Priča o EU koju su sakrili od vas

 

Ta je granica pređena 1992. u Mastrihtu, stvaranjem Evropske Unije, gde se sa terena ekonomije i trgovine prešlo na politički teren stvaranja “jedinstvene evropske države“.
Ali, da li je sve počelo baš te 1950., i je li Evropska unija “najveći mirovni projekt u istoriji“ kako nam se to milozvučno servira? 

Sasvim je sigurno da nije. Koreni ideje o evropskom jedinstvu sežu mnogo dublje u prošlost i služe sasvim drugoj svrsi. Tvorci teorija o “svetom gralu“, a ima ih tušta i tma, kao i brojni proučavaoci ezoterije i tajnih društava kao prave inspiratore evropskog jedinstva uzimaju Sionski priorat, tajnu organizaciju pomenutu u Den Braunovim nebulozama, koja je zvanično registrovana pedesetih godina u Francuskoj, a čije poreklo navodno datira još od vremena Templara. Ta organizacija koja zaista postoji, pre bi se mogla nazvati “paravanom“ za one koji iz pozadine stvarno vuku konce. Poput ruskih figurica koje u sebi kriju još jednu, pa još jednu, tako su i pravi vladari zaklonjeni velovima sačinjenim od manje ili više isturenih igrača. Idući u prošlost nailazimo na neke od njih: Red Alfa Galate (Ordre Alpha Galates) osnovan
u Francuskoj po nekim tvrdnjama 1937. ili 1934. od nejasnih osnivača, i prilično idealistički zamišljen, težio je obnovi viteških ideala kod francuske omladine. Ova grupa izdaje od 1942. do 1943. godine ukupno šest brojeva svog biltena pod nazivom Vaincre (u prevodu “pobeda“ ili “pobediti“) koji objavljuje tekstove članova i saradnika
Alfa Galate. Prvi broj donosi ilustraciju viteza na konju koji samouvereno jezdi u pravcu nečega što je nazvano “Sjedinjene države zapada“ (Etats-Unis d’Occident) i suncu koje se rađa i okružuje astrološki znak vodolije kao naznaku novog razdoblja (New age), dok će simbol na zastavi koju konjanik drži kasnije postati zvaničan znak
Sionskog priorata. Na početku puta stoji “Bretanja“ i godina 1937. (godina osnivanja Alfa Galate); na kraju “Bavarska“ i godina 1946. Dakle, osovinu projektovanog ujedinjenja činile bi Francuska i Nemačka, baš kao što se i dogodilo Šumanovom deklaracijom. Časopis Vaincre je skrenuo pažnju na jednog mladog čoveka, tada dvadesetdvogodišnjaka, koji je isturen kao vođa Alfa Galate, a sam se predstavljao kao “Pjer od Francuske“ – Pjera Plantara. Ovoj osobi će kasnije pripisivati veoma
značajnu ulogu u kripto-politici Francuske republike kao kormilara Sionskog priorata.

Još jedan podatak u vezi Sionskog priorata je veoma značajan za razumevanje istorijata i nosilaca ideje jedinstvene Evrope. Reč je o “velikom majstoru“ priorata, po nekim izvorima u razdoblju 1844.-1885., čuvenom piscu Viktoru Igou i legendarnom sađenju “hrasta Sjedinjenih Evropskih država“.

Naime, 14. jula 1870., na nacionalni praznik Francuske, Viktor Igo na svome imanju u Gernseju, u prisustvu dvoje unučadi sadi mladicu hrasta i tom prilikom govori: “Kad ovaj hrast poraste i postane snažno drvo, Sjedinjene Evropske države će nadvisiti svet“. U razdoblju od dve godine, Viktor Igo je na imanju u Gernseju svakodnevno praktikovao uspostavljanje komunikacije sa duhovima, a on sam bio je kažu “specijalizovan“ za kontakt sa velikim umovima čovečanstva, davno preminulim, kao što su Šekspir ili Platon.

Potpuno su dakle jasne barem dve činjenice: Projekt evropskog ujedinjenja ima
svoje davne, čak drevne korene, a njegovi stvarni istorijski inspiratori i neimari predstavljaju mračne sile koje baš zbog toga ne žele da budu otkrivene. U imenu Evropa vidi se sav paganizam i neznaboštvo onih koji su ovaj deo sveta tako nazvali, a ne zaboravimo na izreku da je “u imenu značenje“. Ko je zapravo Evropa? Evropa je kći Feničanskog (!), kralja Agenora, koju je Zevs, pretvorivši se u Bika oteo i na svojim
leđima odneo na Krit, gde mu je postala žena i rodila tri sina – Minosa, Sarpedona i Radamantisa, kaže mit. Po kakvim zaslugama, i kako je uopšte moguće da se sve zapadno od Rusije (i jedan njen deo) i severno od Afrike nazove Evropa? Da nije možda baš Zevs želeo da ovekoveči ime svoje ljube? Bilo bi neozbiljno i smešno da nije
preozbiljno. A da sve ovo nije “slučajno“ nego potpuno svesno i sa namerom od davnina vođen projekt, dokazuje izgled zgrade Evropskog parlamenta u Strazburu, koja je izgrađena da podseća na nedovršenu Vavilonsku kulu, stilski nedovršenu sa imitacijom građevinskih skela oko nje. Poruka ovog simbolizma je jasna: Nastavljamo tamo gde su Nimrod i Semiramida u drevnom Vavilonu stali prkoseći Bogu! Moraju znati da će jednako, ako ne i gore proći!

Tu je, bez slučajnosti, i ime novog evropskog gasovoda “Navuhodonosor“ (Nabucco).

Ako vidimo da ovaj projekt vode ozbiljne a jednako tako mračne i bogoboračke sile, nužno je da se zapitamo – sa kojim ciljem? Ni to se, naravno, ne može sakriti od onih koji imaju oči i razum. Cilj je jedinstvena svetska država, tehnološki gulag kojeg u njegovoj strahoti ni najmaštovitiji pisci naučne fantastike ne bi bili u stanju da opišu! Koraci na tom putu su stvaranje nadnacionalnih super-država u svim delovima sveta, pa su uz “evropsku“, predviđene još i američka, afrička, azijska, pacifička,
itd. unija. Tzv. Evropska unija nije stvorena da vozači kamiona više ne bi morali dugo da čekaju na granici, nego da se u budućnosti, kada narodi i njihove države kao omađijani predaju svoju slobodu i nezavisnost briselskoj administraciji, naređuje iz jednog centra svima. Da što manji broj upravlja sa što većim brojem ljudi. Potom bi se one sile koje i stvaraju te nadnacionalne svetske super-države “dogovorile“ da se one ujedine u jednu jedinu. Koraci na tom putu su čipovanje ljudi, bolesti koje treba drastično da smanje (da pobiju) broj ljudi na planeti, genetski izmenjena hrana, eugenika, zaglupljivanje, “zabava“…

Autor ovih redova ima suprotan stav naspram onih koji (bez osnova) smatraju da je Evropska unija protivamerički projekt, pa su iz tog razloga skloni da je podržavaju, edabi se, navodno, Zevsova mučenica emancipovala od američke dominacije. Ništa nije više pogrešno od toga. 

Za ovu tezu u istoriji imamo dobru analogiju sa bivšim Sovjetskim Savezom. Ta tvorevina, veoma slična u mnogim elementima današnjoj briselskoj Evropi, služila je uglavnom kao strašilo i izgovor za stvaranje mnogih organizacija, između ostalih i NATO. Na sličan način evropljani navodno pokušavaju da “drže korak“ sa SAD, a sledeći odgovor sa druge strane okeana biće stvaranje Američke unije (Kanada, SAD,
Meksiko) i tako redom. Da bi ljudi, koji instinktivno osećaju da nešto nije u redu, sve ovo “progutali“, pripremljen je scenario po kojem se najkrupnije odluke donose posle nekog iznenadnog i traumatičnog događaja – prirodne katastrofe, terorističkog akta, ekonomskog sloma ili pandemije neke neobične bolesti. Ako je američkom narodu, na
primer, namenjena nova valuta u liku nekog “Amera“, da bi je oni prihvatili najpre mora da propadne dolar! Tako će, možda, svetska ekonomska kriza biti “okidač“ za novu etapu u izradnji globalne države.

Kao kod Dostojevskog: “Bićemo ti robovi, samo nas nahrani!“