Petar Milatović: Odustajem od kandidature za nagradu „Marko Miljanov“ iz moralnih razloga

                                                                                                                  Beč, 19. aprila 2015. godine

Poštovani gospodine Đuriću,
 
Ne pišem Vam ovo otvoreno pismo kao poznanik iz davne 1974. godine, već kao član Udruženja književnika Crne Gore čiji ste Vi odnedavno predsednik i koristim priliku da vam čestitam na novoj odgovornoj funkciji.

Pišem Vam kao jedan od učesnika na konkursu za prestižnu nagradu „Marko Miljanov“ 2014. godine, koju svake godine dodeljuje Udruženje književnika Crne Gore, a Vi ste, po funkciji i, kao prošlogodišnji dobitnik, predsednik žirija za dodelu ove prestižne nagrade.

S obzirom da sam danas, preko podgoričkog lista „DAN“, informisan da se i ja nalazim među 15 autora  koji konkurišu za ovu nagradu sa knjigama „Suncokrili neboskloni“ (po predlogu Miljurka Vukadinovića iz Udruženja književnika Srbije i „Lako je njima“, odlučio sam da se povučem iz trke za nagradu „Marko Miljanov“ za 2014. godinu iz sledećih razloga.

Prošle godine je umro veliki pesnik Momir Vojvodić (1939 - 2014) koji nije dobio nagradu „Marko Miljanov“, niti se iko setio od srbskih pisaca da ga predloži za nagradu, a upravo je on bio taj koji je decenijama uspravljao posrnulo i skupljao rasuto na srbskoj nacionalnoj njivi u Crnoj Gori, što je meni dobro poznato dok je, s druge strane, najveći deo pisaca, koji se danas busaju u patriotska srbska prsa bio na antisrbskoj, komunističkoj, rušilačkoj strani, što je meni isuviše dobro poznato kao čoveku koji se dosledno borio protiv svih ideoloških manipulacija, a uz to sam i savesan hroničar jednog zlog vremena, što je evidentno u mnogim mojim objavljenim knjigama!

Danas, kad je preko podgoričkog lista „DAN“ objavljen spisak nas 15 kandidata, kao grom iz vedra neba me ošinu vest da je u 15 časova umro moj i vaš prijatelj Jovan Dujović, a  njega uopšte nema na spisku kandidata za nagradu „Marko Miljanov“,  a upravo počivši Jovan Dujović (28. avgusta 1938 - 19. april 2015), pokoj mu plemenitoj duši, zaslužniji je za tu prestižnu nagradu  od svih nas koji smo na spisku kandidata, izuzimajući Kostu Radovića.

Smatram da je greh pred Bogom i pred narodom, kao i  sramota pred potomstvom da ovakvi umovi umiru nenagrađeni i zaobiđeni, pa je to jedan od dva razloga zašto odustajem i povlačim svoju kandidaturu za tu prestižnu nagradu.

Drugi razlog, koji ne mora biti drugi po važnosti, već obrnuto, jeste taj da se među našim imenima nalazi ime Koste Radovića (Piva, Mioča, 1936) najraznovrsnijeg pisca; pesnika, romansijera, istoričara, autora kratkih priča, zapisa, hroničara dramatičnog potopa Pive, putopisca, utemeljivača prvih jugoslovenskih književnih susreta „Pjesnička riječ na izvoru Pive“ (traju 37 godina), kako sam kaže pisac je starohercegovačkog duha, Pivskog manastira, stradanja srbskog naroda, satrudnik srbskog jezika, govora pivsko-hercegovačkog; čoveka koji je objavio više od dvadeset knjiga, među kojima tri prva romana u književnosti o arhimandritu Arseniju Gagoviću („Ljetopisna knjiga arhimandrita Arsenija Gagovića“), o Baju Pivljaninu („Vrtijeljka“), o Manastiru Pivi („Bogorodična knjiga“ u štampi) kao i poeziju „Samoantologija“; čoveka čija je poezija prevedena na ruski, češki, makedonski, engleski, jermenski, italijanski, rumunski, bugarski jezik.

Kao što se vidi, Kosta Radović je stariji od pokojnih Vojvodića i Dujovića.

Primivši danas bolnu vest o smrti našeg prijatelja Jovana Dujovića, koji je od Koste Radovića mlađi dve godine, u meni je narastao ljudski strah i bol zbog skorog mogućeg gubitka još jednog vrlog književnog pregaoca koji, možda (ne daj Bože!) neće imati više priliku da drugi put konkuriše za prestižnu književnu nagradu „Marko Miljanov“.

Da se sutra plejadi prećutanih i zaobiđenih značajnih stvaralaca ne bi priključio i Kosta Radović, odlučio sam da povučem svoju kandidaturu, moleći se Bogu da članovi žirija budu dovoljno mudri, razboriti i nacionalno i istorijski  odgovorni i da nagrada „Marko Miljanov“ ode u ruke koje to najviše zaslužju u ovom trenutku!

Na kraju, napominjem da na moju odluku da odustanem od kandidature za nagradu uopšte nisu uticale razne glasine koje kolaju po Crnoj Gori, i šire, od kojih je najupečatljivija priča o tome da je siguran sledeći dobitnik nagrade „Marko Miljanov“ Dragan Lakićević, navodno u vidu  protivusluge za minuli rad „ja tebi, ti meni“ zato što vam je prošle godine u Srbskoj književnoj zadruzi objavio  knjigu „Roman ti pričam“, za koju ste, upravo Vi prošle godine dobili nagradu "Marko Miljanov", mada ja ni u snu ne bih mogao da pomislim da ćete Vi dozvoliti da se ovakve zle glasine ostvare i potkopaju vaš neosporan ugled i ugled respektivnog Udruženja književnika Crne Gore, na čijem ste čelu i čiji sam član.

Na ostale glasine koje kolaju po Crnoj Gori, i šire, ne želim da se osvrćem jer negujem mentalnu higijenu!

Na kraju, povlačeći svoju kandidaturu želim Vam sve najbolje od Gospoda Boga i mirnu savest!

S verom u Boga i u Srpstvo,

Petar Milatović Ostroški, književnik, Beč