KAKO SU VASPITAVALI NASLEDNIKE RUSKOG CARSKOG PRESTOLA

U Rusiji je veliku pažnju izazvala nedavno izašla knjiga „Detinjstvo u carskom dvoru. Kako su vaspitavali naslednika  ruskog prestola“ koju je napisala Vera Bokova,  doktor istorijskih nauka.

Knjigu je objavila izdavačka kuća „Lomonosov“  u ediciji  „Istorija  vaspitanja“
 
U knjizi se posebno ukazuje na   to koliko su neki aspekti vaspitanja  nekakadašnjih mladih naslednika ruskog prestola i danas  aktuelni.

Osnovni akcenat u  vaspitanju malih carevića

Carevića su vaspitavali tako kako bi on bio svestan svoje odgvornosti pred državom, kako bi bio ospoboljen za svemoguće preobražaje, za  širinu misli.

Takvih su  se pedagoških normi i ciljeva dosledno pridržavali carevi  Aleksandar I i Aleksandar II. Tu terorijski možemo uvrstiti i Nikolaja II koji je bio veoma obrazovan čovek,  odgovoran,  sa visokom stepenom intelektualnosti.

Uopšte uzev,  ceo XIX vek  u svest naslednika prestola prevashodno je ukorenjivana misao o odgovornosti: on je čovek koji je dužan da odgovara za sve.

Sve je prinošeno na žrtvu te visoke odgovornosti

Vrlo često je na žrtvu te visoke odgvornosti prinošeno sve: i lični interesi, i privrženost.

Jer mnogi budući imperatori u mladosti nisu bili zaljubljeni u one žene koje  su kasnije spojile svoje živote s njihovim.

Trudoljubovost je samtrana glavnom osobinom carskog deteta.

Car Nikolaj I se uvek lično mešao u vaspitanje  svoje dece  ukoliko su se  loše ponašali sa njegove tačke gledišta i shvatanja kvaliteta  ljudi. Osobito je insisitirao na skromnosti  u ponašanju. Stalno je insisitirao da njegova deca shvate kako samo velikom radinošću i predanošću delu ona mogu iskupiti  „prarodteljski greh“  svog rođenja  u carskoj porodici,  što bi trebalo samo po sebi da bude visoko poreklo,  ali po njegovom mišljenju  to je bio pre nedostatak, nego preimućstvo.

Naslednik prestola mora shvatiti svoju izuzetnost  koja mu nameće  dužnost skromnosti

Nasledniku carskog prstola proviđenje je namenilo osobitu misiju i istorijsku ulogu.  Zato je carević dužan da shvati svoju izuzetnost koja mu nalaže da zbog toga  bude  skroman.

Srećne carske porodice ispunjene harmonijom

U srećnim carkim porodicama  ispunjenim harmonijom, deca su izrasatla dostojana obaveza koje ih očekuju i spremna da ih se prihvate i sa dostojanstvom bez ropca izvršavaju u korist naroda  i otadžbine  kao nasledni vladari. 

Neuspeli i promašeni carski  brakovi  su dovodili do neuspelih pedagoških obrazaca čak i do kraha u vaspitanju prestolonslednika. U istoriji dveju carskih porodica u Rusiji  -Rjurikoviča i Romanovih – bilo je nekoliko takvih slučaljeva.

Ilustartivna je u tom smislu istorija vaspitanja Petra III,  koje  je bilo tako apsurdno da je dovelo  do poznatih tužnih posledica.

Od njega je nastao tip neuverenog u sebe vladara i duboko nesrećnog čoveka.

Koliko je  u današnjoj pedagogiji primenljiv metod  vaspitanaja naslednika ruskog carskog prestola?

Danas se nikakva pažnja ne posvećuje vaspitanju odgvornosti kod dece.

Uopšte,  u metodama vaspitanja carske dece ima mnogo toga što bi se moglo primeniti i u savremenij pedagogiji.

Tu se pre svega misli na moralne orijentire,  kojima se lepo može rukovditi i sada.

Tek pri kraju XIX veka počela je da opada veoma visoka krivulja na planu vaspitanja carske dece.

U to vreme su postojali čvrsto zasnovani vaspitni programi.

Nijedan pedagog nije pristupio  časovima i nastavi,  a da prethodno nije sačinio progarme u koji su,  naravno,  carica i car unosili korektive.

Neki elmenti  iz vaspitanja prestolonaslednika i danas se primenjuju u  školama u Rusiji

Uzimajući u obzir da je danas mnogo bogatih i uticajnih roditelja,  može se smelo reći da se mnogo od onog što se koristilio u vapsitanju nasledneka carskog prestola,  primenjuje  i danas,  posebno u nekim privatnim,  elitnim  školama.

U velikom deficitu  su danas uvažavanje nastavnika bez kojeg  se nikad nije mogao  vaspitavati   dete da postane čestiti čovek, a nestala je kod vaspitača i svest o njihovoj visokoj misiji, a što je glavno nedostaje snobizam koji se kod carske dece kultivisao od prvog dana.

Carsko dete je bilo veoma prosto odeveno,  njemu nisu dosađivali,  nisu ga opterećivali suvišnom pažnjom. Odavali su mu počast jedino kao članu carske porodice,  ne više. Kao  ličnost prestolonaslednik se od njih ogrđivao kako se kod njega ne bi rađala taština.

Takvu metodiku vaspitanja  mnogi visoko pozicionirani savremeni roditelji danas malo  primenjuju.

Da li se takvo obrazovanje moglo steći  van carskog dvora?

Žvot naslednika prestola uvek je bio odvojen od života podanika,  praktično on se s njim nikad nije niti ukršato niti mešao.

U Rusiji  nisu postojale tradicije kao  u evropskim zemljama  da se kraljevska i kneževska deca obrazuju u učilištima zajedno sa drugom decom iz građanskih porodica.  Bilo je pokuašaja da Pavle I pohađa  zajedno sa drugim učenicima  Carskoselski licej,  ali je praksa pokazala da je u Rusiji to bilo neizvodljivo.

U Rusiji je tradicionano vaspitanje bilo u osnovi ckveno sa nacionalnim obeležjima

Dok je u Ervropi postojala tradiicija  svetovnog,  građanskog vaspiatnja,  u Rusiji se razvijalo crkveno vaspitanje.

Iako je tradicionalno rusko vaspitanje u značajnoj  meri poprimilo programske sadržaje i metode evropskog,  svetovnog,  ono je u osnovi svojoj ostalo crkveno i sačuvalo je sve nacionalne osobenosti.

Jer,  vlast ruskog  samodršca je uvek bila punija i šira od vlasti bilo kojeg evropskog monarha.

Obrazovanje iz detinjstva velikim knezovima  pomoglo  da prežive

Posle Oktobarske revolucije zametnuo se trag članovima ruke carske porodice (onima,  naravno, koji su uspeli da izbegnu boljševičke zločine) i oni su se različitih uzrasta slili sa običnim ljudima.

Pokazalo se da su zahvaljući stečenom obrazovanju uspeli da se u najtežim prilikama nekako uklope u život. Materijal dobijen  i usvojen tokom  specijalnog obrazovanja i vaspitanja još u detinjstvu,  pomogao  je kasnije mnogim velikim knezovima da  ostanu žvi u svom hodu po mukama za koji im  su im  zla sudbina i istrorija  bile ispunile putne naloge. 


Branko Rakočević