Boravak u izmišljenoj vasioni Haruki Murakami

Pre 66 godina (12.  Janura 1949.)  u gradu Kjoto rođen je najistaknutiji savremeni japanski pisac svetskog ranga  i značaja,  više puta nominovan za Nobelovu nagradu za književbnost,   Haruki Murakami

Kompanije Vintage Books  i Aimer Media  su pre dve godne, u čast  64. rođendana   popularnog japanskog pisca,   lansirale  nove mobilne priloge  „Dnevnik Murakame“ sa njegovim pričama  stilizovanim kao piščev dnevnik.

To je tada obelodanio   Dejli Telegraf  (The Daily Telegraph) prilozi sadrže šest novih priča,  među kojima i one  najnovije, kao i delove njegovog najpoznatijeg  romana IQ84.

Na piščevom sajtu  se objašnjava da će  prilozi koji se mogu dobiti po ceni od 3,2 dolara pomoći  poklonicima  ovog živog japanskog klasika  da cele godine „žive  u izmišljenoj  vaseljeni Murakame”.

Prilozi su namenjeni za mobilne  telefone    i planštete iPad,  a programe se  mogu naći na inetrnet  magazinu iTunes.

Na ideju da pusti slične priloge došao je  urednik iz Vintage Books.

U suštin i ti prilozi ponavljaju  dnevnik pisca koji  je on vodio svakodnevno,  a koji je u štampanom vidu publikovan 2009.

Izdanje priloga se poklopilo sa ponovnim,  broširanim idanjem njegovog kultnog romana IQ84 koji opisuje istoriju ljubavi  između nastavnika matematike Tenga i sportke instruktorke  Aomame.

Haruki Murakami,  jedan od najpopularnijih savremenih svetskih pisaca i istknuti prevodilac,  rođen je  12.   januara   1949.  u  grrdu Kjoto,  drevnoj japanskoj prestonici,  ali je veći deo detinjstva proveo u Kobeu,  u porodici predavača klasične filologije. 

Porodnica propovednik budizma

Njegov deda Haruki  Murakami,   bio je budistički sveštenik  koji je služio u nevelikom hramu. Otac je predavao u školi japanski jezik i književnost,  a u slobodno vreme se takođe bavio  propovedanjem budizma.

Sam pisac, Haruki,  je izučavao klasičnu dramu  na odeljenju pozoriše umetnosti univerziteta Vaseda u
Tokiju gde se upoznao sa svojom budućom suprugom Joko.

Prvo mu je zaposlenje  bilo u prodavnici gramofonkskih ploča.

Posle završetka sudija,  1974.  otvara  džez bar „Peter Cat“ u Tokiju koji radi do 1982. 

Njegovom opsednošću muzikom  se možda može  objasniti što  su teme mnogih  njegovih romana,  pa  i sami naslovi „muzičke provijenacije“ uključujući „Igraj,  igraj,  igraj“ (od P&B grupe  The Dells),  „Norveška šuma“  (po pesmi Bitlsa),  „Južno od granice,  zapadno od sunca“ (prvi deo naslova je pesma Heta Kinga Kola).

Za vreme bejzbol utakmice shvatio da može biti pisac

U aprilu 1978.  za vreme jedne bejzbol utakmice shvatio je da je u stanju da napiše knjigu.

Murakami do dana današnjeg još uvek ne može da objasni  tu samospoznaju.

„Jednostvno sam to shvatio – i to je sve”.

Sve češće  je ostajao posle zatvaranja bara i pisao  tekstove mastilom na običnim listovima hartije.

Godine 1979.  objavljena mu je povest „Slušaj pesmu vetra“ za koju je dobio nagradu „Gundzo sindzinsjo”,  reč je o pretižnoj nagradi koju svake godine dodeljuje časopis „Gundzo” japanskim piscima početnicima. 

Kasnije će za tu istu povest od vodećeg  japanskog časopisa za istoriju i teoriju književnosti „Bingej“   dobiti nagradu  „Noma“.

Već krajem te godine knjiga je rasprodata u 150 hiljada primeraka u tvrdom povezu.

Povest „Pinbol 1973”,  drugi deo „Trilogije  Krisi“ izlazi 1980.,  a dve godine kasnije završava svoj prvi roman „Lov na divlju  ovcu“ - treći deo „Trilogije“ i za nju dobija nagradu „Noma“.

Roman „Tvrdo kuvana zemlja i kraj sveta“ Murakami objavljuje 1985.   g.   i dobija nagradu „Tanidzaki“. 

Dve godine kasnije (1987.) izlazi mu roman ”Norveška šuma”,  a istovremeno završava roman “Igraj,  igraj,  igraj” produžetak  “Trilogije Krisi“.

Odlazak u SAD

Murakami 1991.  odlazi u SAD gde se zapošljava kao istraživač na univerzitetu grada Prinstona, savezna država Nju DŽersi.

U Japanu mu u to vreme izalze sabrana dela u osam tomova koja su obuhvatala sve što je napisio  tokom desetogodišnjeg književnog stavranja –od 1979.  do 1989. 

Na univerzitu Prinston napreduje u nastavno- naučnoj karijeri  i dobija zvanje vanrednog profesora,  završava I objavljuje u Japanu  roman „Južno od granice,  zapadno od sunca“. 

Prvi od japanskih pisaca na svoju zemlju počeo da gleda očima „izvanjca“,  Evropejca

Po prelasku iz Japana na Zapad,  Murakami,  koji je brliljantno znao englaski jezik,   prvi je u istoriji japanske književnost na svoju zemlju počeo da gleda očima „izvanjca“,  Evropejca:

„…Otišao sam u SAD  samo na pet godina i najednom  sam neočekivano poželeo da pišem o Jpancima na japanskom. Ponekad o prošlosti,  a ponekad i o tome kako se danas živi. Lakše je pisati o svojoj zemlji kad si daleko od nje. Na rastojanju može se videti cela zermlja onakva kakava ona u stavri jete. Do tada i nije mi se nešto posebeno htelo da pišem o Japanu. Prosto sam nastojao da pišem samo o sebi i svom svetu”,  rekao je veliki pisac u jednom od svojij intervjua.

„Hronika ptice koja navija sat“ i „Kafka na plaži“

Tri toma romana „Hronika ptice koja navija sat“ pojavila su u knjižaskim izlozima 1994-95, a od drugih značajnijih dela treba pomeniuti  roman „Kafka na plaži” objavljen 2002.

U februaru 2003. g.  na japanskom izlazi Murakamijev prevod  kultnog Selindžerovog romana  „Smrt u raži” koji je  pobedio sve rekorde prodaje dela  prevedene književnosti  u Japanu početkom trećeg milenijuma.

Ugleda se na Dostojevskog

U intervjuju koji je dao Agenciji Kiodo,  Murakami je upoznao javnost da radi nad novim,  velikim romanom: „Svakog dana sad sedim za stolom pet-šest sati –rekao je on – “pišem novi roman već godinu i dva meseca“, pri čemu se nadahnjuje Dostojevskim:

„On je s godinama postao produktivniji i napisao ’Braću Karamazove’ kad je već bio ostario. Hteo bih i ja da uardim isto”.

Murakami  je tada uveravao sabesednika  novinara kako želi da stvori „gigantski roman  koji bi obuhvatio haos celog sveta i jasno pokazao pravac njegovog razvoja“. 

Na dan 28.  maja 2009.  u knjižarama u Japanu pojavio se prvi tom novog Murakamijevpog  romana „IQ84”   i ceo tiraž bio je rasprodat već istog dana.

Produktivan prevodilac  s engelskog

Murakami je s engleskog na japanski prevodio dela Frencisa Skota Fidžeralda,  Trumana Kapote,  Džona Irvinga,  Džeroma Selindžera i drugih američkoih prozaika s kraja XX veka,  kao i bajke Van Alsburga i Ursule le Guin.

Već nekoliko godina za dlaku mu je izmakla Nobelova nagrada za književnost,  bio je u najužem izboru,  ali je ipak te godine (2012) pripala kinekom piscu Mo Janu.    


Branko Rakočević