Bezimeni otrov - Crni monah na Čehovfestu

Na 9.  međunarodnom Čehovfestu koji je u čast 150.  godišnjice rođenja  ovog  svestkog genija pre pet  godina održan na scenama obe ruske prestonice,  Moskve i Sankt Petersburga,   a na kome  je  učestvovalo    ukupno 26   pozorišnih kolektiva   iz celog sveta,  sa velikim uspehom je izvdena koreo igra  „Bezimeni otrov - Crni monah“  poznatog  japanskog koreografa  Dzjo Kanamorija. 

Ova maštovita koreo inscenacija ponovo privlači pažnju u sveteskim pozorišnim krugovima ovih dana kad je objavljeno da se u veliko priprma velika svetska  onlajn   scena  na kojoj će ljudi iz  celog sveta „zaigrati“ u preko 50 Čehovljevih dela,  drama,  priča,  ali će i oživeti jegpv i delove iz prepiske  i beleške vilikog  ruskog i svrtskog pisca. 

Baletska predstava po motivima bezumlja  i mistike

Reč je o mladom,  ali u svetu već dobro poznatom  stvaraocu plesenog pozorišta  koji je pre šest godina u japanskom gradu Nigiti   oformio svoju plesnu grupu  sa čudnim nazivom „Noizm“. Na prerhodnom Čehovfestu ovaj zadivljujući Japanac je sa ogromnim uspehom pokazao svoju mističnu plesnu igru „Nina“.

Uoči jubileja Čehova  koji se u celom svetu obeležava pod pokroviteljstvom UNESKA,  on je postavio balet po motivima bezumlja i mistike  koje je otkrio u stvaralaštvu Čehova. Nadahnuće je  našao i pričama „Crni monah“ i „Paviljon  br.  6.“

Likovi u predstavi,  a pre svega pisac,  su  usamljeni  i opsednuti.

Muzika koja  se čula sa magnetofona   je prerastala u  sliku stvaralačkog bezumlja.  Sve vreme  su zvučale Lamento  Gija  Kančelija i romansa  italijanskog kompozitora i violončeliste  Gaetana Braga „Serenada za glas sa violončela”,  ista ona romansa koju je nekad u Melihovu pevala Lika Mizonova  koja je euforičnog Čehova   dovodila do ludila.

Mistika romanse skrivena u legendi

Mistika te romasne je skrivena u jednoj  legendi u kojoj siromašna devojka u bunilu sluša pesmu anđela  koja do nje dopire,  ali nju niko ne razume i devojka u razočaranju ponovo  utone u san. Ta legenda je inspirisala Čehova  da napiše „Crnog monaha“. Njegov junak neko vreme  živi  stvarlačkim životom mesečara i pesnika,  ali izlečivši se postaje običan čovek i umire od tuge.

Mistično-muzička legenda –ključ predstave

Za japanskog koreografa ta mistično-muzička legenda koja je svojevremno  nadahnjivala i Dmitrija Šostakoviča postala je ključ cele ove scenske priče. Sam koreograf objašnjava zbog čega je Japancima iz sveukupnog Čehovljevog književnog nasleđa postala najbliža  baš  tema bezumlja.

On je za ruske medije najpre objasnio šta znači naziv njegove kompanije „Nozim“ i kakve veze ima sa trardicioanim  „No“ pozorištem.

U Japanu sve u umetnosti  ima  specifičan  odnos prema  „No“ teatru

Po njgeovim rečima u Japanu sve  u umetnosti,  bilo da se radi o klasičnoj,  apstraktnoj i izrazito telesnoj,  ima svoj specifični odnos prema „No“teatru.

„Mi smo dužni da ga držimo u pameti  kao osnovu svega.  I otuda sam,  iako sam  učio klasični ples u Evropi, ipak  ostao Japanac. Osnivajući svoju kompaniju,  upravo sam i imao u vidu taj jedino mogući kod nas „izam“: pozorište „No“ je u središtu svega što mi u umetnosti radimo”.

Svi moji stvaralački impulsi sada potiču iz Japana

Zamoljen  da objasni  međusobni odnos japanskog i evropskog načela u svom stvralaštvu, vođa plesne grupe „Noizam“ je rekao da tačan odgvovor ne zna,  ali je najveovatnije pola-pola.

„Napustio sam  Japan  sa 17  godina   i ušao u svet profesionalnog plesa u Evropi,  isprva u Holandiji,  zatim u Francuskoj,  tako,  kad sam se posle osam godina vrato kući,  ja sam uveliko bio evropejac u svemu - u  načinu mišljenja, u prilazu plesu kao umetničkom fenomenu, pokretu. Sada je pak sav ovaj moj materijal  puna japanska telesnost,  i osim nje u meni ničega drugog nema,  pa tako se sve više i više osećam Japanmcem. Svi impulsi koji me sada nadahnjuju,  potiču iz Japana.”

Pod snažnim uticajem Tadasija Sudzukija

O snažnom  uticaju na svoje stvralaštvo najpoznatijeg u svetu japanskog pozorišnog reditelja Tadasija Sudzukija,  koreogrf  „Bezimenog otrova…” kaže:

„Ja imam sopstveni metod otkrića i prezentovanja našeg fizičkog potencijala,  naše telesnosti, koja za mene označava ono što „obznanjuje“  kako  se telo oseća na zemlji. Otkrivali smo je i istraživali pomoću posebnog metoda u kojemu smo   akcenat stavljali na vezu sa polom. I to  uopšte nije evropski metod. U Evropi se stremi ka vrhu, dok mi tražimo  našu vezu sa duhovima predaka, sa zemljom. Čak i dok sam boravio i stvrao u Evropi, ja sam otkrivao  svoj potpuno drugi tip veze s polom,  budući da kao i svi Japanci  nisam visokog rasta. Naša veza sa polom puca od nabijene energije, snažna je i vrlo sugestivna. Radeći kod kuće,  sa japanskim plesačima, ja sam konačno  shvatio tu razliku. Poneko  od onih koji su   videli kako radim, rekao mi je da  smo Sudzuki i ja vrlo slični. Tako sam ja postao gost njegovog znamenitog  pozorišnog sela Šizuoko,   i tako je Sudzuki postao moj učitelj.”

Japanci vide lepotu u usamljenosti i pustoši

Reporter Ruske gazete (Russkaя gazeta) postavio  je  maestru Dzjo Kanamori na priemr i ovakvo pitanje:

„Vi  i Sudzuki se u istoj meri kncentrišete na stanja bezumlja i bolesti. Uzgred budi rečeno, Sudzuki,  razmišljjući o svojoj postavci Čehova, takođe  je bio izabrao  ’Paviljon N 6’.“

I dobio sledeći odgovor:

„Japanci vide lepotu u usmaljenosti i pustoši”

U savremenom svetu u koji su stigle nove tehnogije,  čovek kao da živi na nenaseljenoj planeti.  Ja sam  shvatio  da su bol i tama kao i srtrast prema samouništenju  duboko ukorenjeni u našoj kulturi. To me  je na najsnažniji mogući način uverio  rad i način razmišljanja Sudzukija. A u Čehovjevim pričama svega toga ima. Njega se i te kako tiče i potresa  ga takvo  pitanje kao što je bezumlje, u kojem stepenu se mašta graniči sa realnošću ili upravo sama stvarnost rađa bezumlje.

Po oštrini kojom ta pitanja postavlja,  Čehov je pravi pravcati Japanac. 


Branko Rakočević
Sajt Čehovfesta: www. chekovfest. ru