I kraljev ubica je bio iznenađen

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević nije želeo da umre u krevetu, od starosti. Maštao je da će život okončati boreći se za svoj narod. Tako je i bilo. Vođa, koji je sa srbskim ratnicima preživeo mnoge golgote u Prvom svetskom ratu, nastradao je u Marselju 9. oktobra 1934, tokom diplomatske posete Francuskoj. Ubili su ga zaverenici iz ustaškog pokreta Ante Pavelića.

Ovo, za "Novosti", kaže Milan Blagojević, autor knjige "Atentat 1934". Kovanje zavere, političke okolnosti, suđenje saučesnicima atentatora i sećanje svedoka, istoričari i publicisti detaljno su obradili. Sačuvan je i filmski snimak samog događaja i to je prvi autentični video-zapis jednog atentata.

- Niko se - ističe naš sagovornik - do sada nije detaljno pozabavio samim činom, kao ni propustima francuskih i jugoslovenskih službi u obezbeđenju kralja. To je okosnica moje knjige.

Blagojević je u poslovima bezbednosti već petnaest godina. Bivši pripadnik specijalne jedinice "Kobre", po napuštanju vojske, radio je kao telehoranitelj porodice Karađorđević. Trenutno snima dokumentarni film o atentatu.

- Jugoslovenske službe bezbednosti imale su detaljne informacije o zaveri ustaškog pokreta Ante Pavelića, a francuska organizacija obezbeđenja bila je nemarna. Atentator Vlado Kerin, alijas Georgijev Černozemski, jednako uspešno mogao je da nasrne na kralja i hladnim oružjem. Pucao je iz neposredne blizine.

Pripadnici ustaškog pokreta i makedonske organizacije VMRO pokušali su tri puta ranije da likvidiraju kralja Ujedinitelja. Atentat u Marselju samo je nastavak neuspelog pokušaja iz Zagreba. I marseljski atentat pripreman je u ustaškoj "kuhinji". Glavni kuvar bio je ustaški vođa Ante Pavelić.

- Da je Vlada Kraljevine Jugoslavije postupila po uputstvima državne bezbednosti, kralj ne bi išao u Francusku ili bi otišao pod drugačijim uslovima - tvrdi Blagojević.

Planirano je da sa kraljem u Francusku putuje deset grupa policijaca, što bi koštalo četrdeset hiljada dolara. Država je grcala u dugovima, a kralj je odbacio tu ideju, ukazujući na kvalitete francuske policije. Po Blagojevićevim navodima, plan nije stigao do vladara, jer je ministar policije Živojin Lazić rekao ono što se pripisuje kralju: "To je veliki izdatak. Uostalom, francuska policija je bolja od srpske."

- Francuzi su obećali, ništa učinili nisu - uzdahnuo je Blagojević. - Naši su ispustili mogućnost da ga sačuvaju. Neverovatno je koliko se propusta dogodilo od trenutka kada se kralj Aleksandar iskrcao sa broda, a prešao je automobilom samo 70 metara. Verujem da je i atentator bio iznenađen.

Blagojević navodi da je veče uoči dolaska kralja zgrada Jugoslovenske ambasade isprskana crvenom farbom - upozorenje da će "pasti krv". Zato mu je čudno da je plan da se kralj vozi u zatvorenom i blindiranom automobilu u poslednjem trenutku izmenjen. Odluku da se zameni za otvoreni automobil doneo je ministar inostranih poslova Luj Bartu. Opravdao ju je rečima: "To je francuski prijatelj, narod treba da ga vidi. Biću pored njega. Šta će mu bolji čuvar?!"

- Vozač automobila nije bio iskusan. Poljoprivrednik sa kratkim stažom u policiji - kaže Blagojević. - U to vreme bilo je mnogo veštijih vozača, spremnih za manevre.

Prediđeno je da se automobil kreće 20 kilometara na sat, jer ta brzina otežava atentat.

- Automobil je išao samo pet kilometara. Francuzima je parada bila u prvom planu - kaže on. - Okupilo se mnogo ljudi da vidi kralja prijateljske države.

Kao obezbeđenje, kralju su dodeljeni general Žožef Žorž, njegov prijatelj iz rata i pukovnik Milorad Radović, koji je bio u drugim kolima.

- Bilo je predviđeno da automobil prate motociklisti, ali je na zahtev predsednika opštine Marselj to izmenjeno - priča Blagojević. - Pratila su ga dva potpukovnika na konjima. Gradonačelnik se kasnije pravdao da bi pratnja motocikala izazvala protest građana. Bližili su se izbori, koji su za gradonačelnika i ministra Bartua bili prioritet u odnosu na posetu. Ali, da su bili motociklisti, atentator ne bi mogao tek tako da došeta do kralja.

Ispred kola bukvalno su se gurali novinari, pa Blagojević pretpostavlja da je atentator bio među njima.

- Sve je slutilo na nesreću, koja se brzo dogodila - kaže on. - Do trenutka kada je vozač kroz prozor uhvatio atentatora za sako, on je već ispraznio čitav okvir u kralja i generala. Razjarena masa linčovala je ubicu.

Francuska je priznala svoju odgovornost, time što je smenila šefa državne bezbednosti, kao i čelnike policije u Marselju. U francuskoj javnosti se govorilo da je najlojalniji saveznik Francuske poginuo na njenom tlu, jer ga ona nije dovoljno zaštitila. 

- Smrtno ranjeni kralj prebačen je u opštinu, a ne u bolnicu. Ovakvim rešenjem kralj nije imao ni teoretsku šansu da preživi. Nije bilo lekara. Zašto nisu tako postupili sa ministrom Bartuom i generalom Žoržom - pita se Blagojević.

Černozemski je ubrzo preminuo. Ostali saučesnici Zvonimir Pospišl, Ivan Rajić i Mijo Kralj osuđeni su na doživotnu robiju. Utvrđena je odgovornost Pavelića. Francuska je tražila izručenje Pavelića, koji je u to vreme bio u Italiji, ali Musolini je odbio da ga preda. Uhapsio ga je, samo da bi otklonio komplikacije.

- Bilo je to fingirano hapšenje, jer nikad nije izručen Francuskoj - kaže Blagojević. - Da jeste, naša istorija bi bila drugačija. Manje bi Srba stradalo u Drugom svetskom ratu.

Jedna od misterija koja nikada sa sigurnošću nije rešena jeste i ko je bila "plava dama", odnosno Marija, koja je ustašama donela oružje. Francuska policija tvrdila je da je to izvesna Katica Šiler.

- Naša tajna policija imala je drugačija saznanja. Marija Vudračec bila je Stana Godina, supruga Antuna Godine, poznatog člana bande Al Kaponea. Pavelić, koji je verovatno i sam bio u Marselju u vreme atentata ih je angažovao. Stana je prenela oružje, a njen suprug falsifikovao pasoše. Antun je kasnije postao šef tajne policije NDH, zadužen za Pavelićevu bezbednost.

Snimatelj koji je atentat zabeležio kamerom, umro je pod misterioznim okolnostima, dan posle tragedije.

- Pretpostavlja se da je na snimku, koji je u jednom delu isečen, osoba koja bi mogla da se poveže sa pravim nalogodavcem - kaže Blagojević. - Možda je zbog toga snimatelj ubijen a deo trake uništen - nedostaje deo samog pucnja u kralja.

Francuzi su sve predmete povezane sa atentatom, pa i automobil, poklonili Jugoslaviji.

- Posle Drugog svetskog rata, većina predmeta zagonetno je nestala. A, komunisti su u kobnom automobilu prevozili pomije!

Dragana marković,