Gruško: NATO je prešao na politiku obuzdavanja Rusije, a mi ćemo tome parirati

Odluke donete na sednici ministara odbrane zemalja NATO svedoče da je alijansa prešla na politiku obuzdavanja Rusije -  ocenio je za vreme video-mosta Moskva-Brisel stalni predstavnik RF pri alijansi Aleksandar Gruško.

„Taj sednica je dokaz da NATO prelazi sa politike partnerstva na politiku obuzdavanja Rusije - kazao je on. - Ta linija se manifestuje u sferi vojnog razvoja i vojnog planiranja. Te odluke u vojnoj sferi će generisati neprijateljsku politiku prema RF”.

Gruško je naglasio da će Rusija na odgovarajući način reagovati na svaku pretnju pored svojih granica.

„U vojnim poslovima u obzir se uzimaju ne samo političke namere, već i potencijal koji može da bude razmešten pored naših granica - istakao je diplomata. - Mi danas vidimo da NATO uzima suprotan kurs i pokušava da zaštiti svoju bezbednost putem projekcije sile na Rusiju”.

„Mi ćemo u našem vojnom planiranju uzimati u obzir manifestacije tog novog potencijala uz naše granice i donosićemo sve potrebne mere kako bismo parirali svakoj pretnji vezanoj za razmeštanje tog potencijala” - ukazao je on.

„Suštinska promena situacije se sastoji u tome što dosad bezbednost zemalja Centralne i Istočne Evrope nije bila štićena putem razmeštanja stalnih vojnih snaga, stranih vojnih kontinenata u njima niti putem razmeštanja (elemenata) PRO, koji direktno ugrožavaju stratešku stabilnost” - pojasnio je Gruško.

Ako NATO ne promeni svoj odnos prema saradnji sa RF vezano za izazove i pretnje, ne naziru se mogućnosti za saradnju, kazao je Gruško.

„Kvalitet odnosa zavisio je od sposobnosti da se zajedno suprotstavljamo izazovima i pretnjama, i smisao Saveta Rusija-NATO) umnogome se sastojao upravo u tome” - istakao je ruski diplomata.

„Mi smo aktivno sarađivali povodom Avganistana, projekat Saveta Rusija-NATO obuke kadrova za borbu protiv droge koja dolazi iz Avganistana, Pakistana i zemalja Centralne Azije bio je najuspešniji. Aktivno smo učestvovali u borbi protiv pirata. Bili smo spremni da razmenjujemo sa NATO procene pretnji koje proističu iz pojavljivanja novih terorističkih grupa - rekao je Gruško. - Taj kanal komunikacije je potpuno prekinut, zamrznuti su svi projekti saradnje”.

„Ako NATO ne promeni takav odnos prema mogućnosti objedinjavanja napora u borbi protiv zajedničkih izazova i pretnji, ne nazire se mogućnost obnavljanja odnosa u punom smislu te reči” - naglasio je on.

Rusija je spremna za dijalog sa NATO, ako sama alijansa bude spremna za taj korak, rekao je Gruško.

„Nismo mi prvi zalupili vrata u odnosima sa NATO - kazao je on. - Mi nismo nameravali da prekidamo odnose u okviru Rusija-NATO i Rusija-EU - istakao je diplomata. - Ali, takav je bio izbor naših partnera i odgovornost za ovakvo stanje snose oni”. „Trenutno ne postoje pretpostave za vraćanje odnosa Rusije i NATO na konstruktivni kolosek” - smatra Gruško.

„U Lisabonu je 2010. godine doneta važna odluka - Savet Rusija-NATO treba da radi u svim uslovima - podsetio je ruski diplomata. - Smisao se sastojao u tome da možemo da imamo različita gledišta o različitim situacijama u oblasti bezbednosti, o različitim krizama, da možemo u nečemu da se ne slažemo, ali da pri tom treba nastojati da se sačuva dijalog i raditi na zajedničkim projektima u onim oblastima gde se naši interesi poklapaju. Između ostalog, ono što se događa na severu Afrike je tema koja zahteva objedinjavanje zajedničkih napora”.

„NATO ne može da ne vidi da primena sile ne rešava ništa, već samo pogoršava probleme - istakao je on. - Mnogi u NATO smatraju da se rešenje može pronaći samo objedinjavanjem međunarodne zajednice oko takve kooperativne platforme”.

Po njegovom mišljenju, radi se o tome da se alijansa „nije prilagodila novim bezbednosnim uslovima, i ako NATO pokuša da nađe svoju nišu i bude bio spreman da ne stavlja svoje interese iznad interesa cele međunarodne zajednice, već bude podržavao međunarodne napore, tada će se pojaviti mogućnost za efikasnu saradnju u celom nizu oblasti, uključujući borbu protiv terorizma”.

Govoreći o situaciji sa Temeljnim dokumentom Rusija-NATO, Gruško je rekao da „u nekim zemljama alijanse postoje „usijane glave” koje smatraju da se u ovoj fazi treba potpuno odreći tog dokumenta”. „Ali, postoje i oni koji smatraju da sačuvati Temeljni dokument” - kazao je on. Po Gruškovom mišljenju, vremenom će postati jasno da je „lako rušiti, a graditi veoma teško”.

„Mnogi razumeju da od stanja odnosa Rusija-NATO zavisi stanje bezbednosti u Evropi – ukazao je diplomata. - Iako su politički kontakti između nas potpuno prekinuti, ali mi razgovaramo sa ambasadorima, rukovodiocima alijanse, i apsolutna većina njih smatra da izgradnja stabilne bezbednosti bez Rusije nije moguća. A da je protiv RF - kontraproduktivno”.

Gruško je naglasio da su potezi NATO povodom Ukrajine destruktivni i da idu na ruku onima koji žele rešavanje krize vojnim putem.

Po njegovim rečima, tokom susreta ministara odbrane NATO nedavno održanog u Briselu nisu se čuli pozivi Kijevu da sprovodi minske sporazume. „Uglavnom se krivica prebacivala na RF, koja nije učesnik konflikta - kazao je Gruško. - Opet su se koristila strašila o prisustvu ruske vojske”.

„Može se reći su potezi NATO destruktivni i da idu na ruku onima koji maštaju o vojnom rešavanju krize” - naglasio je diplomata.

Vraćanje NATO na predstave o bezbednosti iz vremena hladnog rata planirano je mnogo pre ukrajinske krize, naglasio je Gruško.

„Suštinski, danas se cela natovksa mašina okreće na Istok tj. vraća se izvorima. To je izuzetno opasna tendencija, pošto se radi o dugotrajnim trendovima” - ukazao je on.

„NATO povezuje neophodnost takvog okretanja sa navodno agresivnim potezima Rusije u Ukrajini - nastavio je ruski diplomata. - Opet, NATO ne može da ne vidi kakve napore ulažeRF kako da bi se obezbedilo potpuno sprovođenje minskih sporazume. Međutim, odluke koje se donose ni na koji način nisu povezane sa ukrajinskom krizom, što je još jedan dokaz da je vojno i političko okretanje NATO zamišljeno mnogo pre ukrajinske krize”.

Po Gruškovom mišljenju, to okretanje je pre svega vezano za to što je „prošla epoha velikih operacija, koja je pokazala neprilagođenost NATO na nove bezbednosne uslove, i da bi dokazala da je taj instrument još uvek potreban, u alijansi nisu smislili ništa bolje nego da se vrate predstavama o bezbednosti iz vremena hladnog rata”.

Gruško ističe da će se eventualni ulazak Crne Gore u NATO negativno odraziti na odnose Rusije sa tom zemljom.

„To je negativan korak za celu evropsku bezbednost, konkretno, za nas - naglasio je on. - Nijedan stvarni bezbednosni problem neće biti rešen putem širenja alijanse”.

Gruško objašnjava privrženost alijanse mehanizmu „otovrenih vrata” željom da to čini „u inat Rusiji”.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut