Srpsko-američki boj za Kosovo

Koštunica upozorava na pogoršavanje odnosa sa SAD, dok američki zamenik šefa Unmika Stiven Šuk najavljuje da je mogućnost da se spreči nezadovoljstvo ekstremnih političkih elemenata na Kosovu „drastično umanjena u odnosu na prethodne dve godine i da svakog dana postaje sve gore”.

Retorika kojom se Amerikanci služe u diplomatskoj ofanzivi za što skoriju nezavisnost Kosova postaje otežavajući faktor u odnosima dveju država, iako je redovno praćena izjavama američkih službenika o dobrim odnosima sa Srbijom. Premijer Vojislav Koštunica ocenio je juče da „učestale izjave američkih zvaničnika u prilog nezavisnosti Kosova vode pogoršavanju odnosa Srbije i SAD”.Ova oštra reakcija dolazi posle reči američkog predsednika Džordža Buša sa nedavne turneje po Balkanu da „Kosovo mora da bude nezavisno” i da je Amerika o tome „već donela odluku”. Najnoviji vid američkog pritiska su jučerašnje reči državne sekretarke Kondolize Rajs da će Vašington podržati dodatne razgovore Srbije i Prištine, kao što je predloženo u najnovijem nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali da „Srbija i Kosovo neće ponovo biti deo istog tela”.

Koštunica je u jučerašnjoj izjavi Beti konstatovao da je „Amerika postala predvodnik u predlaganju da se na teritoriji Srbije napravi još jedna albanska država, što direktno utiče na pogoršavanje odnosa između dve zemlje”.

Uoči predstojećeg sastanka Buš – Putin, na kome će 1. i 2. jula ponovo razgovarati o rešenju za status Kosova i Metohije, debata se poslednjih dana prenela i na stupce vodećih svetskih listova. „Njujork tajms” juče je upozorio da tenzije rastu dok se čeka konačna reč o budućnosti Kosova, i nagovestio da Unmik možda neće moći da se izbori sa ekstremnim albanskim političkim elementima. Autori teksta u ovom listu konstatuju da se rokovi samo pomeraju dok traju prepucavanja između SAD, EU i Rusije o tome što UN „eufemistički zovu konačni status”. Procene neimenovanih diplomata ukazuju da će proteći meseci pre nego što se ustanovi status Kosova, ali i upozoravaju da će, ukoliko se čekanje isuviše otegne, „istrošeno strpljenje dovesti region do pucanja”. List zaključuje da bi najgori mogući scenario bio ponavljanje nasilja nad Srbima iz 2004. godine – „ponovo kao rezultat frustracija”.

Američki dnevnik piše da je sve manja verovatnoća da će UN uskoro moći da donese rezoluciju o Kosovu, i upozorava da će takva situacija izazvati posledice na Kosovu, urušiti kredibilitet ove međunarodne organizacije i lokalnih albanskih političara, ali i povećati strah da bi ekstremističke grupe mogle narušiti krhki mir u pokrajini. List prenosi i reči zamenik šefa Unmika Stivena Šuka koji upozorava da na Kosovu postoje „veoma ekstremni politički elementi”, kao i da je mogućnost misije da utiče na situaciju „drastično umanjena u odnosu na prethodne dve godine i da svakog dana postaje sve gore”. I komandant Kfora, nemački general Roland Kater je preneo juče da se oseća kako na Kosovu raste nervoza i upozorio na potrebu brzog rešenja kosovskog pitanja. Kater je rekao da bi, ukoliko bi se postiglo rešenje koje bi sve strane podržale, to bio uspeh i za rad Kfora. On opasnost vidi i u slučaju „ukoliko bi došlo do toga da se dobije bilo kakva nezavisnost s kojom se ni Srbi, a pre svega Rusi, ne bi složili”.

„SAD su naravno velesila, mi smo mala zemlja, ali partnerstvo i prijateljstvo podrazumevaju međusobno poštovanje, bez obzira na razlike u veličini, moći i sili”, rekao je juče predsednik Srpsko-američkog centra profesor Svetozar Stojanović, komentarišući retoričku bitku SAD i Srbije oko Kosmeta.

Stojanović je rekao Tanjugu da je siguran da bi i američka administracija upotrebila istu formulaciju kada bi Koštunica, primera radi, izjavio da podržava separatistički pokret na Havajima. Profesor je podvukao da se u svim odnosima, individualnim i državnim, moraju poštovati međusobna prava, odnosno „međunarodno pravo, pa i međunarodni moral”. „Žao mi je što to moram da kažem, međutim, ako se ovako nastavi, onda nezavisno od želje i predsednika Džordža Buša i premijera Koštunice ili bilo koga na našoj strani, to objektivno doprinosi pogoršanju odnosa među dvema zemljama, među dva naroda”, rekao je profesor Stojanović.