Srbi na Krfu, pogled posle 100 godina

Radio-televizija Srbije započela je snimanje dokumentarnog filma "Srbi na Krfu", koji kroz hronologiju događaja beleži jedno od najvećih stradanja srpske vojske i naroda – Albansku golgotu. Film donosi nove i do sada neobjavljene fotografije i video-materijal koji su zabeležile savezničke armije (Francuska, Velika Britanija i Italija) tokom boravka srpske vojske u Albaniji i njene evakuacije na grčko ostrvo Krf.

Hronologiju događaja od trenutka velike austrougarsko-nemačko-bugarske ofanzive do dolaska na Krf, prezentuje profesor Filozofskog fakulteta, istoričar dr Miloš Ković. Na autentičnim lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Grčkoj biće ispričana i prikazana sva stradanja, strahote i tragedija koje su tih dana zadesile srpsku državu.

Kroz analitičnu i sistematičnu pretragu brojnih knjiga, zapisa i ratnih dnevnika savremenika, profesor Miloš Ković doneće brojne zanimljivosti i pojedinosti u vezi sa povlačenjem koje do sada nisu bile toliko poznate. Na putu kojim je prošla srbska vojska pre sto godina, profesor Miloš Ković razgovaraće i sa lokalnim istoričarima.

Autentična priča na autentičnim lokacijama, foto i video materijal iz tog perioda samo su neki od detalja koji će gledaocu dokumentarnog filma "Srbi na Krfu" približiti vreme i događaje od pre sto godina.

Novitet koji donosi dokumentarni film autorke Slađane Zarić su i arhivski materijali savezničkih armija koji se danas čuvaju u britanskim, italijanskim i francuskim arhivima. Izveštaji inostranih generala, oficira, lekara i novinara iz Albanije i sa Krfa daju još jedan doprinos u sagledavanju tadašnjih teških okolnosti.

Završen je prvi deo snimanja u Srbiji i u Velikoj Britaniji. U arhivima britanskog vojnog muzeja pronađen je dragoceni i do sada neobjavljeni dnevnik engleskog admirala Ernesta Trubridža, koji se kao komandant britanske misije na Dunavu povlačio sa srbskom vojskom preko Albanije. Trubridž je u srbskoj istoriji ostao zabeležen i kao komandant evakuacije srpske vojske u albanskoj luci Sveti Jovan Medovski, a potom je na Solunskom frontu postao lični savetnik za vojna pitanja regenta Aleksandra.

Kamera RTS-a je u porodičnoj kući admirala Trubridža zabeležila brojna visoka srbska odlikovanja, kojima bi retko koji srbski oficir iz onoga vremena mogao da se pohvali. Za pomoć koju je pružio srbskoj vojsci i narodu, admiral Trubridž je odlikovan vojnim Belim orlom prvoga stepena, nosilac je i prvog stepena Belog orla za civilna pitanja, odlikovan je i oficirskim Karađorđevim ordenom sa mačevima drugog, trećeg i četvrtog stepena. O ovom veoma uglednom engleskom aristokrati (njegova porodica je nosilac aristokratske titule baroneta) u srbskoj istoriografiji malo se zna.

Prvi deo dokumentarnog filma snimljen je u Beogradu, Nišu, Kraljevu, na Magliču, u Studenici, Raškoj, Kosovskoj Mitrovici, Peći, Prizrenu i u Lonodnu. U septembru je planirano snimanje u Crnoj Gori (Čakor, kanjon reke Cijevne, Skadarsko jezero), Albaniji (Ljum Kula, Puka, Skadar, Fijer, Valona...), Grčkoj (Krf), Italiji (Brindizi) i Francuskoj (Pariz).

Planirano je da premijera filma bude održana na Krfu 2016. godine, tokom obeležavanja stogodišnjica Albanske golgote i evakuacije srpske vojske na Krf.

Dokumentarni film "Srbi na Krfu" realizuje se u koprodukciji Radio-televizije Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva odbrane Republike Srbije. Istraživanje u Londonu finansirao je, posredstvom Ambasade Velike Britanije u Srbiji, Odbor za obeležavanje Prvog svetskog rata Velike Britanije.

Autorka filma je Slađana Zarić, rediteljka Ivana Stivens, novinar Vesna Ilić, direktor fotografije Petar Vujanić. Producenti filma su Snežana Rodić Sinđelić i Dobrivoje Ilić.

Dolazak na Krf

Francuska vlada je, posle apela  ruskog cara da saveznici pomognu sprpskoj vojci, odlučila, 28. januara 1916. godine,  da njena mornarica kao prioritet postavi izvlačenje  srbskih trupa iz Albanije.

Od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoženje. Do 15. februara prevezeno je na grčko ostrvo Krf 135.000 ljudi i u Bizertu (Tunis) oko 10.000 ljudi.

Prvo iskrcavanje na Krfu, 'Ostrvu spasa' kako su ga prozvali Srbi, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada Krfa. Do aprila se na Krfu prikupilo oko 200.000  vojnika i civila. Materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srbskim vojnicima jer je kiša neprekidno padala danima. Premorena i izmučena vojska je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana teško podnosila ledenu kišu.

Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše pogodilo. Od 23. januara do 23. marta 1916 umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u „ostrvo smrti", a more oko njega u „plavu grobnicu". Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih je spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srbskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu izlovljavali ribu u tom području.