„Veliki prasak” u 12.59

– Moje kolege i ja smo čekali 13 godina na ovaj trenutak, koliko naši naučnici učestvuju u ovom eksperimentu. Ovo može da promeni fiziku kakvu znamo, jer je ovaj uređaj konstruisan kao mašina za otkrića, da nam pomogne da odgovorimo na pitanja poput „Kako smo nastali?”, „Zašto ne vidimo antimateriju?”, „U koliko dimenzija živimo?”, „Koje je poreklo zvezda?” – rekao je rukovodilac grupe profesor dr Petar Adžić.

Onima koji su očekivali da će u 13 časova nestati svet, da će planetu usisati crna rupa ili da će bar prestati da rade mobilni telefoni, profesor Adžić je sa strpljenjem objašnjavao da ovo nije „big beng”, mada je priznao i da svaki sudar ovakvog tipa nosi obrise velikog praska. „Ideja je da se približimo momentu kada je nastao univerzum, mada smo još daleko, daleko od toga”, kazao je profesor Adžić, dodajući da je sudar izveden pri rekordnoj energiji od 7.000 milijardi elektron-volti (sedam teravolti).

Kako smo saznali, od 12 članova našeg tima, u CERN-u je u ovom trenutku njih petoro, a nekoliko njih su mogli da vide i okupljeni u amfiteatru Fizičkog fakulteta, kojima se pola sata nakon prvog „sudara” vidno uzbuđen obratio Predrag Milenović:

– Vredelo je biti ovde, jer ovakvi događaji u nauci su retki. Snopovi su stabilni, sudari i dalje traju i očekujemo da će se nastaviti narednih nekoliko sati.

Šef našeg tima profesor Adžić je savetovao mladog kolegu da ode na spavanje, jer je budan već dva dana, a biće opet dežuran, na šta je Peđa odgovorio: „Teško nakon ovolikog adrenalina”. Otvoren je i šampanjac, ali tek pošto se stišalo uzbuđenje.

Početak eksperimenta je inače bio zakazan za devet časova, ali je odložen na nekoliko sati zbog „štelovanja magneta”.

– Ja sam se juče vratio iz CERN-a i sve je funkcionisalo kako treba. U toku noći su uspešno prošli testovi. To se, međutim, često dešava – objasnio nam je profesor Adžić, ilustrujući kompleksnost procesa sledećom slikom: „To je kao da neko ispali jednu iglu iz Evrope, a drugu iz Amerike i sada treba očekivati da se sudare negde iznad Atlantika”.

Kada je minut pre 13 časova uspešno izveden eksperiment, CERN-om se proneo aplauz i oduševljeni uzvici naučnika, kao i 165 novinara i snimatelja, koji su posmatrali jedan od najznačajnijih događaja u istoriji nauke.

Video konferencija na Fizičkom fakultetu BU Foto D. Jevremović

Veliki hadronski sudarač, po objašnjenju naših naučnika, spada u najveće i najsloženije naučno-tehnološke projekte preduzete u nauci. Akceleratorski prsten LHC (obima 27 kilometara), pušten je u rad krajem 2009. godine, a nalazi se 100 metara pod zemljom na teritoriji Francuske i Švajcarske. Među aktivnim učesnicima u gradnji, a sada i u eksploataciji ove složene mašine, nalaze se i istraživači „Vinče”, Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za fiziku u Zemunu, koji u ime Srbije nastupaju pod imenom „Beogradska CMS grupa eksperata”.

Od ovog trenutka, narednih 18 do 24 meseca eksperimenti u LHC će se odvijati neprekidno, a onda sledi pauza od oko godinu dana za redovan servis, unapređenje delova akceleratorskog prstena i pripremu za rad na višim energijama od po 7 TeV ili 14 TeV u mestu sudara. Nakon toga je plan da mašina radi 10, a možda i 15 godina. Za to vreme, na istraživanjima bi trebalo da bude angažovano više od 8.000 istraživača, što je više od 60 odsto od ukupnog broja istraživača iz fizike visokih energija u svetu.

Trenutno, broj naučnika i specijalista angažovanih u CERN-u je oko 5.000 iz država članica, 2.050 iz država koje imaju posmatrački status i 470 iz ostalih država (među kojima je i Srbija). Bivša Jugoslavija bila je jedna od dvanaest evropskih država koje su osnovale CERN 29. septembra 1954. godine. Srbija je zvanično u martu 2009. godine podnela zahtev za kandidata za članstvo u CERN-u, a odluka o toj molbi biće doneta najkasnije do kraja 2010. godine.