Najmoćnija finansijska kuća Amerike optužena za prevaru

SEK: Goldman Saks potpalio finansijsku krizu od koje se svet još nije oporavio

Vašington, 19. aprila – Goldman Saks, najveća američka banka i epicentar moći na Volstritu, formalno je od države tužen za obmanu i prevaru jednih klijenata za račun drugih u poslu koji je bio potpaljivač finansijske iz koje se svet još nije sasvim oporavio. „Securities and Exchange Commission”, podnela je u petak zvaničnu krivičnu prijavu u kojoj se jezgrovito, na samo 22 strane, navodi sistematsko obmanjivanje investitora, izostavljanje ključnih informacija i lažno prikazivanje proizvoda.

Ovo je veliki udar na banku osnovanu još 1869. koja je jedna od retkih koja je profitirala i u krizi i koja je zbog svoje povezanosti i sa demokratama i sa republikancima smatrana nedodirljivom. Dolazi u važnom političkom momentu, kada predsednik Barak Obama nastoji da razbije front odbijanja republikanske opozicije za svoj plan da se u Kongresu izglasaju njegovi zakonski predlozi za oštriju regulativu celokupnog finansijskog sektora.

Slučaj, kako to konstatuje „Volstrit džornal”, osvetljava ono što je na Volstritu bila javna tajna: kad je hipotekarno tržište počelo da se ljulja, neke od velikih finansijskih kuća su napravile investicione pakete berzanskih „derivata” koji su njihovi ključnim klijentima kao što su „hedž fondovi” (oni koji profitiraju na rizičnim investicijama) omogućili da zarade „tone para” igrajući upravo na kartu sloma tržišta.

U konkretnom slučaju, profitirao je (milijardu dolara) Džon Polson, vlasnik „hedž fonda” koji je bio i naručilac „derivata” koji je Goldman Saks, kao solidnu investiciju, prodavao stranim bankama, penzionim fondovima i osiguravajućim kompanijama.

Znajući šta je unutra – da će ti „derivati” neizbežno propasti – Polson se specijalnim berzanskim instrumentima obezbedio da u tom slučaju profitira, dok su naivni investitori, kojima nije bilo predočeno da je u celom poslu on ključni igrač – pretrpeli gubitke. Konkretno, Polson je zaradio milijardu dolara, dok su investitori, među kojima je i Banka Škotske, isto toliko izgubili.

Goldman Saks je uknjižio svoju proviziju – nekih 15 miliona dolara – što je sitniš prema njegovim godišnjim prihodima od 45 milijardi dolara, ali se tužba regulatora Volstrita smatra samo početkom raščišćavanja meteža u centru američkih i svetskih finansija, uz najave da će se otvoriti dosijei i drugih berzanskih mešetara.

Uz banku Goldman Saks optužen je i samo jedan njen funkcioner, potpredsednik Fabrisio Toure (31), jedna od „zvezda” ove kuće, koji trenutno vodi njene poslove u Londonu. Džon Polson nije tužen, jer on lično nije učinio ništa nezakonito, samo je iskoristio postojeći sistem (koji mu je omogućio da 2007. i 2008. zaradi oko četiri milijarde dolara).

„Proizvod je bio nov i komplikovan, ali je prevara stara i jednostavna”, opisuje ovaj slučaj jedan od direktora SEK-a. U medijima se ovo uzima i kao primer i dokaz „divljačke kulture” Volstrita koja je njegovim poslenicima omogućavala da varaju jedne klijente za račun drugih.

Srž optužbe je zapravo da je Goldman Saks svesno pravio finansijske pakete sa „ugrađenim eksplozivom” – neku vrstu „finansijskih tempirnih bombi”. Pol Krugman, ekonomista nobelovac, u svojoj redovnoj kolumni u današnjem „Njujork tajmsu” ovim povodom konstatuje da je „veliki deo finansijske industrije postao reket – igra u kojoj je šačica ljudi izuzetno dobro plaćena da obmanjuje klijente i investitore”.

Na ime bonusa za dobro poslovanje u prošloj godini, Goldman Saks je svojim ljudima (31.700 širom sveta) isplatio svotu od 16 milijardi dolara.

Istraga o ovom slučaju trajala je dve godine, Goldman Saks je o tome obavešten još u leto 2008. Očigledno je bio uveren da je isuviše veliki i moćan da bi na ovakav način bio optužen, jer nije preduzeo ništa da se sa pomenutom komisijom nagodi, što je inače praksa u ovakvim slučajevima.

U svoju odbranu, firma je navela da su optužbe „kompletno neosnovane i nepotkrepljene činjenicama”.

Koliko je moćan – u mnogim „teorijama zavere” Goldman Saksu se pripisuje da upravo on upravlja Amerikom „iz senke” – toliko je i neomiljen. Poznati magazin „Roling stoun” ga je svojevremeno u svojoj „priči sa naslovne strane” opisao kao „džinovsku vampirsku hobotnicu oko lica čovečanstva koja svoje pipke zariva u sve što miriše na novac”.