Veliki rečnici pišu se i po sto godina
Prof. dr Milorad Dešić, univerzitetski profesor u penziji, lingvista, poznat u naučnoj javnosti po radovima iz srpske dijalektologije, leksikologije i akcentologije, autor je novog, školskog, izdanja „Pravopisa srpskog jezika”, u izdanju kuće „Klett”. Cilj ovog izdanja je da na najjednostavniji način objasni pravopisna pravila za škole, ali i širu javnost, a usklađeno je sa izmenjenim i dopunjenim izdanjem „Pravopisa srpskoga jezika” Matice srpske. Profesor Dešić je takođe i član redakcije ovog Matičinog pravopisa. U želji da se postigne jasnost i preglednost, svaka veća celina „Pravopisa” deli se na tri manje: najpre dolazi osnovni tekst o pravilima i primerima, zatim kratak, uokviren sažetak teksta i, najzad, najkarakterističniji primeri istaknuti na margini, a na kraju knjige nalazi se rečnik u kome su reči, koje se pominju u tekstu, ali i neke druge, akcentovane.
Koji je pravopis srpskog jezika sada aktuelan?
- Aktuelan je „Pravopis srpskoga jezika Matice srpske” (izmenjeno i dopunjeno izdanje), odnedavno i Pravopis srpskog jezika – školsko izdanje čiji sam autor (izdavač je Klet).
Da li i inače zagovarate tu jednostavnost školskog pravopisa u pristupu i shvatanju jezičkih problema i zašto su naši pravopisi često komplikovani?
- Pisanje pravopisa je veoma težak posao, mnogo teži nego što se misli. Pravopisac mora da dobro poznaje ne samo jezik nego i mnoge druge oblasti. U šali kažem da nije lako napisati ni loš pravopis. Pored toga, poznato je da je najteže pisati jednostavno o složenoj materiji. Trebalo bi da je jednostavnost odlika bilo kojeg jezičkog izražavanja, pismenog i usmenog, pa i pravopisa. Ukoliko je pravopis preobiman i komplikovan, onda to znači da se nije vodilo računa o njegovoj nameni. Valja znati da se pravopisi uglavnom pišu za najširu obrazovanu publiku, a ne samo za lingviste.
U čemu se ovaj vaš školski pravopis razlikuje od Matičinog?
- Da, jedan sam od redaktora izmenjenog i dopunjenog izdanja Matičinog „Pravopisa”. Školski pravopis napisao sam s obzirom na svoje veliko iskustvo u izradi takvih priručnika. Recenzenti su profesori Filološkog fakulteta u Beogradu, sa Katedre za srpski jezik (Veljko Brborić i Vesna Lompar) i profesor osnovne škole (Radmila Orelj). Ovaj pravopis usklađen je sa Matičinim (2010), što znači da je suština osnovnih pravila ista u oba priručnika. Razlika je u sledećem: Pravopis o kojem govorimo manjeg je obima od Matičinog, pregledniji je, rečnik uz njega je akcentovan, a pravopisna pravila su jednostavnije, jasnije objašnjena.
Na koji način se jezik bogati, a čuva svoj identitet?
- U srpskom, kao i u svakom drugom jeziku, jedan broj reči nije domaćeg porekla. U srpski su ušle reči iz starobalkanskih jezika, grčkog, latinskog, turskog, nemačkog, francuskog i drugih jezika, u novije vreme najviše iz engleskog. Stranim rečima ima mesta u našem jeziku, ako su po upotrebnoj vrednosti približno jednake domaćim ili ako za njih nema prave zamene. Štetno je ako se izbegavaju domaće reči, a po svaku cenu upotrebljavaju strane, da bi se stekao utisak o nečijoj većoj pismenosti ili učenosti. Neki preteruju u „edukaciji” (obrazovanju, obuci), „implementaciji” (primeni), „evaluaciji” (određivanju vrednosti), „benefitu” (dobitku, koristi) itd.
- Koji deo pravopisa podleže promenama, a šta se nikada ne može promeniti?
Osnovna pravila se ne menjaju: većina pojedinačnih reči (ne reči u dodiru) pišu se onako kako se izgovaraju, ćirilica je osnovno srpsko pismo, ekavski i ijekavski izgovor su ravnopravni, zajedničke imenice pišu se malim početnim slovom, interpunkcija je uglavnom logička.
Posebno ste u rečniku, koji se nalazi uz „Pravopis”, naveli i pravilne akcente reči. Često nam rogobatno i pogrešno zvuče neki akcenti koje čujemo na televiziji, skoro da grebu sluh. Ko je u pravu u pogledu akcentuacije, svakodnevni govor, ili televizije?
Prema srpskoj akcenatskoj normi, silazni akcenti treba da se izgovaraju samo na prvom slogu reči. Ako se jave na nekom drugom slogu, srednjem ili krajnjem, onda se postupa na dva načina. Prvo, silazni akcenti se pomeraju ka početku reči i postaju uzlazni: Australija, auditorijum (u prvoj reči naglašeno u-, u drugoj di-), demonstrant, parlament (prva reč sa akcentom na mon-, druga sa akcentovanim la-). Drugo, silazni akcenti ostaju na istom slogu, ali prelaze u uzlazne: interesantan (naglašeno san-), definicija (naglašeno ni-). Izuzetak predstavljaju složene reči: poljoprivreda, samozaštita (u prvoj naglašeno pri-, u drugoj za-), u kojima su silazni akcenti u sredini reči. U stvari, to i nisu pravi izuzeci, jer se samo uzima akcenat drugog dela složenice. Pored toga, neke reči mogu da se izgovaraju na dva ravnopravna načina: želimo (jednom naglašeno li-, a drugi put že-), Bogorodica (akcenat na slogu ro- ili go-). Treba znati da svakodnevni govor nije jedino merilo za pravilan akcenat. Naša jezička, time i akcenatska norma, uzima u obzir stanje na celom srpskom jezičkom prostoru. Takođe, strane reči moramo da prilagođavamo srpskim u svim elementima.
Šta otežava primenu pravopisa i kako u svakodnevnom životu, pa i u medijima, postići dosledno poštovanje gramatičke i pravopisne norme?
- Za primenu jezičke norme najodgovornije su obrazovne institucije, uključujući sve od osnovne škole do univerziteta, kao i mediji. Ne možemo biti zadovoljni rezultatima postignutim u našim obrazovnim ustanovama. Isto tako, mediji, štampani i elektronski, koji utiču na celokupni život čovekov, često ne bogate, ne dograđuju nego razgrađuju jezik.
Bili ste lektor u pozorištima, dugogodišnji ste član republičkog žirija u recitovanju, bavite se lepotom izgovorene reči. Kolika je važnost lektora prilikom svakog javnog govornog nastupa?
- Uloga lektora je veoma važna. Nevolja je u tome što ih nema dovoljno, onih kvalifikovanih, ni za pisani ni za govorni jezik. Pogotovo nema za govorni jezik, jer se kod nas specifičnostima govornog izraza poklanjalo manje pažnje. Posledica toga je nizak nivo javnog govorenja, u kome se naročito izdvajaju greške u akcentuaciji.
Jedan ste od recenzenata poslednje knjige Rečnika SANU, koji je stigao do slova P. Zašto ovaj rečnik srpskohrvatskog jezika nastaje tako dugo?
- Veliki rečnici obično se pišu veoma dugo, i po sto godina. Sudeći prema sadašnjem stanju, završetak rada na ovom kapitalnom delu može se očekivati za nekoliko decenija. U tom rečniku su reči kao ocean, palača, papiga, partnerica, pakirati, paralizirati, parcelirati upućene na okean, palata, papagaj, partnerka, pakovati, paralizovati, parcelisati. Dakle, ovo jeste rečnik srpskohrvatskog jezika, ali na srpski način.
Marina Vulićević
- Izvor
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- jezik
- obrazovanje
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.