Po čijem naređenju mora biti doneta rezolucija o Srebrenici

Parlamentarna “berza” vladajuće koalicije pogađa se oko “finesa” rezolucije o Srebrenici, kojima bi trebalo da se prikrije njena suština. A to je da je srpskja nacija nametanjem ovog dokumenta od strane moćnih vojnih, političkih, medijskih lobija altantista,ustvari, osudjena na sudbinu genocidnih parija 21. veka.

Drugim rečima , ako taj suicidalni akt prodje, neminovan je definitivni iskorak u dražavno i nacionalno ništavilo. I na to je, po pokazanom “entuzijazmu “ postoktobarska elita spremna, samo da zadrži postojeće privilegije na tranzcionu pljačku. Zaista nezabeleženo bezumlje u spoju pohlepe i kukavičluka domaćih političara.

Patriotski sajtovi, rodoljubive NVO, grupe slobodomislećih gradjana i retki primerci nezavisnih medija ,vrše pritisak na parlament da odbaci falsifikat o navodnom srpskom genocidu nad muslimanima u Srebrenici.

Ali, da se primetiti, da oko ovog sudbinskog pitanja za budućnost Srbije i opstanak naših potomaka, bar za sada , nema nespornog konsensusa u celoj naciji da beskompromisno i jedinstveno stane na put pogubnoj manipulaciji.

Svakako da je bezočna i montirana paljevina ambasade SAD , kao finale masovnog mirnog mitinga za Kosovo, blokirala volju i odlučnost. Tera brojne građane da se nanovo pitaju može li se išta učiniti a da ispoljeni patriotizam u odbrani domovine ne bude zloupotrebljen od najamničkih kamera i od NVO nomenklature.

Da po ko zna koji put, “polivanjem “ kamera i biranjem ugla i ubacivanjem našminkanih “ navijača” opravdan protest gradjana bude prikazan kao divljanje “nacoša”. Uostalom, blagovremeno je donet zakon protiv “okupljanja i ometanja saobraćaja”. Propisane kazne zatvora. Reizabrane sudije. Ugašena slobodna štampe.

Svakako, da je u takvoj klimi ,dodatna otežavajuća okolnost (opravdano) uverenje u javnosti da su ispred otkrića prave istine o Serbrenici, dva moćna bedema spinovanja ili gole laži.

To su najjača obaveštajna sila najmoćnije države sveta i njen medijski lobi, oktopod koji širom globusa otvara koridore psihološkog rata protiv potencijalnih žrtava neoimperjalnih agresija.

Ubistvo premijera Đinđića , zbog toga što je izneo na svetlo dana pitanje sudbine Kosova i loše namere zapada, koji je ovaj deo Srbije agresijom otcepio od matice, i te kako je snažna poruka .Pre svega upućena političarima, post Đinđićevog perioda. Ona ih upućuje da ne počine istu “neopreznost”, već da poslušaju komandu. A ona glasi, rezolucija se MORA usvojiti, po cenu ostanka u vladi, pa čak njene zamene drugom.

Stešnjen između hteti i morati predsednik zaista jadno deluje u tom košmaru koji je nametnuo i skupštini. I to baš na jubilej dve decenije DS, stranke koja pretenduje da je stvaralac moderne Srbije, a može ispasti njen grobar.

Alamo u Beogradu

U toj strategiji raspleta dve decenije dugog mrcvarenja Srbije, gledamo početak gradnje tvrdjave SAD na Dedinju, ambasade koja će moći da primi onoliko marinaca. koliko je potrebno da se pomogne u pacifikaciji Beograda.

Upravo zbog takvih ciljeva, priči kako se tobože ne zna šta se u Srebrenici dogodilo, ko je ustvari odradio zločin, a ko ga smislio, ko izdao naredjenje da to bude začetak mita , čude se čak i “ dobro obavešteni “ vrapci na telefonskim stubovima.

Problem je da se te “vrapčije tajne” objave srpskoj javnosti, koja je zapravo podmetnuti prvooptuženi za genocid , mada sa zločinom apsolutno nema ništa.Tako će se elegantno izbeći procesuiranje pojedinaca , naredbodavaca i onih koji su ga osmislili.

Ali to je upravo ta pandorina kutija koja se uporno prikriva , jer istina o Srebrenici dovodi u pitanje kompletan program saradnje svih angažovanih službi kreatora Srebrenice pod patronatom CIE. Poznato je ,uostalom ,da priznanje zaštićenih svedoka o srpskom genocidu u Bosni donosi male ili oslobadajuće presude.

Upravo suđenja u Hagu, gde su Srbi proizvedeni u jedine krivce raspada Jugoslavije, pokazalo je uhodanost te mašinerije naručenih zločina “ genocida “, koji se potom pripisuju Srbima. Na afirmaciji tih laži uspešno rade NATO pravosudni i medijski ogranci i prepoznatljive su metastaze celog paklenog sistema militarističkog globalizma.

Kakve su realne mogućnosti da se sruše postavljene teze o navodnim srpskim zločinima uništavanja drugih nacija, da se jasno ilustruje da su takve propagandne laži uvek i pre svega ratni ciljevi NATO zavojevača na srpske terotorije. Žrtve ove politike alijanse, označene za krivce, svetska javnost, zbog sopstvenog kukavičluka ne brani od isfabrikovanih optužbi .

Dok to traje važiće priča preživelog logoraša upućena ćutljivicma. “ Prvo su odveli Jevreje, pa Cigane….. a onada su došli po mene.. Svi posmatrači urušavanja Srbije nadaju se, po istoj neuspeloj matrici, da će ih novi svetski fašizam zaobići. Istorija ipak nije učiteljica ….

Novac kao otadžbina

Neko će sasvim opravdano reći da je u moru zločina bilo i onih počinjenih od strane Srba. I bilo ih je paravojnih, plaćeničkih, u okviru već isplaniranih i podsticanih medjusobnih gradjanskih ratova naroda bivše Jugoslavije. Da bi na optuženičku klupu stigao samo jedan od tih izmanipulisanih i u krvoproliće gurnutih naroda.Srpski. Baš onaj koji je nastojao da Jugoslaviju sačuva.

Na srebreničkom gubilištu, naravno da su se pušile cevi. I srpskih i hravtskih i drugih bednih najamnika , regrutovanih novcem . Njih pojedini istraživači Srebrenice danas legitimišu kao pripadnike “francuske legije”.

Umesto medijskoh pritisaka post oktobarske vlasti oko dokazivanja nespornih svirepih muslimanskih zločina istrebljenja stanovništva u brojnim selima oko Srebrenice ,što jeste etnocid , ako ne i genocid , a realizovanih uz ravnodušnost prisutnih zapadnih trupa , pljuštala su deset godina izvinjenja zvaničnog Beograda. . A u međuvremenu , betonirana je priča o srpskom holokaustu u Srebrenici Natovarena srpskom narodu u vidu nekakve vampirske obesti krvožednog naroda.

A sve je to odrađeno (plaćeno zlatom) bestijanjem ljudi kojima je jedina otadzbina novac. Takav je bio uostalom i čuveni haški svedok Hrvat Dražen Erdemović , na čijim kontradiktornim iskazima je za genocid osuđen general Krstić. A, Erdemović, da podsetimo, bio je član , po bosanskom ratištu lutajuće “specijalne jedinice” kojoj je NEKO zapovedao da u ime Srba čini zločine .Tog ili te naredbodavce , najpre treba tražiti medju agentima CIE. Neke preživele pripadnike paravojski pokupili su a neke kupe .Da li su to pripreme za uloge zaštićenih svedoka?

Takvi su iz Vukovara nosili opljačkani nakit i VHS kasete svojih zločina i prodavali ih NVO, kao uostalom i snimke i zločina počinjenih u Bosni. Najava Vukčevića da su u toku hapšenja ubica i pljačkaša iz prošlih ratova, da li su to ozbiljne namere države ili “navatavanje” onih , koji drugima treba da uvale sučku . Da vidimo.

Nikoga ne treba da iznenadi da u pravom trenutku maksimalnog pritiska na parlament budu pušteni snimci i iz Srebrenice. Verovatno da su već u sefovima nekih TV stanica.

I pošto je već unapred planirano da Srebrenica bude Holokaust, sa najmanje 8000 žrtava, taj mit se po ustaljenoj uspešnoj putanji ponavlja Na liniji one čuvene gebelsovske laži, koja, bezbroj puta ponovljena, postaje neporeciva istina..

Ulozi su daleko krupniji nego što je sudbina srpskog, bosanskog i albanskog živllja. U pogromu 450 zarobljenika, potvrdjuje se nedodirljivost pojma holokaust (u čudnoj brzini, a bez valjanih dokaza proglašenog u Srebrenici i pripisanog srpskom narodu), mada usvajanje takve kvalifikacije, u ovom slučaju, ne ide u prilog ni pravdi ni istini ni činjeničnom stanju. Što je, inače, nesumnjivo bilo nesporno u pravednom kažnjavanju ubica miliona Jevreja, i stigmatizaciji Nemaca, potvrdjenih rasnih neprijatelja njihove nacije.

Nažalost, ova srpska elita, dovedena na vlast atlantskim parama, spinovanjem po metodologiji Ruder Fin, dakle propagandom NATO medija , teško da može, čak i da hoće, da odbije poslušnost svojim mentorima u njihovom kobnom projektu.