Verovanja: Narod mudriji od nauke

Vekovna narodna verovanja i običaji, kako je pokazalo vreme - nisu slučajni! Dok je neke čak i nauka dokazala, druga su još uvek misterija, ali ih potvrđuje narodno iskustvo. Niko, tako, ne može da ospori da od Đurđevdana sunce grane, da je od Svetog Ilije - sunce sve milije, a da se na Preobraženje “preobraze i kamen u vodi i list u gori”.

Stari Srbi odvajkada znaju da se od 19. avgusta nikako ne treba kupati u rekama, jezerima, jer se voda na Preobraženje menja. NASA je nedavno tu narodnu mudrost i naučno dokazala.

- U narodu se ovaj datum obeležava kao prelaz iz letnjeg u zimski period - priča Dragomir Antonić, etnolog. - Vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je bujalo polako vene. Od tada se ne preporučuje ni kupanje u rekama i jezerima. Dugo je to smatrano čak i praznoverjem, ali je NASA pokazala da je tačno! Posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, stručnjaci NASA konstatovali su da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.

Iako narodno verovanje ne navodi razloge zbog kojih upozorava da nešto ne valja činiti, naš sagovornik tvrdi da to nije dovoljno dobar povod da se takva verovanja odbace.

- Predanje kaže, a i iskustvo potvrđuje - ako je do Preobraženja bilo sunčano i toplo, tog dana uvek bude kiša - kaže Antonić. - A ako je bilo kišovito, 19. avgusta će granuti sunce. Evo tako je bilo i pre nekoliko dana. I ne samo to, posle Preobraženja, ma koliko da u nerodnom periodu bude toplo, nema više tropskih vrućina. Štaviše, ako je do tada voda na kupalištima bila bistra, tog dana obavezno se zamuti.

Da nije besmisleno narodno verovanje da se na Preobraženje ne valja kupati, stigla je naučna potvrda. Satelitska merenja aktivnosti Sunca potvrdila su tačnost srbskog narodnog kalendara i izreku da se na Preobraženje menjaju gora i voda. Podaci sa svemirskih sondi pokazuju i da se datumi naših najvećih verskih praznika poklapaju sa godišnjim Sunčevim elektromagnetnim ciklusima koji izazivaju najveće meteorološke promene u Zemljinoj atmosferi.

- Nauka je sada, zapravo, potvrdila sve ono što ljudi vekovima znaju - kaže Dragan Jacanović, arheoloh Narodnog muzeja u Požarevcu. - U pitanju je narodno znanje o vremenu i kalendaru, staro 8.000 godina, a ne praznoverje. Naši preci živeli su i ponašali se u skladu za tim kalendarom i datumima. A rezultati istraživanja Ruske akademije nauka objasnila su zašto je narod bio u pravu da se ne treba kupati na Preobraženje u rekama i jezerima. U nedelji oko Preobraženja kiša suštinski menja hemijski sastav.

Kako naš sagovornik kaže, pokazuje se da u kapima kiše od Đurđevdana do Preobraženja preovladavaju teški hemijski elementi koji dolaze sa naše zvezde kao mlaz elementarnih čestica. Takozvani Sunčev vetar. Posle Preobraženja koncentracija tih elemenata naglo se smanjuje i kiša od blago kisele, postaje neutralna.

- Tehnologija je dala i naučnu podlogu epskim stihovima u kojima je “Đurđev danak - hajdučki sastanak”, jer baš u to vreme redovni elektromagnetni ciklusi na Suncu izazivaju zagravanje severne Zemljine hemisfere na kojoj se nalazi Srbija - kaže Jacanović. - Sretenje je u narodu poznato kao trenutak kada se susreću zima i leto, a dijametralno je suprotan Preobraženju. Tada se završava prvi polugodišnji ciklus i počinje drugi. Praznik Cveti, koji je u nedelji pre Uskrsa, veoma je, recimo, važan za poljoprivrednike. Narod je oduvek znao, da bez obzira na vremenske prilike, nikako ne treba sejati pre Cveti.

Ostaje tajna, međutim, kako su naši preci bez najsavremenijih mernih instrumenata i satelita, mogli da znaju sve to, kao i za procese na Suncu.

SA KOLENA NA KOLENO

* Uvek su, smatraju stručnjaci, postojali daroviti i radoznali pojedinci koji su posmatrali i uspevali da pronađu neku vezu između prirodnih pojava i dešavanja u svakodnevnom životu.

* Na osnovu toga, mnogi od njih su izvlačili zaključke, uglavnom ispravne, i saopštavali ih drugima. Saznanja su se, zatim, širila i prenosila.

SAN POD ORAHOM OPASAN ZA ŠTITASTU ŽLEZDU

Viševekovno je i verovanje da nije dobro zaspati u hladu oraha - podseća Antonić. - Medicina je tek u 20. veku dokazala da stablo, lišće i plodovi oraha obiluju jodom i da dugotrajan ili višegodišnji boravak u njegovoj blizini izaziva poremećaj rada štitaste žlezde. Narodno verovanje je, takođe, da postoje osobe koje imaju “zle oči” i da oni mogu ureći druge, naročito bebe, neveste i trudnice.

Prema rečima našeg sagovornika, medicinski časopisi su poslednjih decenija prepuni članaka o onima koji šire “negativnu energiju” i čije prisustvo i pogled izazivaju napetost kod nekih ljudi.

- Naučnici, odnosno psiholozi i lekari, ove pojave danas nazivaju različitim imenima. Kada opisuju stanje, ono se u potpunosti poklapa sa narodnim verovanjem - ukazuje Antonić.