BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Istorijska šansa Srpske

Istorijska šansa Srpske
12.04.2010. god.
Republika Srpska je pred istorijskom šansom da u aktuelnim geopolitičkim odnosima sačuva i uveća vlastitu autonomiju, imajući u vidu činjenicu da blok zemalja koji je prilikom kreiranja Dejtona naginjao na slabljenje srpskih pozicija značajno slabi, dok drugi blok zemalja, blizak RS, bilježi značajan ekonomski i vojni napredak, smatra Milan Radoš, profesor na Univerzitetu u Portugalu i ekspert Instituta za spoljnu politiku tog univerziteta, koji je nedavno održao predavanje na Fakultetu za političke nauke Nezavisnog univerziteta Banja Luka, na temu "Analiza spoljne politike SAD". Radoš u intervjuu za "Fokus" govori o sukobu interesa Amerike i Rusije na Balkanu, perspektivi BiH i refleksiji odnosa svjetskih sila na situaciju na domaćem terenu.
 
FOKUS: Kakav je interes SAD u BiH u ovom trenutku?
 
RADOŠ: Amerika ima interes u cijelom svijetu. To je globalna sila, ima interes na Balkanu i svim državama. Interes je da najveće interesne grupe unutar svake zemlje budu vezane za Ameriku, a to su i ekonomske i političke grupe. Osnovni i jedini konkurent SAD u ovom dijelu svijeta jeste Rusija. Vojna i ekonomska snaga Rusije je u porastu.
 
FOKUS: Odražava li se rivalitet SAD i Rusije na dnevnu politiku u BiH, Srbiju i zemlje Balkana, recimo na pitanja poput ulaska u NATO?
 
RADOŠ: Svaka priča, od političke, ekonomske ili obrazovne, ima veze s tim. U svakoj igri na jednoj strani su Amerikanci, na drugoj Rusi. U tu igru mogu biti uključeni i treći igrači, Austrija i Njemačka, ali sve što se događa ima veze s tim.
 
FOKUS: Može li se praviti paralela između BiH i Kosova?
 
RADOŠ: Gledajući međunarodno pravo, po kojem su BiH i Srbija države, onda bilo koji dio teritorije ne može postati nezavisan bez sporazuma. Trenutna situacija jeste da je Kosovo ilegalno proglasilo nezavisnost. Ako RS proglasi nezavisnost, to će biti ilegalno po međunarodnom pravu. Zato se Srbija protivi podjeli BiH, jer bi u suprotnom priznali Kosovo. Vlasti Srbije čekaju odgovor Međunarodnog suda u Hagu. Konstatuje li se da je proglašenje Kosova ilegalno, Srbija će nastaviti s tom politikom. Bude li suprotno, realno je da u se Srbiji desi brzi okret, uz nove političke snage, koje će imati drugačiji stav prema poziciji RS.
 
FOKUS: Na šta bi to izašlo, imajući u vidu stavove zapadnih zemalja?
 
RADOŠ: To niko ne zna. Govorim o mogućim scenarijima, u politici je sve moguće. Ko je prije deset godina mogao zamisliti da će Iran srušiti vojnu silu SAD. Rat toliko košta da se moraju povući.
 
FOKUS: Zašto smatrate da je sad povoljno vrijeme za RS, da zadrži i proširi svoju autonomiju?
 
RADOŠ: Trenutne šanse, prateći međunarodne odnose, naginju na srpsku stranu. Zato toliko galame u Sarajevu. Amerika slabi na raznim poljima, a sadašnje stanje u BiH odluka je najviše SAD. Rat je napravljen u BiH, jer ljudi nisu htjeli živjeti zajedno. Amerika je ljude u BiH natjerala da žive zajedno. SAD gube snagu, pa slabi mogućnost da BiH drži zajedno. S druge strane, ako Rusija pomaže RS, raste mogućnost da autonomija bude sačuvana i u nekom trenutku se kao opcija ne isključuje ni nezavisnost, ako je to interes srpskog naroda, koji bi to pokazao na referendumu.
 
FOKUS: Sadašnja vlast u RS prodala je Rusima kompletnu naftnu industriju RS. Koliko takvi potezi smetaju SAD?
 
RADOŠ: Naravno da to smetaju. Recimo, ako Njemačka napravi autoput ovdje, oni će ubirati novac. Zašto ta zemlja ne gradi, jednostavno, jer nema para, u krizi je. Rusija ima para. Cijena gasa i nafte je skočila, pa Putin hoće da ulaže. EU nema novac, pa igraju smiješnu igru prijeteći i praveći pritiske.
 
FOKUS: Dejtonski sporazum je projekat Amerike. Da li bi SAD dozvolile njegovu promjenu i koliko bi to srušilo kredibilitet te zemlje?
 
RADOŠ: Dejton je proizvod odnosa ravnoteže snaga tog trenutka. Moguće da je Amerika prevagnula u tom trenutku. Rusija je bila slabija. Ali u sporazum nije ušlo sve ono što su Amerikanci željeli. Rusija je i tada nešto mogla, Srbija je pružila neki otpor, pa se došlo do ovoga. Ako imaju snage, SAD neće dozvoliti promjenu Dejtona, ali ako nemaju, moraju dozvoliti. Snaga je mjerilo svega. Trenutno snaga SAD pada, a Rusije raste. To je proces i do kraja utakmice se ne može znati rezultat. To ne znaju ni SAD.
 
 
Neprijatelji iz interesa
 
FOKUS: Da li SAD doživljava BiH kao terorističku prijetnju? Smatra se da su SAD naklonjene Bošnjacima. Da li time stvaraju alibi za ono što rade u islamskim zemljama?
 
RADOŠ: Šta je terorizam? Nema o tome dogovora. Postoji američka i ruska definicija. Ponekad se poklopi da su teroristi zajednički. Amerikanci moraju imati protivnika, a on se mora nekako zvati, pa kažu da postoji nekakva Al Kaida i nekakav lider Bin Laden. Puno je američkih neprijatelja spremnih da izgube život da naude Americi. Takvih grupa ima svugdje. Ima ih u Americi, recimo nekakav protestant je raznio šoping centar u SAD. Amerika ne mrzi Srbe. Jednostavno je u nekom trenutku to bio interes.
 
 
Srbija na sredini puta
FOKUS: Zašto je Amerika u Prištini napravila najveći aerodrom?
 
RADOŠ: Zato što je to veoma povoljan položaj. Nesreća Srbije jeste veoma zgodno mjesto. Svi putevi idu preko Srbije. Svaka vojska koja krene ide preko Srbije. Sa Kosova će avion lako doletjeti do Irana ili neke destinacije. NATO je nastao u Hladnom ratu, tada je imao smisla, ali sada je u krizi. Zbog toga idu na proširenje, ali tako postaje samo veći i tromiji. Sada je NATO u Avganistanu, Obama moli da države pošalju vojsku, ali niko neće. Jedine zemlje koje još uvijek spremno šalju vojnike jesu Hrvatska i BiH, jer moraju, pošto previše zavise.


  • Izvor
  • Fokus
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kao i novoizabrani američki predsednik, slovački premijer Robert Fico preživeo je pokušaj atentata


Rezultati poslovanja NIS Grupe za devet meseci 2024. godine


Srbija ne treba da prihvati svaki kompromis koji ponude SAD, doživljavajući ga kao „božji dar“ i maksimum koji se može postići


Republikanski kandidat je zahvalio američkom narodu što ga je izabrao za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država


Ostale novosti iz rubrike »