BitLab hosting
Početna stranica > Novosti
Branko Rakočević
APEL SPOMEN BIBLIOTEKE KURTA VNEGUTA: „ZAUSTAVITE BEZUMLJE!”

U SAD školski odbori zabranjuju lektiru

U SAD školski odbori zabranjuju lektiru
07.08.2015. god.

U SAD sve je veći broj dela domaćih,  ali i svetskih pisaca koje školski odbori pojedinih škola u nekim saveznim državama izbacuju iz lektira kako ne bi štetno uticala na morlani razvoj njihove dece.  Najsvežiji primer  je bio kad  neporsedno pred poečtak nove školske godine iz spiska obavezne lektire u jednoj od škola u gradu Vilmjastaun,  okrug Monro-Taunšip,  savezna država Nju -Džersi  izbačena je „Norveška šuma“ (Norwegiar Wood) slavnog japanskog pisca Harukia Murakamia,  pošto su  se     roditelji žaliliv da su  naišli  na „preobilje“  seksualnih scena u tom  romanu.

To  je bio  četvrti  slučaj u  jednom jednom  mesecu (avgust,  2011.) kako školske vlasti  ograničavaju pristup učenicima  knjigama iz obavezne školske lektire sa protivurečnim sadržajima. 

Najpre se pod udar cenzure narogušenih članova školskog odora jedne škole našla knjiga Sare Okler „Twenty Boy Summer“  u kojoj  su,  kako se pokazalo,  suviše otvoreno  opisicvane  seksualne scene tinejdžera. 

Dve nedelje potom,  u saveznoj državi Virdžiniji  zabranjen je roman „Etida  grimiznih nijansi” Artura Konana Dojla: majstor detetivskog žanra je opisao običaje mormonske zajednice,  što prema mišljenju članova školskog odbora,  može izazvati raspirivanje mržnjhe učenika prema mormnonima. 

Reagovanje javnosti na zabranu „Klanice broj pet“

Zabarana „Klaonice broj pet“ (Slaughterhouse Five) Kurta Voneguta (Kurt Vonnegut) nije prošla bez reakcije javnosti:  svoj protest protiv kršenja Prvog amandmana  izrazili su predstavnici Književnog društva SAD,  Nacionalni  komnitet  za sprečavanje cenzuzre  kao i  Spomen biblioteka  „Kurt Vonegut”  koja je obezbedila za đake 150 besplatnih  primeraka  zabranjenog romana.

Sa spsika je izbrisana kao nepodobna za  đake  i opasna za formiranje njihovog moralnog svetonazora  i autobografsko delo Nika Šefa: „Obmana: Odrastanjhe na metamfetaminu“

U ovom tekstu ćemo su duže zadržati na na slučajevima cenzurisanja “Klanice broj pet “Kruta Vonegutra i “Norveške šume “Haruke Murakamija.

Voneguta spasio Prvi amadman

Spomen biblioteka  koja nosi ime Kurta Voneguta pomogla je učenicima jedne škole  u državi Misuri čiji je školski odbor zabranio knjigu „Klanica broj pet“izbacivši je iz obavezne školske lektire.

Na svom sajtu uporava Biblioteke poziva „da se zaustavi bezumlje“   i obećava lično angažovanje bibliotekara da se pomogne uskraćenim učenicima  upoznavanje  sa ovim romanom.


Upravni odbor Biblioteke je odlučio da 150 primeraka „Klanice broj pet“ besplatno distirbiuira učenicima  posle dobijanja  adresa  elektronkom poštom.

Školski odbor je   pre toga odlučio da  zabrani roman i izbriše ga iz spiska obavezne školske lektire nakon što su  se predavači žalili da u romanu ima toliko „nepristojne“ leksike  od koje bi i „mornari pocrveneli”,  a osim toga  delo je prepuno opisa surovosti,  nasilja i  seksa.

U članku objavljenom u lokalnim novinama profesor Vesli Skrogins   tvrdi da je sve to neprimereno maloletnoj deci.

Nenadležnost školskih odbora da cenzurišu lektiru

Treba istaći da saglasno sa američkim školskim zakonodavstvom školski odbor nije ovlašćen da zabrani  upotrebu bilo kakve knjige u nastavi  iz ideoloških razloga ili zato što nije saobražena etčkim načelima,  pa je zato doneta odluka da se  priustupi tekstu romana  zabarni  samo  deci  određenog uzrasta,  u ovom slučaju mlađeg.  Jedan od članova školskog odbora, Vern Majnor,  je obećao da će učenicima biti dozvoljeno da čiatju zabranjene knjige  za vreme dopusnke nastave,  ali samo u slučaju da su se  roditelji prethodno saglasili.

Ali u slučaju „Klanice broj pet“ školske vlasti su bile nemilosrdne:  roman je izbačen iz školske bilbioteke i iz nastavnog plana i programa.  

Direktorka spomen-biblioteke u akciji

Sa svoje starne,  Džulija Vajhted,   direktorka spomen biblioetke „Kurt Vonegut“ je u  intervjuu naglasila da je zabarna skandalozna,  pošto će kroz nekoliko godina sadašnji đaci moći da glasaju  i da budu primnljeni u vojnu službu,  da služe svojoj domovini.

„Sve je to toliko odvratno i dostojno sažaljenja   što su te mlade punoletne građane progalsili nedovoljno zrelim da  bi im dali mogućnost da se upozanju sa temama   koje je obardio jedan tako ugledan ratni  veteran,  kao što je Kurt Vonegut”,  sa ogočenjem je nalglsila dirtektorka Biblioteke,  dodajući: -Mi smtaramo da je neohodno primeniti Prvi amandman. Nikoga na pozivamo da voli tu knjuga,  ali hoćemo  da sami odlučite  kako  ćete se prema njoj donositi!  Sve

Zaustavite bezumlje!

Akcija o čijem početku je objavljeno na sajte Spomen bibilioteke,   odvija se pod nazivom „Zaustavite  bezumlje!” i u potpunosti osvetljava  odnos saradnika ustanove  prema onomne što se desilo. Radi se o tome što je roman Kurta Vonetuga  već i ranije  zabranjivan,  izbacicvali su ga  iz javnih  biblioteka u SAD  i na svaki način se pokušavalo da se ograniči njegova distribucija. U romanu je na upečatljiv i dramatičan način opisano bombardovanje Drezdena od strane savezničke avoijacije  tokom Drgog svetrskog rata koje je pisac doživeo i preživeo budući da je bio u nemačkom zarobljeništvu. Čudomn je ostao žvi nakon velikog bombardovanja i razaranja.  Vonegut je kao nemački  zarobljenk učestvovao u raščišćacvanju ruševina i zakopavanmju mrtvih,  što je kasnije opisao u romanu.

„Norveška šuma“  Haruki Murakamia izbrisana iz školske lektire

Radnja  romana  objavljenog 1987. dešava se u Japanu  1960-ih godina: 19-godišnji Toru Vatanbe pokušava da se razabere koga on ustrvari voli-devojku svog umrlog prijatelja Naoku ili veselu lepoticu Midori. Scena koja je izazvala burnu reakciju i nezadovoljstvo đačkih roditelja  je sećanje Nokinih susetke u bolničkoj sobi. Ovo je inače najpoznatiji Mirakamijin roman- samo u Japnu štampan je u više od 10 miliona primeraka,  a još 2,6 miliona je prodato u prevodu na preko 40   jezika. Godine 2010.  Prikazana je ekrarnizacija „Norveške šume“,  film je snimio farncuski reditelj vijetnamaskog porekla Čan An Hung. A Ameriknci  su roman zabranili.  I to,  slava Bogu ne svuda,  nego samo u okrugu Monro-Taunšil,  savezna država Nju-Džersi. Tamo su roditelji učenika viših razreda (!)  zaključili da je  za njhovo čedo još rano  da čiata opsie lezbijskog  seksa.  Zaista čudna vaspitna mera,   u liceju licemerja  kad se zna da današnji učenici starijih razreda u opisu  skeusualnih scena mogu da se opredele ili za Murakamija ili pak za Tintzo Brasu!

Obračun i žestoko uzvraćanje  narkoticima

„Smatram da ta knjiga nije potrebna tinejedžerima. Bila sam prosto šokirana kad sam je pročitala”,  izjavila je jedna  majka učenika. 

Kad su  se odrasli u okrugu Monro-Taunšil,  savezna država Nju-Džersi, razračunali sa seksom u leketiri,   prešli su na obračun i žestoko uvzvaraćanje –narkoticima. 

Zajedno sa „Norveškom šumom“ sa spiska lektire su izbrisane i uspomene,  autobiografija  Nika Šefa: „Obmana:   Odrastanje na metamfetraminu“ (Tweak: Growing  Up on Methamphetamines) i to „zbog opisa homosekslulanih orgija pod dejstcvom narkotika”,  kako je  rečeno u obrazloženju. Iako je ta knjiga namnejna pre svega kao  delo predostrožnosti za mlade. Ali brižnim roditeljima bilo kakvo spominjanje takvih stvari zvuči kao njihovo reklamniranje i propagiranje.  Tako  je homoskesualizam uvršten u sveukupni „kriminal”,  pa je zato knjiga proglašena nepodbnom za lektiru američke dece.

Znaimljivo da nije  zabranjena dilogija „Crveni dečak: Put oca kroz zavisnsot od sina“, koju je napisao Nikov otac,  Dejvid Šef. 

„Sada su  prosvetna  i bibliotekarska  udruženja   po  pitanjima koja se tiču seksualnosti  pod jakim uticajem  i kontrolom veoma  radikalne  liberarne ideologije” - objašnjava razloge zabrane knjiga  predstavnik jedne od hrišćanskih organizacija obuhvaćenih istraživanjem  porodice, Piter Sprit,  autor istraživačkog projekta  o uticaju aktivnosti gej-udruženja i liberanih sudija  na preosmišljavanje  instituta braka. „Prema shvatanjima nekih levičarskih aktivista  pristup  dece seksulanim materijalima je manje zlo od censure”,  ističe Piter  Sprit. 

Predstavnici škola smatraju da to nije cenzura

Uostalom,  predstavnici škole u državi Nju-Džersi smatraju da brisanje knjiga Haruki Nurakame i Nika Šefa  sa  spisaka obavezne đačke lektire nije ni u kom slučaju bilo koji oblik cenzure.

Po mišljenju supernadzornika Čaka Irlinga,  rešenje je doneto u skladu sa procedurom – spisak su zajedno sastavili uprava  škole,  nastavničko  veće  biblitekari,  a zatim ga je potvrdio Gradski savet za obrazovanje. „Mi ne želimo da izazovemo skandal,  mi jednostavno hoćemo da primoramo učenike da čitaju  knjige”,  izjavio je Irling. On je dodadao da će  ubuduće i roditelji učestovati u sastavljanju spsika i to ne samo po „izjavljenim žalbama“ na   štetni uticaj njihovoih sadržajha,  kako se ekscesi ne bi ponovili. 

Sudbina knjiga kao usud Kafkinog Jozefa K. 

Ovaj zapis ćemo završiti parafrazirajući početak Kafkinog Procesa „Mora da je neko oklevetao Jozefa K., jer iako nijeučinio nikakvo zlo,  jedne noći bio je uhapšen”: 

Mora da je neko oklevetao knjige iz škoslkke lektire u okrugu Monro–Taunšip,  savzna država Nju-Džersi,  SAD,  jer iako nisu učinile ništa loše,  u avgustu 2011.   su  ih školske vlasti izbacile iz đačke lektire.  Kakva li ih sudbina očekuje,  kakavi li im dani predstoje,  znaće se nešto više  u poslednjoj sedmici septembra kad se tradicionalno u SAD  održava „Nedelja zabranjenih knjiga“.


Branko Rakočević



 





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »