Top lista deset najzabranjivanijih knjiga na svetu

Tokom cele istorije čovečanstva umetnička književnost je trpela udare i pritiske cenzure. Ma kave bile teme:  politika, religija  ili erotika,  konzervativni čitaoci  grozno su stiskali pesnice  i gnevno žigosali baksuznog autora.

Britanski časopis ShortList je „popisao” deset  knjiga koje su svojevremeno izbacivane sa polica knjižara  i biblioetka zbog raznovrsnih skaradnosti i nepoćudnosti  sadržaja ili njihovih autora, i zamenjivali ih, svakako „pristojnijim „primercima“.

1.    Odlos  Haksli:   „Čudesni novi svet“  (1932) –Aldos Huxly(1894-1963): »Brave nev World“

Napisan 1931. i objavljen godinu dana kasnije,  roman koji je zamišljen kao parodija na utopiju Herberta Velsa „Ljudi kao bogovi“, ne razlikuje se mnogo od tematike kultnog romana Džordža Orvela „ 1984“.

Haksli je obrađivao aktuelnu u to vreme temu totalne industrijalizacije,  istražujući problem gubljenja samoidentifikacije ličnosti i radikalne podele društva, što je dovodilo do katastrofalnih posledica.

Zašto je ova knjiga bila zabranjena?

U Irskoj su je zabranili  zbog sporne teme rađanja dece,dok su je u nizu saveznih država SAD izbacili iz školskih biblioetka sa obrazloženjem da knjiga „poseduje višak negativnih misli“.

2.    Džon Štajnbek „Plodovi gneva „ (1939.) John Steinbek (1902-1968): „The Grapes of Wrath“

U romanu američkog pisca Džona Štajnbeka,  dobitnika  Nobeloe i Pulicirove nagrade,ispričana je tužno pozanta  storija o posledicima Velike depresije  za seosku sirotinju.

Fokusoirajući pažnju čitaoca na najbednije napoličare iz Oklahome  koji su napustili rodne plantaže zbog suše,  ekonomske krize i promena u zemnjoradnji i preselili se u Kaliforniju u potrazi za poslom, pisac je prikazao pravu ljudsku tragediju.

Bez obzira na to što je književna elita sa oduševljenjem dočekala knjigu, nju su oficijelno zabranili u SAD i izvrgli javnoj osudi.

Narod je bio šokiran opisima bede i siromaštva.  Po rečima autora, ono što je   napisano je bila ublažena verzija  onog što se stvarno dešavalo i kavo je stanje bilo u naseljima u kojima su živeli  nadničari koji su se preselili   u traganju za bilo kavim poslom.

3. Henri Miler: „Povtratnik raka“ (1934.) Henry Miller (1891-1980): „Tropic of Cancer“

Radnja romana događa se u Francuskoj 30-ih godina  prošlog veka. Glavni junak je sam autor koji pokušava da nekako zaradi za hleb nasušni. Bez senke obzira,  Miler opisuje odnose  seksualnog karaktera  sa svojim prijateljima i kolegama  iz spisateljske branže.

Čim je knjiga izašla iz štampe, sudija Vrhovnog  suda države Pensilvanije  Majk Musmano je izajvio: „To nije knjiga. To je  septička jama,stočni odvod, gnojno žarište, slivnik svega  što se nalazi  u  trulim lešinama  čovečjeg razvrata“. Ljudi jednostavno nisu bili spremni  za delo koje će kasnije Džordž Orvel nazvati „najvažnijom knjigom sredine 30-ih godina“.

4. Kurt  Vonegat: „Klanica broj pet“ ili „Krstaški pohod dece“ (1969)
Kurt Vonnegut  (1922-2007): “Slaugthter House –Five,Ir: The Children's crusade“

Siže knjige  se sastoji u sledećem: američki vojnik Bili Piligrim (svojeobrazni alter ego autora) dezorijentisan za vreme bitke na Ardenima  u Drgom svetskom ratu,  pada u  nemačko zarobljeništvo  gde je pod staržom sproveden u Drezden  i smešten u bivšu staru klanicu  broj 5. Za vreme tragičnog bombardovanja  Drezdena od strane savezničke vojske,  Bili, zajedno sa drugim zarobnjenicima i čuvarima  sakrio se u dubokom podrumu u kome se  Bili suočava sa prošlošću i budućnošću,  pa i sa sopstvenom smrću.

U SAD knjiga je bila zabranjena  kako ne bi  trovala psihu dece mračnim scenama iz romana.

Ovo delo se i dan danas nalazi na spisku 100 knjiga  koje najčešće dospevaju pod ograničenja u dostupnosti širokim slojevima stanovništav  koje koristi usluge Asocijacije američkih bibliotekara.

Društvo Vonegatovom  romanu  na tom spisku čini dela Mark  Tvena, Teodora  Drajzera, Viljema   Foknera i drugih klasika svetske književnosti.

5. Salman Ruždi: „Satanski stihovi“ (1988)
Sir Ahmed  Salman Rushdie (1947): The Satannik  Verses

U sižeju nema ničeg što bi moglo biti uvredljivo: opisuje  se život savremenog emigranta u Engleskoj. Posle užasne avionske nesreće  Hibrel Farišita mora   ponovo da započne svoj život  u isto vreme kad se sve u životu Saladina Čamči  raspada na paramparčad. Ipak su mnogi u muslimanskom svetu odnos  pisca premu Islamu u ovom delu smatrali bogohuljenjem.

Zato u Venecueli  ako vas zateknu da čitate ovu knjigu ne gine vam 15 meseci zatvora, dok su u Japanu predviđene rigorozne kazne za one koji prodaju  izdanje ove knjige  štampano na engelskom. Čak i u SAD neke popularne knjižare su odbile da prodaju „Satanske stihove“  nakon što su dobile više anonimnoh pretnji.

6. Stiven Čboski: „Dobro je biti nečujan“ (1999)
Stephen Chbosky(1970): “The peks of being a wallffent“

Pisac je bio oduševljen romannon DŽ. D.  Selindžera „Smrt u raži“.

U knjizi objavljenoj 1999.   se  priča o životu dečaka „Čarlija“ koji piše pisma svom anonimnom prijatelju.

Čarli opisuje život tinejdžera  u kojemu  se on suočava sa  špijunima, narkoticima, seksualnim zlostavljanjima.  Zbog suviše  brojnih scena seksualnog karaktera,  ova knjiga ne silazi  iz prvih deset sa spiska Asocijacije biblitekara Amerike čije izdavanje čitaocima se ograničava ili zabranjuje.

7. Činua Ačebe“Rasulo „(1958)
Chinua Achebe: “Thing fall apart“

U ovoj knjizi za koju je afrički pisac dobio Bukerovu nagradu,  ispričana je storija Okonakve, poglavice i mesnog šampena u borbi u Umofinu –izmišljenom regionu  od  devet  naselja u Nigeriji.

Pokazan je uticaj britanskog kolonijalizma  i hrišćanskih misionara na tradicionalnu afričku opštini s kraja devetanestog i početka dvadestog veka. Zabranjena je u Maleziji zbog kritike kolonijalizma i njegovih posledica.

8. Bret Iston Elis:  „Američki psihopat“ (1991)
Bret Easton Ellis(1964): “American Psyho“

Priča o američkom isuviše uspešnom biznismenu i serijskoj ubici Patzroku Bejtzmenu zasnovana na opisivanju iskustva koje je proživeo jedan od dbrostojećih rejona Njujorka  u 80-im godinama.

Svako ko je video film snimljen po ovom romanu shvata zbog čega je knjiga zabranjena.

9. Frnc Kafka: „Preobražaj“ (1915.)
Franz Kafka (1883-19249: „Metamorphosis“

Trgovački putnik Gregor Zamza,  koji finansijski pomaže svoje roditelje i sestru,  probudio se i shvatio da se pretvorio u gigantsku  bubu. Postepeno njegovi bližnji zaboravljaju na Gregora,  koji je nekad bio ljubimac porodice.

Kafkine knjige su bile zabranjene pod nacističkim i sovjetskim režimom, a takođe i nezavisnoj Čehoslovačkoj  jer je  Kafka odbijao da piše na češkom i pisao je samo na nemačkom jeziku.

10. Vladimir Nabokov (1899-1977): „Lolita“ (1955)

Priča o muškarcu i njegovom patološkom  zanosu prema mladim devojkama, „nimfomankama“, kako ih je on nazivao. Osećajući privlačnost prema 12-godišnjoj kćerki  jedne stanovnice Nove Engleske,  on stupa u brak s njenom majkom kako bi prikrio svoju grešnu strast. 

Pošto je urednik „Sandej Ekspresa“  nazvao roman Nabokova „najprljavijom knjigom, koju je on ikad čitao“, izdavač je izbacio sve primerke iz tiraža   zbog  njihovog pornografskog sadržaja . Naredne godine Francuzi su zabranili „Lolitu“, ali je začuđujuće bilo to što su je bez ikakvih problema objavljivali u SAD.


Branko Rakočević