Pedofilija je skrivena smernica homoseksualizma

Iz godine u godinu homoseksualci «civilizovanog» sveta održavaju u centrima velikih zapadnih gradova parade, slaveći svoje jadne pobede – nadiranje fronta Sodoma i Gomore u samu srž društva, koje se sve manje i manje može nazvati hrišćanskim, a i ono samo sebe takvim ne smatra.

Ove godine rumunski homoseksualci su imali još jedan povod za slavlje: novi Krivični zakonik, koji se teško može nazvati rumunskim, skriveno je legalizovao pedofiliju, smanjivši do 13 godina uzrast od kojeg seksualni zločini nad maloletnicima ne podležu kazni. Ova mera nije ništa drugo do prećutna saglasnost s legalizacijom gigantskih međunarodnih mreža koje trguju decom i za koje naša zemlja predstavlja privlačnu metu.

Deca, deca, deca... Šta homoseksualce briga za našu decu?

U savremenom svetu, koji žudi za sticanjem «večne mladosti» i «večnog života» ovde, na zemlji, nijedan uzrast nije tako dragocen kao mladost; niko nikome ne povlađuje toliko koliko se povlađuje pubertetliji s njegovim željama i na prvi pogled nema bića koje je zaštićenije od deteta.

Međutim, najnoviji događaji svedoče o tome da danas nema ranjivije grupe ljudi nego što su deca i tinejdžeri. Njihove duše i tela kao da su postali polje borbe za sudbinu ovog sveta.

Dok put od legalizacije abortusa do legalizacije i podizanja na nivo norme naučnih eksperimenata s ljudskim embrionima i nerođenom decom nije bio tako dug i trajao je svega nekoliko decenija (v. pregled u br. 3 «Familia Ortodoxă»), put od legalizacije do podizanja na nivo norme homoseksualizma do dekriminilizacije i uvođenja u normu pedofilije smanjuje se sve bržim tempom.

Ne samo nedavni događaji, već i naučna istraživanja, kao i istorija homoseksualnog pokreta svedoče o tome da je ovaj pokret od same svoje pojave kao jednu od tačaka dnevnog reda isticao podršku pedofilije. Može se čak reći da je pedofilija najvažnija komponenta homoseksualnog pokreta bez koje on praktično ne bi mogao da se nastavi.

A šta drugo može da znači propaganda homoseksualizma pod paravanom polnog vaspitanja u školama, počevši od najnežnijeg uzrasta, ako ne razvraćanje dečjih duša kako bi se kasnije njihova tela pretvorila u oltare sodomske pohoti? Razume se, pritom se ističe najdemokratskiji izgovor – borba protiv diskriminacije seksualnih manjina, ravnopravnost mogućnosti i sloboda savesti! Ali kakav drugi smisao može imati homoseksualno vaspitanje u školama ako ne traganje za sledbenicima?

Prećutna legalizacija pedofilije

Kratak ekskurs u istoriju homoseksualnog pokreta i zapadnih zakona dovoljan je da bi se videlo ono što je tako brižljivo pokušavala da sakrije kampanja koju mas-mediji vrše u odbranu homoseksualizma – to je upravo podrška pedofilije.

Svuda na svetu gde je propaganda homoseksualizma posle Drugog svetskog rata uspela da nametne svoj dnevni red, jedan od glavnih zahteva bilo je upravo ukidanje ili smanjenje godina seksualne saglasnosti 1) – to je zapravo glavi cilj pedofilskih grupacija koje su delovale i deluju pod maskom pokreta za prava homoseksualaca. Ovaj zahtev je po pravilu zadovoljen: u zemljama u kojima su homoseksualci stekli prava uzrast seksualne saglasnosti sa homoseksualnim odnosima je naglo smanjen i sveden je, u principu, na isti kao i za heteroseksualne veze.

Češka. Do 1961. godine homoseksualne veze su ovde bile zabranjene. Novi Krivični zakonik koji je uveden iste godine dekriminalizovao je homoseksualizam, ali je odredio uzrast seksualne saglasnosti na 18 godina. Međutim, 1990. godine uzrast seksualne saglasnosti za homoseksualce izjednačen je sa istom takvom saglasnošću za heteroseksuace i iznosi 15 godina.

Estonija. Do 1992. godine zakonom su bili zabranjeni homoseksualni odnosi, ali je nakon izlaska zemlje iz sastava SSSR homoseksualizam legalizovan, uzrast seksualne saglasnosti za homoseksualce je određen na 16 godina, a za heteroseksualce na 14 godina. Uzrast seksualne saglasnosti izjednačen je 2001. godine: on sad za obe grupe iznosi 14 godina.

Finska. Zakon je zabranjivao homoseksualne veze do 1971. godine, kad su dekriminalizovane, a uzrast seksualne saglasnosti je određen na 18 godina za homoseksualce i 16 godina za heteroseksualce. Zakon je 1998. godine izjednačio uzrast seksualne saglasnosti odredivši 16 godina za lica obe kategorije.

Mađarska. Do 1961. godine zakon je zabranjivao homoseksualne veze, ali su one te godine dekriminalizovane i uzrast seksualne saglasnosti je ustanovljen na 20 godina, da bi potom bio smanjen na 18 godina 1978. godine. Ustavni sud je 2002. godine odredio uzrast seksualne saglasnosti na 14 godina za sva lica.

Letonija. Homoseksualne veze su bile zabranjene do 1992. godine, kad ih je parlament legalizovao i odredio uzrast seksualne saglasnosti na 18 godina za homoseksualce. Zakon je 2001. godine izjednačio uzrast homoseksualne saglasnosti odredivši da iznosi 16 godina za sva lica.

Litvanija. Ovde su homoseksualne veze bile zabranjene do 1993. godine kad su bile legalizovane, a uzrast seksualne saglasnosti je određen kao 17 godina za homoseksualce. Zakon je 2004. godine izjednačio ovaj uzrast za sve kategorije lica – 14 godina.

Srbija. Zakon je ovde zabranjivao homoseksualne veze do 1994. godine kad su bile dekriminalizovane, a uzrast seksualne saglasnosti je određen kao 18 godina za homoseksualce i 14 godina za heteroseksualce. Krivični zakonik je 2006. godine odredio da je ovaj uzrast, nezavisno od kategorije lica, iznosi 14 godina.

Španija. Uzrast seksualne saglasnosti ovde jedan je od najnižih na svetu: 1995. godine određen je na 12 godina, da bi kasnije, 1999. godine bio povećan na 13. godina.

Takve su zakonodavne tendencije i na Kipru, u Slovačkoj, Sloveniji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. 2)

Svuda gde se uz pomoć propagande širi homoseksualizam kao senka sustopice ga prati pedofilija, uprkos svim marketinškim naporima homoseksualnog pokreta da sakrije ovu činjenicu – bar za izvesno vreme.

U SAD je Predstavnički dom usvojio zakon – «progurao» ga je moćni homoseksualni lobi – koji prećutno liberalizuje (dekriminalizuje) pedofiliju. Ovaj zakon uvodi kaznu za podsticanje na mržnju prema «seksualnim manjinama» i prećutno, ali namerno pedofile svrstava u «seksualne manjine». Molbu predstavnika stranke republikanaca da pedofili budu isključeni iz kategorije seksualnih manjina inicijatori nacrta zakona – Demokratske partije – odlučno su odbili. 3)

Ista prećutna legalizacije pedofilije desila se i u Lisabonskom sporazumu – tekstu koji pretenduje na ulogu Ustava Evrope.

Napokon, predstavnici homoseksualaca u UN su najvatreniji zaštitnici «seksualnih prava» dece. Treba posebno pomenuti Holandiju, zemlju koja je homoseksualcima dala najveća prava i u kojoj deluje partija pedofila (koja je zahvaljujući demokratskim slobodama dobila pravo na obavljanje delatnosti) i čak se izdaje nekoliko pedofilskih listova.

U ovoj zemlji su izuzetno moćnu kampanju za priznavanje «seksualnih prava» dece sprovodile upravo homoseksualne grupacije – Udruženje za integraciju homoseksualizma SOS, 4) koje su izdejstvovale najniži uzrast seksualne saglasnosti – 12 godina. Ovde se deca legalno mogu silovati, jer zakon dozvoljava odnose između odraslih i deca, ukoliko roditelji daju pristanak. 5)

Evo šta kaže predstavnik homoseksualaca iz SOS: «Pedofiliju treba smatrati jednom od tačaka dnevnog reda homoseksualca, a uzrast seksualne saglasnosti treba da bude ukinut. Priznavanje sličnosti između homoseksualizma i pedofilije SOS je odraslim homoseksualcima omogućilo da budu osetljiviji za erotske želje mlađih članova istog pola, proširivši na taj način homoseksualni identitet.» 6)

Kao što vidimo, svi podaci svedoče o tome da podržavajući smanjenje uzrasta u kojem deca legalno mogu biti podvrgnuta seksualnom nasilju pokret homoseksualaca podržava upravo pedofiliju!

Istraživanja pokazuju da dečaci koji su u detinjstvu podvrgnuti seksualnom nasilju od strane homoseksualaca imaju najveće šanse da postanu homoseksualci – i zaista, većina onih koji seksualno napadaju decu i sami su bili podvrgnuti takvim napadima u detinjstvu. 7)

Homoseksualizam i pedofilija: tajna istorija

Činjenicu da je pedofilija važna komponenta pokreta za prava homoseksualaca potvrđuje prisustvo Udruženja američkih pedofila (NAMBLA) 8) u njemu od samog početka postojanja. Tako je «Platforma prava homoseksualaca» koju je 1972. godine usvojila Nacionalna (američka) koalicija homoseksualnih organizacija kao jedan od svojih ciljeva predvidela ukidanje svih zakona koji određuju uzrast seksualne saglasnosti.

Dejvid Torstad, koji je istovremeno predstavnik pokreta za prava homoseksualaca i NAMBLA tada je jasno definisao ciljeve ovog pokreta: «Konačni cilj pokreta za liberalizaciju homoseksualizma je ostvarenje seksualne slobode za sve: ne samo jednaka prava za homoseksualce i lezbejke, već i sloboda za seksualno samoizražavanje omladine i dece.» 9)

NABMLA je uvek imao predstavnike na homoseksualnim marševima u Sjedinjenim Državama. Ovo udruženje je takođe bilo aktivan član Međunarodnog udruženja lezbejki i homoseksualaca (ILGA) 10) – nevladine organizacije koju su UN priznale kao predstavnika homoseksualnih udruženja iz celog sveta. UN su 1995. godine pod međunarodnim pritiskom bile primorane da isključe ILGA iz svojih redova upravo zato što nije hteo da se odrekne pedofilskih grupacija. Jedan od glavnih pravaca Međunarodnog udruženja lezbejki i homoseksualaca bila je i ostaje propaganda «svake individue, nezavisno od godina, da određuje i razvija sopstvenu seksualnost,» - kako sami tvrde. 11)

Dakle, glavna organiazcija homoseksualaca iz celog sveta podržava pedofiliju!

Ne samo to, izdanja homoseksualaca u Sjedinjenim Državama između ostalog, puna su članaka u podršku pedofilije kao oblika izražavanja «ljubavi» između odraslih i maloletnika. A glavne novine i časopisi pokreta homoseksualaca – «Advocate», «Edge», «Metroline», «The Guide» i «The San Francisco Sentinel» - objavili su bezbroj članaka kojima se podržava udruženje pedofila NAMBLA i seksualno nasilje nad decom. 12)

«Žurnal homoseksualizma» («Journal of Homosexuality»), glavno akademsko izdanje homoseksualaca u SAD, izdao je dvobroj pod nazivom «Muška blizina među generacijama» (naukoliki naziv iz kojeg pokušavaju da sakriju pedofiliju) u čijim člancima se tvrdi da roditelji pedofila, koji «voli» njihovo dete (dečaka) «ne bi trebalo da smatraju za suparnika ili konkurenta, za grabljivca njihove imovine, već za partnera u vaspitanju kojeg treba da primaju u svoju kuću». 13)

Američki časopis pokreta homoseksualaca «Guide» objavio je na svojim stranicama sledeću tiradu: «Možemo da se ponosimo time što je pokret homoseksualaca primio u svoje redove neke od onih koji su se usudili da glasno kažu: deca su prirodno seksualna i zaslužuju pravo da izražavaju svoju seksualnost, s kim god da požele to da rade... Treba slušati svoje proroke! Ne treba da se plašimo da ćemo biti žigosani kao pedofili, treba ponosno da izjavimo da je seks dobra stvar, uključujući i dečji seks... Moramo to učiniti radi dece!» 14)

Istovremeno naučna istraživanja samo potvrđuju sličnost između homoseksualizma i pedofilije. Statistika pokazuje da je udeo homoseksualaca-pedofila koji nasrću na dečke mnogo veći od udela pedofila koji su obuzeti suprotnim polom.

U kontekstu ovih podataka činjenica da je propaganda homoseksualizma sve šire zastupljena u školama i da su u nekim zemljama homoseksualci dobili pravo da usvajaju decu, trebalo bi da izazove izuzetnu zabrinutost zbog sve veće opasnosti od nasrtaja homoseksualaca na decu. I to štiteći se zakonom! Jer tako se praktično legalizuje pedofilija, a deca koja ostaju bez i najmanje podrške zakona postaju lak plen trgovaca živom robom u celom svetu. I već sad ima sve više svedočanstva o tome da članovi nekih homoseksualnih udruženja koje zakon priznaje, vrše seksualne napade na decu.

Naučna istraživanja pokazuju da homoseksualizam nije urođen, kao što to pokušava da sugeriše lažljiva homoseksualna propaganda, već predstavlja ispoljavanje teških psihofizičkih problema i problema u ponašanju. 15)

Savremeno društvo čini licemerne postupke donoseći bezbrojne zakone o zaštiti dece od roditeljskih kazni, od fizičkog kažnjavanja i tako dalje, krišom proturajući «seksualno oslobođenje» i «seksualna prava dece» i de facto ozakonjujući pedofiliju.

Kolovođe ovog masovnog bezakonja su već izjavljivale da će pedofilija biti sledeći cilj u njihovom planu – planu uništenja čoveka kao bića koje je stvoreno po obrazu i podobiju Božijem. Zar odvajanje dece od roditelja ne može da doprinese pretvaranju dece u lak plen pedofila, koji su spremni da ih unesreće za ceo život?

I zar prilikom donošenja mera za zaštitu dece ne bi trebalo pre svega razmisliti o zaštiti porodičnog ognjišta koje našoj deci pruža čvrstu zaštitu i o vatrenom sjedinjenju u ljubavi supružnika – muškaraca i žene, kao što je to Bog želeo i kao što je prvobitno stvorio?

Savremeni čovek je obuzet strašću za ubistvom Boga – u sebi i van sebe on pokušava da uništi sve što ga podseća na Boga u odnosima između ljudi i u društvu izvrćući Njegove zakone o objavljujući bezakonje. Savremeni čovek – eto o čemu se radi! – primio je u svoje srce i za osnovu društva zlatno tele – «telesnu pohot i nadmenost življenja» (1 Jn. 2: 16)!

Čoveku su na izbor data dva puta, pred njim su otvorena dva bezdana: bezdan ljubavi Božije, koja će obrisati svaku suzu s naših očiju, ako smo tražili Hrista, ako smo išli za Njim Njegovim putem, Krsnim putem i ako smo ispunjavali Njegove životvorne zapovesti – ili pak bezdan pada od Njegovog najslađeg lica u haos odsustva smisla, «gde crv ne umire i oganj se ne gasi» (Mk. 9: 48), pošto smo postali obitavalište đavola i njegovih slugu.

Čovek već u ovom životu kreće putem koji vodi ka jednom od bezdana koje je izbrao, tako da naše buduće stanje neće biti ništa drugo do prirodan nastavak ovdašnjeg stanja – onoga što smo tražili, za čim smo išli i šta smo voleli. Zato «ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i koje svet neka se još sveti. I evo ću doći uskoro, i plata Moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim» (Otkr. 22: 11-12)

S rumunskog preveo Rodion Šiškov

Familia Ortodoxă. 26.06.2012.

Petru Molodec

Sa ruskog Marina Todić

[1] Uzrast seksualne saglasnosti – u krivičnom pravu uzrast od kojeg se čovek smatra sposobnim da dâ informativni pristanak za seks s drugim licem.

[2] Po podacima čl. «Ages of consent in Europe».

[3] V.: Traditionalvalues.org.

[4] SOS (SOS Homophobie) – Udruženje za borbu protiv homofobije.

[5] V.: Frank V. York, Robert H. Knight. Homosexual Teens at Risk: Victims of «Homophobia» or Self-Destructive Behavior? // Family Policy. Family Research Council, 1998. R. 5.

[6] V.: S. Baldwin. R. 278.

[7] V.: S. Baldwin. R. 278; T. Dailey. Homosexual Parenting: Placing Children at Risk // Family
Research Council, Issue No. 238. P. 1–8.

[8] NAMBLA (North American Man/Boy Love Association) – Severnoameričko udruženje muških ljubavnika – organizacija koja se zalaže za zaštitu pedofilije i pederastije.

[9] Frank V. York, Robert H. Knight. Homosexual Teens at Risk. R. 3–4.

[10] ILGA – The International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association.

[11] S. Baldwin. R. 272–273.

[12] V.: Isto. R. 274.

[13] Isto.

[14] Isto.

[15] V.: Isto. R. 278–282; T. Dailey. Homosexual Parenting. R. 1–8.