Nad Srbima Kosova gomilaju se crni oblaci

 

Upravo za Međunarodni sud zvanični Beograd vezuje nade u očuvanje makar pravne kontrole nad pokrajinom Kosovo, koja je samoinicijativno proglasila nezavisnost 2008. godine. Već u narednim nedeljama srpske vlasti mogu se suočiti sa veoma teškim i amoralnim izborom. Hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručenje Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju moglo bi da uvuče Srbiju u veoma oštru unutarpolitičku krizu. Jer opozicija i značajan deo stanovništva smatra generala zaštitnikom svih Srba. Izručenje Mladića u zamenu čak i za presudu Međunarodnog suda OUN o Kosovu koja nema obavezujuću snagu i maglovita obećanja u pogledu članstva Srbije u Evropskoj uniji – takav scenarij su Beogradu „skuvali“ u Brisu i Hagu.

 

Međunarodni sud pravde OUN u Hagu razmatra problem Kosova po zahtevu Srbije od kraja 2008. godine. On treba da odgovori na pitanje o legitimitetu jednostranog proglašenja nezavisnosti te srpske pokrajine. Po okončanju otvorenih sudskih pretresa u decembru 2009. godine konačna presuda očekivana je ovog aprila. Međutim, kako saznaje autor ovog članka, „međunarodne strukture žele sačekati da vide, hoće li Srbija uhapsiti Ratka Mladića“. „Zato obelodanjivanje presude suda o Kosovu ne treba očekivati pre novembra“ – tvrde izvori. Ukoliko se hapšenje i izručenje generala dogode do tog vremena, sud može suzdržano iskritikovati albanske vlasti Prištine zbog separatističkih poteza mimo OUN. U protivnom, trijumfovaće prilaz SAD i Francuske, koje su sumnjale i u samo pravo tog suda da donosi odluke o statusu Kosova.

 

Indikativno je da se informacija o nameri Zapada da uveže sudsku odluku o Kosovu sa hapšenjem Mladića pojavila na fonu drastičnog pooštravanja retorike Glavnog tužioca Haškog tribunala, Serža Bramerca. Ovih dana u intervjuu beogradskom listu „Večernje novosti“ on je saopštio, da će do kraja maja pripremiti za Savet bezbednosti OUN novi izveštaj o saradnji Srbije sa njegovim resorom. Taj izveštaj će biti „negativan“, ukoliko srpske vlasti „ne preduzmu sve moguće mere“ u cilju hapšenja Mladića i još jednog ključnog optuženika – bivšeg lidera hrvatskih Srba Gorana Hadžića. A negativna presuda Haškog tribunala će, sa svoje strane, sahraniti nade Srbije da će u doglednoj budućnosti ući u Evropsku uniju.

 

U pokušaju da se spase situacija srpske vlasti su inicirale u Skupštini dve rezolucije. Jedna od njih je već usvojena u noći 31. marta i odnosi se na događaje u bosanskom gradiću Srebrenica 1995. godine. Tada je, prema verziji Haškog tribunala, armija generala Mladića streljala osam hiljada bosanskih muslimana – mada to nikada nije dokazano već se sve završilo na politčkim konstatacijama. Usvojena rezolucija „odlučno osuđuje zločin, koji je izvršen protiv bosansko-muslimanskog stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine u onom obliku, kako je to definisano u Međunarodnom sudu pravde OUN“. Oponentima vlasti je sa ogromnom mukom pošlo za rukom da se izbore makar za takvu blažu formulaciju, jer je u prvobitnim nacrtima dokumenta figurirao termin „genocid“. Upravo je tako 2007. godine Međunarodni sud OUN tumačio događaje u Srebrenici, uzdržavši se, doduše, od stavljanja krivice za to na tadašnje vlasti Srbije i Jugoslavije. Upravo su na svesrpskom pokajanju za „genocid“ insistirali su poslanici Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, koju zapadni centri moći malo-po malo pripremaju za ulogu budućih vladara Srbije, ukoliko sadašnje vlasti na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem rizikuju da izmaknu kontroli.

 

Odmah nakon usvajanja gore navedene rezolucije poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su pripremati još jedan dokument – ovog puta sa osudom antisrpskih zločina na prostorima bivše Jugoslavije. Planirano je da se ta rezolucija usvoji tokom maja, ali je opozicija već pribegla kampanji protiv vlasti, insistirajući na nedopustivoj podeli žrtava po nacionalnoj pripadnosti. Druga rezolucija u stvari „odražava licemerje vlasti i predstavlja marketinški trik“ zarad opravdanja prvog dokumenta, podvukao je zamenik predsednika frakcije Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Martinović. On je potvrdio, da za njegovu stranku nije prihvatljivo optuživanje „srpskog naroda i Ratka Mladića za genocid u Srebrenici, jer tamo nije bilo nikakvog genocida“. A rukovodilac poslaničkog kluba „Nova Srbija“ Velimir Ilić smatra, da nova deklaracija „ima za cilj da opere vladajuću koaliciju nakon usvajanja deklaracije o Srebrenici“.

 

Dakle, stavovi osnovnih aktera kosovske konfrontacije u ovom trenutku mogu biti okarakterisani na sledeći način: Prozapadne snage traže od Beograda da nastavi ubistvenu politiku kapitulacije po nacionalne interese Srbije, koja treba da olakša SAD, NATO i Evropskoj uniji da likvidira bosansku Republiku Srpsku i da uguši srpski otpor na severu Srbije. U tom kontekstu usvajanje rezolucije kojom se ništa ne rešava sa osudom antisrpskih zločina pomoći će Borisu Tadiću da ublaži kritiku unutar zemlje. Opozicija na čelu sa SRS dosledno smatra da su igre sa rezolucijom ne samo amoralnim sa aspekta sećanja na srpske žrtve balkanskih ratova, nego i krajnje opasnim na političkom planu. One su ovako postavljene, usmerene samo u pravcu produbljivanja raskola srpske zajednice. Zapad pokušava da iskoristi novu bujicu unutarpolitičkih aktivnosti u Srbiji kako bi od Beograda dobio promenu stava – hapšenje generala Mladića – u zamenu za presudu Međunarodnog suda OUN o Kosovu, koja ima više publicističku, nego međunarodno-pravnu snagu.

 

 Svoje interese, naravno, imaju i albanske vlasti Kosova. Ako su još pre par meseci u Prištini nameravali da sačekaju presudu Međunarodnog suda OUN kako bi potom, koristeći se njenom „krezubošću“, stavili pod kontrolu područja naseljena Srbima, posebno severne regione pokrajine. U tom pravcu danas se pak u albanskim krugovima sagledavaju još opasnije tendencije.

 

Autoritetni prištinski list „Zeri“, komentarišući prošlonedeljnu posetu Kosovu zamenika državnog sekretara SAD Džejmsa Stajnberga i ministra inostranih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka (bivšeg Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini), saopštio je, da su visoki gosti pripremali teren za nove pregovore Beograda i Prištine. Ukazavši da bi na tim pregovorima „moglo biti reči o proširenju saradnje i u političkoj oblasti, uključujući rešenje problema srpske zajednice, naročito na severu Kosova“, list podvlači da pregovori o posebnom statusu severnih regiona Kosova predstavljaju kao takvi „crvenu crtu“ za vlasti Prištine. „Prištinu brine druga etapa pregovora, pošto oni mogu dovesti do davanja autonomije severu Kosova“, - tvrdi list.

 

A drugi albanskojezički list – „Kosova sot“ - ukazuje na mogućnost da Savet bezbednosti OUN usvoji novu rezoluciju o Kosovu u zamenu za danas važeći dokument broj 1244 od 10. juna 1999. godine. „Ovde, u Vašingtonu, postoji interes za ukidanjem rezolucije 1244“ – piše izdanje, pozivajući se na američkog eksperta Obrada Kesića. Novi pak dokument može pokušati urediti uzajamne odnose između Prištine i srpskog stanovništva Severnog Kosova na nekakvoj kompromisnoj osnovi. Razume se, slična perspektiva ne odgovara baš albanskim radikalima, koji smatraju teritorijalnu celovitost „Republike Kosovo“ rešenom stvari, i koji gore od želje da pređu na narednu etapu u realizaciji programa „Velike Albanije“. A tu je još i uticajni bečki list „Presse“ u otvorenom tekstu saopštio, da se u evropski dnevni red poslednjih meseci sve očiglednije stavlja pitanje o podeli Kosova...

 

Ovakva situacija omogućava da se pretpostavi pojavljivanje suštinskih razlika između albanskih vlasti Kosova i njihovih zapadnih pokrovitelja. Za Vašington i Brisel očigledno prihvatljiviji izgleda ovakav sled: najpre da Srbi izruče generala Mladića, potom sledi uvijena i savetodavna presuda Međunarodnog suda OUN o Kosovu , iza koje će opet uslediti isto tako rasplinute debate u Savetu bezbednosti OUN. A albanski ekstremisti pak mogu pokušati da preduhitre nove pregovore i diskusije u OUN, kako bi de-fakto likvidirali problem Severnog Kosova i oslobodili se od nepotrebnog međunarodno-pravnog zavlačenja.