Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 20.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.05.

Basurin: Kijevske snage se grupišu - Zamenik ministra odbrane DNR Eduard Basurin je saopštio da je izvidnica Narodne vojske primetila pokrete trupa i opreme kijevskih snaga u Krasnom Limanu i Artemovsku.

"Trenutno, kijevske snage nastavljaju da se fokusiraju na grupisanje snaga, što bi moglo značiti da se priprema ofanziva" - rekao je Basurin. Kako je saopšteno, izvidnica DNR je zabeležila VBR-ove "Grad", samohodne haubice, artiljeriju, tenkove i drugu vojnu opremu ".



Nema ukidanja policijskog časa u Donjecku - Donjecke vlasti ne nameravaju da ukinu policijski čas u gradu. 

"Policijski čas počinje u 23.00. Noćni napadi još uvek traju, i ne treba se opustiti, "- saopštio je šef Donjecke administracije Igor Martinov.

U Donjecku oštećeno ili uništeno više od 2000 objekata - Vlasti Donjecka su saopštile da je više od dve hiljade stambenih objekata oštećeno ili uništeno u gradu tokom borbi.

Od početka sukoba u Donbasu mnogi gradovi i mesta su izloženi granatiranju. Prema saopštenju, na području DNR od početka borbenih dejstava oštećeno je ili uništeno više od 9,5 hiljada objekata.



Uklonjeno 18 raketa VBR "Uragan" - .Demineri Ministarstva za vanredne situacije su neutralisali 18 projektila VBR "Uragan" u Starobeševskom regionu. Demineri su tokom pretraživanja terena za samo tri sata otkrili eksplozivne naprave, saopšteno je iz Ministarstva.



MO DNR: 30 napada na DNR - .Ministarstvo odbrane DNR je saopštilo da su kijevske snage za poslednja 24 časa izvršile više od 30 napada na teritoriju DNR.

Ministarstvo odbrane je izvestilo da je vatra otvarana na Donjeck (Kijevski region i aerodrom) i Gorlovku. Takođe, gađana su naselja Žabičevo, Nižnoe Lozovoe, Širokino, Kalinovka, Ozjeranovka i Bjelaja Kamenka.



U Logvinovu samo jedan stanovnik - .Stanovništvo mesta Logvinovo blizu Debaljceva zbog granatiranja i borbi svedeno je na jednu osobu.

Kako je saopštio komandant odbrane Debaljceva Kaidalov Filip, u čijoj je zoni odgovornosti i Logvinovo, u mestu živi samo jedna hrabra žena koja svaki dan cuva koze.

"Narodna vojska joj redovno doprema humanitarnu i medicinsku pomoć", - rekao je Kaidalov.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.05.

Peskov: Kijev ratuje protiv svojih građana - Predsednik Petro Porošenko izjavio je da je Ukrajina u pravom ratu sa Rusijom i da bi Ukrajinci trebalo da se pripreme za veliku rusku ofanzivu. Iz Kremlja poručuju da Ukrajina treba da se pozabavi svojim unutrašnjim problemima imajući u vidu da oni rat vode sa vlastitim građanima.

Petro Porošenko je u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao i da ne veruje svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, ali da nema drugu mogućnost osim da pregovara s njim. „Mogu li da budem potpuno otvoren: ovo nije borba sa pobunjenicima koje Rusija podržava, ovo je pravi rat s Rusijom“, rekao je Porošenko.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da ni Putin nema ništa više poverenja u predsednika Ukrajine, imajući u vidu da se Porošenko ne pridržava nijednog sporazuma koji je potpisao, između ostalog i onog iz Minska. Peskov naglašava da Kijev rat vodi isključivo sa vlastitim građanima i treba razgovarati isključivo o tome. Čitajte više

Rusija će odgovoriti na raketne sisteme SAD u Ukrajini - Ukoliko Ukrajina bude rasporedila sisteme protivraketne odbrane SAD na svojoj teritoriji, Rusija će morati da odgovori kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, izjavio je danas pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Ranije u toku dana, sekretar ukrajinske Nacionalne službe bezbednosti rekao je da Kijev razmatra postavljanje sistema protivraketne odbrane  na svojoj teritoriji.

„Ako to znači da Ukrajina planira da razmesti američke elemente sistema protivraketne odbrane na svojoj teritoriji, onda bi se to moglo shvatiti kao negativan gest, jer bi predstavljalo pretnju za Rusku Federaciju“, rekao je novinarima Peskov.

On je dodao da će, ukoliko se Ukrajina odluči na takav korak, Rusija morati da odgovori.

„Ako sistemi protivraketne odbrane SAD budu raspoređeni u Ukrajini, Rusija će morati da preduzme odgovarajućee mere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost“, naglasio je Peskov.

Rusija razmatra uvođenje sankcija protiv država koje podržavaju nacizam - Savet Federacije Rusije predložio je da se uvedu sankcije prema svim državama čija oficijelna politika podrazumeva rehabilitaciju nacizma i nacističkih prestupnika.

Ovaj predlog će biti na razmatranju na sledećem zasedanju Gornjeg doma ruskog parlamenta.

Kako se navodi u dokumentu, predloženo je da se uvedu personalne sankcije prema konkretnim licima, ali i ekonomske sankcije prema državi koja takvu politiku vodi.

Takođe, u dokumentu se navodi i da svi pokušaji da se krivica za početak Drugog svetskog rata svali na Rusiju direktno ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, saradnju sa evropskim zemljama, ali i međunarodnu stabilnost. Prema rečima senatora, i nakon 70 godina od pobede nad fašizmom ne jenjavaju pokušaji manjih evropskih zemalja da se istorija prepiše, iako je poznato da te zemlje koje su pretrpele fašizam ne bi imale pravo na suverenitet da je Hitler pobedio. Čitajte više

Porošenko: Rat u Donbasu nije opcija - Donbas nije moguće povratiti vojnom silom, izjavio je predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

On je u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da je diplomatija jedino rešenje za krizu na istoku Ukrajine kao i da o svemu tome treba pregovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Pored toga, ukrajinski predsednik je dodao da je pored rešavanja konflikta na istoku zemlje, borba protiv korupcije jedan od najvećih prioriteta njegove politike.

Ukrajina je prošlog juna potpisala Sporazum o asocijaciji i pridruživanju EU, a prema planu ukrajinskog predsednika, zahtev za članstvo će predati već 2020. godine. Međutim, iz EU još uvek nema jasnog signala koji bi potvrdio da je Ukrajina dobrodošla u evropsku porodicu.

„Imam san da jednog dana postanem član Evropskog parlamenta i Ukrajina uđe u sastav EU. Trudiću se svim silama da to i postignem“, rekao je Porošenko upitan šta planira da uradi tokom svog predsedničkog mandata.

Agresivnost SAD i NATO prema Rusiji raste - Intenziviranje SAD i NATO ofanzivnog potencijala u blizini ruske granice ne predstavlja pretnju samo za Rusiju, već i za njene saveznike, izjavio je sekretar ruskog Bezbednosnog saveta Nikolaj Patrušev.

„Indirektne akcije“ postale su tipične u borbi vlada za svoje interese: korišćenja protestnog potencijala stanovništva, radikalnih i ekstremističkih organizacija i privatnih vojnih kampanja. Agresivnost SAD i NATO-a prema Rusiji raste, što ne stvara pretnje samo nama, već i našim saveznicima, ocenio je Patrušev.

Ukrajina uvela moratorijum na isplatu spoljnih dugova - Ukrajinska vlada podnela je parlamentu nacrt zakona koji omogućava moratorijum na otplatu spoljnog duga da bi, kako tvrdi, zaštitila interese ukrajinskog naroda.

Prema oceni vlade u Kijevu, to neće uticati ni na stabilnost bankarskog sistema zemlje, niti na devezni kurs ukrajinske grivne. 

Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je tu odluku nazvao korakom ka bankrotu.

Premijer Arsenij Jacenjuk došao je u Vrhovnu radu da objasni kako će zemlja izaći na kraj sa teškim bremenom spoljnih dugova, obavezom isplate 23 milijarde dolara koja uskoro dospeva. On je zamolio Radu da vladi da dodatna ovlašćenja“. Čitajte više

Suprotstavljanje ruskoj raketnoj pretnji preskupo za SAD - Suprotstavljanje pretnji koju predstavljaju ruski interkontinentalni balistički projektili preteško je i preskupo za Sjedinjene Američke Države, rekao je zamenik predsednika Komiteta načelnika štabova armije SAD admiral Džejms Vinefeld.

Glavna na listi pretnji opstanku samih Sjedinjenih Američkih Država je „masivan nuklearni napon Rusije, ili nekog drugog moćnog neprijatelja ili potencijalnog neprijatelja, poput Kine", primetio je Vinefeld.

„Izjavili smo da protivraketna odbrana protiv ovih krupnih pretnji je preteška i preskupa i previše strateški destabilizujuća da bi je uopšte pokušali", izjavio je Vinefeld osvrćući se na ruski ili kineski nuklearni napad u govoru u Centru za Strateške međunarodne studije. Čitajte više

Porošenko se plaši da mu Amerika ne okrene leđa - Lavrov je u intervjuu za „Rosiskuju gazetu“ dodao da Porošenko istovremeno u razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pokušava da bude pragmatičan i da rešava pitanje smirivanja situacije u Ukrajini.    

On je rekao da Porošenko u izvesnoj meri balansira između EU i SAD, i da mu je veoma važno da mu Vašington ne okrene leđa.

„Ali kada Porošenko telefonom razgovara sa Putinom, ili kada su se vodili razgovori u ’normandijskom formatu‘, on je, u nekim pitanjima koje je trebalo rešiti, pokušavao da bude pragmatičan“, rekao je Lavrov.

Govoreći o odnosu EU prema nacionalizmu u Ukrajini, Lavrov je rekao da Evropa svakako primećuje činjenicu da iza vlasti u Kijevu stoje radikali, reagujući „nekako čudno“.

„Zakon o priznavanju herojstva UPA (Ukrajinska ustanička armija koja se borila na strani Hitlera) donet je u Radi pre mesec dana, upravo u vreme kada je tamo bio predsednik Poljske Bronislav Komarovski. Ali on je ćutao. I tek kad se vratio u Varšavu, posle nekoliko dana, počeo je da govori da to nije u redu, i da su u oni ubijali Poljake, a vi sada, kaže on, te ljude proglašavate herojima“, podsetio je šef ruske diplomatije.

On je dodao da neki evropski političari u razgovorima s njim govore o „složenoj situaciji u Ukrajini“, ali zvanično o tome ćute.

SAD: Nismo spremni na finansijski dijalog sa Rusijom - Sjedinjene Američke Države nisu spremne da obnove finansijski dijalog sa Rusijom dok Minski mirovni sporazum ne bude u potpunosti primenjen, rekao je Sputnjiku portparol američke Ambasade u Moskvi Vil Stivens.

Zamenik ruskog ministra finansija Sergej Storčak izjavio je nedavno, nakon sastanka sa predstavnicima američkog Ministarstva finansija, da oni sa optimizmom posmatraju obnavljanje finansijskog dijaloga sa Rusijom.

„Storčakove tvrdnje da se Amerika slaže da nastavi pun finansijski dijalog sa Rusijom jednostavno nisu tačne. Naša politika se nije promenila. SAD nisu spremne da pokrenu finansijski dijalog sa Rusijom dok Sporazum iz Minska ne bude u potpunosti sproveden“, kaže portparol američke Ambasade u Moskvi Vil Stivens.

Saradnja Rusije i SAD je veoma ograničena zbog zahlađenja u odnosima dveju zemalja, jer su se Vašington i Moskva međusobno optuživali za mešanje u sukobe u Istočnoj Ukrajini.

Amerika je uvela sankcije Rusiji u nekoliko navrata zbog njene navodne umešanosti u ukrajinske sukobe, što je Moskva u više navrata negirala.

NATO će održati politički kontakt sa Rusijom - NATO će održati politički kontakt sa Rusijom uprkos tome što je prekinuta praktična saradnja, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon razgovora sa ministrom inostranih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovom u Briselu.

NATO je prekinuo svu praktičnu saradnju sa Moskvom aprila 2014, nakon ponovnog pripajanja Krima Rusiji.    

Šef NATO-a je dodao da „postoje redovni kontakti između NATO-a i Rusije, i na diplomatskom i na političkom nivou", naglasivši da je sa ruskim šefom diplomatije razgovarao i o "crvenom telefonu" — vojnoj liniji komunikacije.

Stoltenberg je istakao je značaj ovih linija, pošto bi one trebalo da doprinesu predvidljivosti i spreče nesporazume.

NATO, prema njegovim rečima, takođe, želi da se Rusija ponaša transparentnije kada su u pitanju vojne vežbe koje izvodi,
„Za NATO je od velikog značaja da uradimo sve što je u našoj moći da izbegnemo incidente i ne dozvolimo da se situacija otrgne kontroli. Stoga smo veoma fokusirani na transparentnost koja se tiče svih naših vežbi i u potpunosti smo transparentni kada su u pitanju vreme i mesto njihovog održavanja“, rekao je Stoltenberg

Šef NATO-a je primetio da veliki broj iznenadnih vojnih vežbi koje Rusija izvodi „smanjuju mogućnost predviđanja“ u blizini granica Alijanse, dodajući da bi Moskva morala da bude transparentnija u svojim vojnim aktivnostima.

Tokom prethodne godine, NATO je povećao vojno prisustvo u Istočnoj Evropi i u blizini ruske zapadne granice, usled zategnutih odnosa sa Moskvom izazvanih ukrajinskim konfliktom.

Moskva je više puta izrazila zabrinutost pojačanom aktivnošću Alijanse u blizini svojih granica, uključujući masovne vojne vežbe NATO-a u baltičkim državama.

Decembra 2014. ruski ministar odbrane je rekao da Rusija planira da održi najmanje 4.000 vojnih vežbi u 2015. godini. NATO je izrazo zabrinutost zbog održavanja vežbi, uprkos činjenici da je Moskva najavila da će ih tokom 2015. godine održati.

Video vesti za 20.05.




Borbe u Spartaku - narodna Vojska

Granatiranje Donjecka

Izveštaj iz Donjecka

Borbe u Širokinu - Narodna vojska

Granatiranje Donjecka - fosforne bombe

Donjeck - raščišćavanje terena posle granatiranja

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima