Muza jedna, a njih dvojica

Omiljena žena,  muza  pesnika Sergeja Jesenjina i režisera Vsevolda Majerholda,  poznata  moskovska glumica HH veka,  Zinaida  Rajh,  nikad  se nije spremala  da radi u pozorištu,   a o tome da  će postati supruga tako slvnih muževa,  nije se usudula ni da sanja.  

Kćerka mašinvođe i osiromašene plemkinje 

Rođena je u julu 1894.   u porodici žeznčarskog mašinovođe,  pokršetnpg  Nemca  Nikolaja Andrejeviča Rajha i osiromašene  plemkinje  Ane Joanove.  Dobivši srednje obrazovanje u Kijevu,  devojka je pošla u Petrograd   gde se upisala na Istorijsko-književni fakultet na visokim ženskim   tečajevima. 

Postaje član revolucionarne partije esera

Zinaidu je uek privlačilo revolucionrni pokret  i brzo se priblžila partiji esera postajući daktilografkinja u  listu  „Narodno delo“. 

U redkciji tih  novina  je prvi put srela i svog budućeg muža,  Seregaj Jesenjina. 

Talentvana,  umna žena,  ta Zinaida

Savremenici  Zinaide  Rajh su tvrdili da je ona bila talentovana,  umna žena koja je vladala nekom magičnom snagom da privlači muškarce.    U nju su bili mnogi zaljubljeni,  ali posebno je  bio zainteresoavna Jesenjinov prijtelj Aleksej Ganjin. 

U to vreme je sam pesnik Jesenjin bio zaljubljen  u Minu Svirsku koja je radila u biblioteci časopisa. 

Jednom su  se Ganjin i Zinaida spremali da otputuju u  Aleksejev zavičaj  pozvavši na put  Sergeja i Minu.  Međutim, Mina  zbog porodičnih prilka  nije mogla kreuti,  pa je pošao samo Jesenjin koji  je odjednom  sazanao da je bezumno zaljubljen i u Zinaidu i predložio je da se venčaju.  Devojka se najpre postidela i odbila  bračnu ponudu  s obrazloženjem da treba da razmisli,  ali je ubrzo poslala telegram ocu: „Pošalji stotku, venačvam se“. 

Za taj novac zaljubljeni su kupili venčano prstenje i ozvaičili svoj brak u maloj crkvi u Volgodnoj. 

Preseljenje u Petrograd

Mladenci su se preselili u Petrograd  i naselili se na Litejnom. 

Zinaida se starla da mužu  stvori sve uslove  za  stvaralaštvo.  U početku je proticao srećni porodični život,  pesnik se čak odrekao svog boemskog života i pijanki. 

Ali,  nažalot,  kako to občno biva,  sreća nije dugo potrajala. 

Bez obizra na to što se sam Jesenjina hvalisao svojim „donžuanskim uspesima“, on je bio strašno ranjiv i  nikako  nije   mogao oprostiti svojoj   voljeoj što joj nije bio prvi muškarac u životu. 

Jesenjinova slava rasla

Svake godine slava Jesenjinova je sve više rasla, pesnik je imao veliki broj obožavalaca.   Napijajući se,  postajao je nepodnošljiv  i  tukao je Zinaidu,  priređivao joj je strašne skandale:   najpre bi je tukao,  a zatim bi klečao i molio za oproštaj. 

Rođena kćerka,  Tatjana

Godine 1917.   Zinaida je ostala u drugom satnju i otišla u Orel k roditeljima da se porodi. 

U porodici je rođena  prinova  – devojčica,  kojoj su dali ime Tatjana po Jesenjinovoj majci.  

Pošto je postao otac pesnik se supruzi nije javljao,   nije je zvao,  ni očekivao.  Zinaida je sama došla k mužu sa jednogodišnjom kćerkom u naručju.  Proživeli su još godinu  u troje,  a zatim je došlo do konačnog razlaza. 

Rođen je i sin,  Kostja

Godine 1920.   u „Domu majka  i dete“ mlada žena je rodila sina Konstantina,  Kostju,  koga njegov otac,  slavni ruski psenik Sergej Jesenjin, nije udostojio ni da vidi.   Do susreta je došlo slučajno na železničkoj stanici, kad Jesenjin nije prizao da je to njegovo dete: „Fuj, crni!...   Kod Jesenjina nema crnih!“

Maleni Kostja se teško razbioleo odmah po rođenju,  pa je Zinaida morala da otputuje sa sinom u Kislovodsk na lečenje. 

Razlaz sa Jesenjinom i  slabo zdravlje   deteta  jako su potresli mladu ženu  pa je dospela čak i nuropsihijatrijsku bolnicu.  Po povratku u roditeljsku kuću Zinaidu  je očekivao novi potres: stigao je telegram kojim Jsenjin traži razvod. 

Razvod braka 1921. 

Brak između Zinaide i Sergeja bio je  razveden 1921, a već 1924.   „razbojnik kudrave kose“  posvetio je svojoj velikoj ljubavi  pronicljive i pokajničke  stihove u pesmi „Pismo  ženi“  u kojoj je ispovdnički oslikao svoje ponašanje: 

Pismo ženi (odlomak)

Oprostite mi...  Ni jedne kapi vam potrebam nisam

Oprostite mi..  /Znam ja da ni vi niste više ona ista /Živite sa ozbiljnim i umnim mužem/ Čije vam ime na usnama blista /Da vam nije potrebna patnja moja / Pa ni mene  samog / nijednog trena   ne poželite.   /“ (Prevod B. R.)

Jesenjinu kasno postaje jasno koga je izgubio

Tek što je Zinaida postala popualrna, Jesenjin je postao svestan koga je izgubio.  U njemu su se probudila očinska osećanja.  Pesnik je tržio mogućnosti da  se viđa sa decom,  ali  je glavno u svemu tome je bio što su počeli tajni sastanci glumice  sa  bivšim suprugom. 

Majerhold je znao o tim susretima,  ali je trpeo.  Te tajne susrete   je neočekivano  prekinula  smrt velikog pesnika koja   je  Zianidi  nanela veliki duševni udar.   Na pesnikovj shrani ona je rekla: „Zašlo je  moje sunce“. 

Trinaest mirnih godina porodice Majerhold, ali  Staljina se nikad ništa nije   znalo

Posle tragične smrti   Jesenjina, porodica Majerhold je proživela još trinaest mirnih godina. 

Ali njihov srećan porodični živt je narušio ne neki treći muškarac,  nego država. 

Pokazalo se da velikom režiserom nisu bile zadovoljne sovjetske    vlasti:  1938.   zatvorili su mu pozorište,  a posle toga su uhapsili i njega samog.  

Zinaida je sve što se desilo smatrala za strašnu grešku i napisala je pismo Staljinu u kojemu je pokušala da objasni kako je Majerhold genijalni režiser,  dok adresant  ništa ne razume o pozorištu. 

Ali to njeno pismo je u tolikoj meri iskopmlikovalo situaciju  i stvorilo je  zlokobnom, da je u leto 1939.   u svom stanu  bila ubijena i sama  Zinaida Rajh.  

Iselili Jesenjinovu decu,  a useili  Berijinu ljubavncu i  šofera

Posle sahrane  Zinaide njenu decu su iselili a u stan  su se useili  Berijina ljubavnica  i šofer. 

Kroz pola godine Majerholda su streljali kao  „agenta  engleske i japanske obaveštajne službe“. 

Time se završila složena  priča o ljubavi žene velikog formata i dva   muškarca moji su ostavili dubok trag  u ustoriji  ruske i svetske kulture. 

Branko Rakočević