Oni su srbsko blago

KADA sam kročio u "svemirsku" laboratoriju, umalo da padnem u nesvest - hiljade epruveta, bočica, pipeta, raznobojnog praha, tečnosti, cevki, kutija sa opasnim sastojcima, jedinjenja neprijatnog mirisa... Na svakom stolu spisak od tri eksperimentalna zadatka i pet sati da ih rešimo. Fasciniran, prionuo sam na posao i nisam mnogo razmišljao o pobedi.

Ovako Aleksa Milosavljević (19) iz Svilajnca, koji je pre dva dana na 47. međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Azerbejdžanu osvojio zlatnu medalju, opisuje utiske sa takmičenja. Osim na njegovim, medalje su zasijale na grudima celog srbskog tima! Srebrna odličja su poneli Miloš Grubor (19) iz Beograda i Miloš Selaković (19) iz Užica, a bronzano je osvojio Stefan Stojanović (18) iz Leskovca.

Naši momci nadmetali su se sa još 300 mladih hemičara iz 75 zemalja. Znanje su odmeravali dva dana u prostorijama ogranka Lomonosov univerizteta u Bakuu. A najveća konkurencija bili su im vršnjaci iz Kine, jer njihovi timovi spremaju se godinama iskučivo za svetsko prvenstvo. Sve ovo omogućila im je kompanija NIS, koja u razvoj obrazovanja, nauke i mladih talenata ulaže kroz program "Energija znanja".

- Eskperimentalni deo, koji se održavao prvog dana bio je vrlo težak, čak i opasan, jer smo koristili i neke otrovne sastojke - priča Aleksa. - Čak četiri sata sam rešavao prvi zadatak, pa mi je za ostala dva eksperimenta ostao samo sat. Ali sam uživao, jer mi se ostvarivao dečački san da budem čarobnjak, Hari Poter, makar na jedan dan. Često su nam skretali pažnju da budemo veoma pažljivi. Nekim takmičarima su čak pucale epruvete. U hemiji su svaka kap i svaki sekund važni, pa mora da se pazi na vreme zagrevanja jedinjenja, i najmanjih količina koje se dodaju.

Kako Aleksa kaže, praktični deo - stvaranje zadatih jedinjenja, analiziranje legura i brzina reakcija bilo je toliko zahtevno da ni u snovima nije očekivao zlatnu medalju. Sutradan je test iz teorije takođe trajao pet sati i za naš tim to je bio mnogo manji izazov, jer se, kako kažu, u Srbiji mnogo više rade zadaci i teorija, nego što se vežba u laboratorijama.

I srebrnog Miloša Grubora iz Beograda, hemijska laboratorija osvojila još u sedmom razredu osnovne škole. Toliko da se hemijom bavio i tokom četvrte godine, iako nije bila u rasporedu njegovih časova u Matematičkoj gimnaziji.

- I na Olimpijadi i tokom sedmodnevnih priprema za praktični deo takmičenja koji smo imali u laboratoriji PMF u Nišu, mene je opčinjavala sva ta vidljiva magija hemije - kaže Miloš. - Zato mi je, prvi dan takmičenja bio mnogo zanimljiviji i uzbudljiviji od drugog. Konačno sam imao "svoju" laboratoriju i mogućnost da se odistinski, a ne samo u teoriji, bavim sintezom, titracijom i hemijskom kinetikom.

Zadatke je, bez imalo treme, rešavao i Stefan Stojanović iz Leskovca.

Članovi žirija uručuju medalju Milošu Selakoviću

 - To ne znači da je bilo lako, već da nas "tvorci zadataka" nisu iznenadili, jer smo znali šta nas čeka - zadovoljno priča Stefan. - Zato želim, da se u ime sve četvorice, zahvalim našim mentorima Dušanu Sladiću, profesoru Hemijskog fakulteta u Beogradu i Niku Raduloviću, profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Posle takmičenja, rekli su nam da su eksperimenti bili najteži do sada, a da bi preveli test s engleskog i sami ga rešili, trebalo im je 12 sati.

Miloš Selaković iz Užica kaže da se srebru koje je dobio baš i nadao.

- I prošle godine sam bio u našem timu i tada osvojio bronzanu medalju, a ove godine sam samo želeo da budem bolji - kaže Selaković.

- Ali ovu Olimpijadu nećemo pamtiti samo po takmičenju, već najpre po predivnoj atmosferi, upoznavanju ljudi raličitih kultura i druženju. I naravno po žurki na kojoj smo slavili medalje.

ZAHVALNOST KOMPANIJI NIS

ZA podršku tokom priprema i odlazak na Olimpijadu, naša četiri mlada hemičara, zahvaljuju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Srbskom hemijskom društvu.

- Posebno želimo da zahvalimo i Kompaniji NIS - kažu momci. - Naime, našim kolegama koji su ranije odlazili na Olimpijade, dodatno opterećenje bila je i neizvesnost zbog obezbeđivanja novca za put. Od pre tri godine, međutim, zahvaljujući NIS, tih problema nemamo.

ZASTAVA NAJAVILA ZLATO

KADA sam video da me nema među đacima koji su osvojili bronzanu medalju, nadao sam se srebrnoj - priseća se "zlatni" Aleksa Milosavljević. - Kad me nije bilo ni sa dobitnicima srebra, sve lađe su mi potonule. Kada se na bilbordu na kom su prikazivani dobitnici, iznad slike zlatne medalje pojavila srbska zastava - skočio sam od sreće. Znao sam da sam to ja, jer su ostala trojica iz našeg tima već osvojila medalje.