Srpski sabor Dveri smatra da je neutralnost Srbije smešna i beskorisna ako u sebi ne sadrži elemente aktivne vojne i političke neutralnosti, a te elemente nikada neće moći da ostvari ako ne postane potpisnica Sporazuma o evropskoj bezbednosti koji je inicirao predsednik Ruske Federacije g. Medvedev!

Svet u kome živimo je globalizovan u svim segmentima društvenog života.
Bezbednost je uslov opstanka svakog naroda i celog čovečanstva i kada je ona ugrožena svi ostali elementi kvaliteta ljudskog života postaju besmisleni. Nuklerna opasnost, terorizam, vojni i svi drugi oblici agresije velikih sila na male narode i ličnost svakog čoveka, čine potpuno izlišnim razmatranje ekonomskih, ekoloških, kulturnih i drugih problema ako je bezbednost dovedena u pitanje. Danas je nemoguće bilo za narod, bilo za svakog čoveka pojedinačno, opstajati izolovano u svetu međusobno premreženih interesa i komunikacija. Zato, u trenutku kada se odvija samit o nuklearnoj bezbednosti i kada su Rusija i SAD pokazali spremnost da i tu oblast visokog rizika urede na međusobno prihvatljiv način, i kada sve svetske vlade to pokušavaju da učine na planetarnom nivou, postavlja se pitanje gde Srbija sebe vidi u novoj arhitekturi svetske i evropske bezbednosti.

Srpski sabor Dveri je jedna od retkih društvenih organizacija u Srbiji koja aktivno i u kontinuitetu više godina unazad baštini izrazit anti-NATO stav. To što smo jedna od retkih organizacija spremna da oštro izrazi opštenarodni stav protiv ulaska Srbije u NATO-pakt, daje nam moralno pravo da izrazimo svoj stav i u pogledu drugih pitanja bezbednosti našeg naroda i države. To nije samo pravo već i obaveza pošto odgovoran pristup pitanju ulaska Srbije u NATO-pakt ne može biti samo odbijanje da se u NATO uđe, bez spremnosti da se srpskom narodu i državi ponudi alternativa dovoljno dobra da zaštiti naše interese u veku velikih izazova i na prostoru velikih geopolitičkih igara.
 

NATO ima alternativu

Saglasno potrebi da se izbegne po nama pogubno i nemoralno učlanjenje Srbije u NATO, Srpski sabor Dverije kroz svoju društvenu akciju podržavao neutralnost Srbije proglašenu od strane najviše političke ustanove – Skupštine Srbije.

Ipak, svesni da tako proklamovana neutralnost (bez ozbiljne međunarodne garancije i bez pretakanja iste u sve strategije društvenog i bezbednosnog razvoja) ne predstavlja valjanu alternativu ambicijama pro-NATO snaga da Srbiju na prevaru i protiv volje naroda u NATO uvuku, Dveri su o Savindanu 2010. predložile da se proklamovana neutralnost Srbije nadogradi principima aktivne neutralnosti. Principi aktivne neutralnosti bi omogućili da se sadašnja proklamovana neutralnost Srbije ne pretvori samo u deklarativan stav ili u samoizolaciju, što je jednako pogubno za pitanje bezbednosti našeg naroda i države. Tako smo pod principima aktivne neutralnosti predvideli:

-neutralnost nikako ne može biti pasivna već mora sadržati aktivnu komponentu koja se ogleda u održavanju već uspostavljenih odnosa pogotovo sa OUN i OEBS;

-nemešanje u sukobe vodećih sila u svetu što znači izbegavanje učestvovanja u bilo kojoj spornoj misiji u kojoj su ukršteni interesi najmanje dve svetske sile ili gde bi ova misija izazivala protivljenje većeg broja drugih zemalja;

-aktivno učešće u međunarodnim vojnim misijama u kojima postoji saglasnost međunarodne zajednice i u kojima nema sukobljavanja interesa svetskih sila;

-ne snabdevati oružjem strane u sukobu bilo gde u svetu ako to izaziva protivljenje neke velike sile ili značajno protivljenje većeg broja drugih država;

-odbacivanje principa spoljne politike koja nema alternativu i proširenje saradnje sa zemljama BRIK-a, ASEANA, UNASUR-a, Afričke unije (svega onoga što nije obuhvaćeno evroatlantskim integracijama);

-nastaviti sa aktivnostima u okvirima Partnerstva za mir, ali samo onima koja ne podrazumevaju učlanjenje u NATO;

-zatražiti status posmatrača u Šangajskoj organizaciji za saradnju;

-posebno razvijati jedinice za civilnu zaštitu i reagovanje u kriznim situacijama, pružanju prve pomoći i borbi protiv elementarnih nepogoda. Ovakve jedinice stavljati na raspolaganje u ugroženim regionima i državama u svetu čime bi naša pozicija aktivne neutralnosti podigla međunarodni ugled Srbije;

-prihvatati uloge u međunarodnim misijama koje nisu sporne kroz učešće inžinjerskih, logističkih, tehničkih i medicinskih službi naše vojske;

-podići sistem školovanja domaćih i stranih stručnjaka u oblasti reagovanja na krizne situacije;

-aktivno učešće u borbi protiv terorizma, uz izbegavanje da se pod terorizam podvedu i opravdani i legitimni vidovi borbe za slobodu protiv imperijalne dominacije;

-princip aktivne vojne neutralnosti proširiti na princip aktivne neutralnosti kao osnove za celokupnu spoljnu politiku Srbije.

Poslednje načelo aktivne neutralnosti predstavljalo bi osnov da Srbija postane deo šireg bezbedonosnog okvira koji bi mogao u međuvremenu da se uspostavi u regionu ili na evropskim prostorima a koji bi bio takav da bi promovisao sva gorenavedena načela. Takav okvir se u međuvremenu pojavio – to je predlog Predsednika Ruske Federacija g. Medvedeva o Sporazumu o Evropskoj bezbednosti objavljen krajem 2009. godine.

Međunarodni značaj Sporazuma o evropskoj bezbednosti

Dveri smatraju da Srbija treba da pristupi predloženom Sporazumu o evropskoj bezbednosti jer je to jedini politički realan i ostvarljiv način da sačuvamo proklamovanu neutralnost i da od pasivnog i deklarativnog stava pređemo u poziciju aktivne vojne neutralnosti koja našoj državi omogućava globalno povezivanje saglasno načelima neutralnosti.

Inicijativa predsednika Medvedeva ima poseban značaj pošto ceo evroatlantski, kao i evroazijski prostor, posmatra kao nedeljiv u bezbednosnom smislu. Tako se izlazi iz teškog hladnoratovskog nasleđa.

Ovom inicijativom Moskva pruža još jednom ruku Vašingtonu i Briselu i na taj načni daje mogućnost da se ono što je krajem prošlog veka izvršeno kao „prodor na istok“ od strane NATO-pakta, a licemerno prikazivano kao „kraj Hladnog rata“, „kraj istorije“, „početak miroljubivog partnerstva između Rusije i NATO“ - sada stvarno i iskreno postane okončanje hladnoratovskog nasleđa. U ovoj novoj bezbedonosnoj arhitekturi nema mogućnosti da iko bude u poziciji gubitnika te su samim tim svi dobitnici.

Inicijativa predsednika Medvedeva međunarodne odnose u oblasti bezbednosti ponovo vraća na pozicije međunarodnog prava - uvodeći princip nedeljivosti bezbednosti. To je princip po kome je bezbednost svih na evropskom prostoru jedinstvena i jednaka. To znači da nijedna država ili međunarodna organizacija ne može svoju bezbednost jačati na račun drugih država ili međunarodnih organizacija . Na ovaj način se sprečava ono što je NATO-pakt najčešće sprovodio na prostorima Balkana – strategiju duplih standarda po kojima je njegovim saveznicima dopušteno sve ono zbog čega su drugi bili kažnjavani (od ekonomskih sankcija do bombardovanja).

Sam predlog Sporazuma o evropskoj bezbednosti sadrži upućivanje na kontinuitet dobrih međunarodno-pravnih izvora koji su potpuno saglasni sa željom Srbije da zadrži neutralnost a da se ne izoluje od globalne zajednice.

Sporazum predsednika Medvedeva se temelji na: Povelji Ujedinjenih Nacija, Deklaraciji o principima međunarodnog prava koji se tiču prijateljskih odnosa i saradnje među državama u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija iz 1970. godine, Završnom Helsinškom aktu donetom na Savetovanju o bezbednosti i saradnji u Evropi 1975. godine, zaključcima Deklaracije iz Manile o mirnom rešavanju međunarodnih sporova iz 1982. godine, kao i Povelji o evropskoj bezbednosti iz 1999. godine.

Sporazum o evropskoj bezbednosti ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje ovlašćenja Saveta Bezbednosti OUN kao najodgovornijeg za međunarodni mir i bezbednost i to izričito naglašava. Na ovaj način se Sporazumom potcrtava potreba da se u globalnim odnosima prekine praksa SAD i NATO kojom se zaobilazeći Savet Bezbednosti i druge organe OUN sprovodi unipolarna globalna dominacija. Nasuprot ovoj ideji o podeljenoj bezbednosti u kojoj jedni bezbednosni i međunarodni standardi važe za privilegovane (SAD i NATO) a drugi za ostatak sveta, predsednik Medvedev principom nedeljive bezbednosti vraća dostojanstvo međunarodnom pravu, institucijama OUN i na taj način podseća Vašington da je svet u međuvremenu od unipolarnog postao multipolaran.

Značaj Sporazuma o evropskoj bezbednosti za Srbiju

Svaka vlada Srbije koja stvarno želi dobro svom narodu analizom pojedinih članova Sporazuma o evropskoj bezbednosti ustanoviće da se tu nalazi mnoštvo razloga za pristupanje ovom Sporazumu. Dveri su tu analizu učinile i zaključile da ovaj Sporazum jeste potreban Srbiji.
 

Član 1. uvodi princip jedinstvene i jednake bezbednosti za sve potpisnike Sporazuma.

Član 2. razjašnjava navedeni princip obznanjujući da potpisnik Sporazuma ne može učestvovati u ugrožavanju bezbednosti drugih te da ne može biti član ni međunarodnih organizacija koje to čine.

Član 3. do člana 6. predviđaju mehanizme za neagresivno rešavanje mogućih sporova.

Član 7. i čl. 8 imaju poseban značaj za Srbiju:

Član 8. predviđa načine i mogućnosti aktiviranja vanrednih mehanizama za sprečavanje oružanih sukoba u slučaju da neka od članica izvrši agresiju na drugu državu. Vanredni mehanizmi su, naravno, pretežno diplomatski i miroljubili, međutim, ne iskuljučuju i ono što je predviđeno u članu 7.

Član 7. predviđa mogućnosti da svaka država solidarno reaguje na oružani napad na drugu državu-članicu tako što će ga tretirati kao napad na sebe samu.

Šta ovo za Srbiju znači potrebno je samo zamisliti kako bi izgledala NATO-agresija na Srbiju 1999. godine da su tada Rusija i Srbija bile potpisnice ovog Sporazuma – jednostavno, Rusija bi ubuduće svaki oružani napad na Srbiju (pa i teritorijalno cepanje Srbije) mogla da (poštujući pravila Sporazuma) doživi kao napad na sebe. I da primereno reaguje.

Član 9. ovlašćuje države-članice da odbiju sve međunarodne obaveze koje nisu saglasne ovom Sporazumu i principima nepodeljene bezbednosti, dok sve ostale obaveze koje su saglasne ovom Sporazumu (a time i duhu međunarodnog prava) ostaju na snazi.

Ovde je za Srbiju bitno što Sporazum u ovom članu izričito naglašava da neće ugroziti neutralnost nijedne države potpisnice.

Član 10. je takođe značajan jer definiše prostor delovanja pri čemu se navodi da je otvoren za pristupanje svim državama od Vankuvera do Vladivostoka i da obuhvata kako evroatlantski tako i evroazijski prostor. Još značajnije je to što nabraja i međunarodne organizacije kojima je ponuđena mogućnost pristupa. To su: Zajednica nezavisnih država, Evropska unija, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, i – NATO pakt.

Znači, potpisivanjem ovog Sporazuma Srbija dobija i mogućnost da na nov način sarađuje sa NATO i da sa njim bude čak deo istog međunarodno-pravnog saveza, a da pritom NATO-pakt nema mogućnost da dalje ugrožava suverenitet Srbije, što je apsolutna novost i dokaz da NATO ima alternativu!!!

Dveri, dakle, smatraju da je neutralnost Srbije smešna i beskorisna ako u sebi ne sadrži elemente aktivne vojne i političke neutralnosti, a te elemente nikada neće moći da ostvari ako ne postane potpisnica Sporazuma o evropskoj bezbednosti koju je inicirao predsednik Ruske Federacije g. Medvedev!

U Beogradu, 15. aprila 2010.

Upravni odbor Srpskog sabora Dveri