

O tome da postoji  neka stvarna korist od domaćih zadataka za napredovanje učenika,  proširivanju i produbljivanju njihovih znanja,  nema  zaista nikakvih dokaza.

Na uspešnost i  akademsko napredovanje učenika,   domaći zadaci ne utiču,  kategoričan je profesor Le Tendr. 

Roditelji su,  naprotiv,  ubeđeni u suprotno.

Ogromna većina mama i tata  je sigurna  u to da su domaći zaaci neophodni kako bi se njihova čeda naučili na samostalan rad i privikla se na potrebnu radnu disciplinu.

Oni  se i ne osvrću na to što veliki obim  učenja kod kuće izaziva kod dece samo negativne emocije.

I gde tu da se traži i nađe ljubav pream školi i učenju?
 
A da i ne gvorimo  o tome kakve  konflikte i skandale sve to  može izazvati i izaziva.

Što niste postigli u školi - naučićete kod kuće

Zašto su uopšte i potrebni domaći zadaci ako nikakava korist od njih  nije dokazana,  a šteta je očevidna?

Naučnik  Le Tendr nalazi samo jedno objašnjenje.

-Pretpostavljam   da kad se od nastavnika zahetva da  postigne određeni uspeh, on onda u nedostaku vremena  i u odsustvu samostalnosti  nalazi da se jedino izradom   doamćih zadataka može savladati  sve ono  gradivo što je propušteno u nastavi - ubeđen je profesor Le Tendr.

U svojvtvu kvalitenog rešavanja ovog problema Le  Tendr predže nastavnicima  da sastavljaju individualne domaće zadtke za svakog učenika uvažaajući njihovu sposobnost,  uzrast i porodične prilike.

Samo sad se postavlja jedno rugo,  nimalo lako poitanje:  gde  nastavnici da nađu toliko slobodnog vremena  kako bi mogli da sastave  domaće zadatke za po 25 učenika u svakom odeljenju?

Da jednotavno ukinemo domaće  zadatke?

Podsećamo da SanEpid  ograničava opterćenje učenika u školi na 35 časova sedmično za ceo nastavni progarm i ta  se  granica  ne sme pomerati.

U Francuskoj đaci  do 11 godina sve  urade u školi

U Francuskoj domaći zadaci za sve učenike mlađe od 11 godina  su ukinuti.

Tačnije,  deca ih ne rade kod kuće, nego u školi. Na to se troši po pola sata svakog dana ankon az vršene nastave.

Predsednik Francuske,  Fransoa Oland: učiti u školi,  a ne kod kuće

Predsednik Francukse,  Fransoa Oland,   se  aktivno uknjučio u reformu obrazovanja  i bio je izričit:
„Učenje   mora  biti u školi,  a ne kod kuće.

Domaće zadatke treba ukinuti zato što  deca iz sirmašnih porodica nemaju za to vremena. Roditelji kod kuće ne  posvećuju uvek deci  dovoljno pažnje,  dok u školama  učenici uvek mogu računati na  pomoć nastavnika.“

A u to vreme: kvadratni koren zla

Neki  eksperti smatarju da domaći zadaci povećavaju socijalnu neravnopravnost i još više produbnjuju socijalne razlike u duštvu.

Dok jednom detetu pomažu roditelji ili nastavnici koje  plaćaju po času,   (repetitori),  drugo dete koje nema ovih pogodnosti je primorano da sve to samostalno rešava.

Neko dete nalazi  sve na internetu,  samo nekoliko puta da klikne- i gotov je domaći zadatak,  dok je drugo  upućeno da odgovarajuću pomoć i izvore potraži u knjigama iz biblioteke iz kojih ručno prepisuje ono što mu je potrebno za domaći zadatak.

Mišljenje vrhunskog autoriteta  u obrazovanju

Daniel Salinas,  analitičar Međunarodnog programa za ocenu obrazovnih  dostignuća učenika iz zemalja OECD (PISA),  kaže:

„Domaći zadaci mogu predstavljati veliko opterećenje za decu iz  nedovoljno socijalno   zbrinutih porodica.  U njihovim obitavalištima nema mirnog kutka na kojemu bi  mogli da se koncetrišu i nesmetano  izvršavaju  školske obaveze. A možda za to i nemaju vremena zbog zauzetosti domaćim poslovima ili angažovanja na  dopunskoj zaradi   za svakodnevni život.

Njihovi  roditelji nisu uvek spremni da im pomažu  u pisanju domaćih zadataka.“

Prema podacima PISA   učenici iz  dobrostojećih  porodica provode u proseku po sat i po duže na izradi domaćih zadataka nego njihovi siromašni  vršnjaci. A to  znači  da oni dolaze na časove bolje pripremljeni i „potkovani“,  pa smim tim mogu brže i za  duži perod  usvojiti nove nastavne sadržaje i  materijale.

Oni siromašniji,  po pravilu, što školska godina više odmiče, sve više zaostaju u savladavanju nastavnog gradiva.

Daniel Salins  će iz svega ovoga  izvesti sledeći zaključak: 

„Što se više vremena gubi na domaćim zadacima,  sve više se povećva razlika između učenika iz dobrostojećih i onih iz siromašnih socijalnih slojeva.

Zato bi trebalo  smanjiti  obim domaćih zadataka kako bi se umanjile i razlike u uspehu učenika koji dolaze iz  ova dva   socijalna sloja,  a koje se manifestuje i svojim političkim ciljevima.“


Branko Rakočević