Godišnjica nemira na jugoistoku Ukrajine

Tačno pre godinu dana stanovnici jugoistoka Ukrajine koji nisu bili zadovoljni rezultatima „Evromajdana“, počeli su sa protestima koji su doveli do proglašenja narodnih republika Donjecke i Luganske. Sukobi između pristalica federalizacije Ukrajine i centralnih vlasti u Kijevu prelili su se u građanski rat koji je odneo više od 6 hiljada ljudi.

Stanovnici Donjecke, Luganske, Harkovske, Odeske i Dnjepropetrovske oblasti počeli su u februaru 2014. godine da izlaze na demonstracije i zauzimaju zgrade administracija. Učesnici masovnih mitinga na jugoistoku Ukrajine tražili su rešavanje pitanja statusa ruskog jezika i sprovođenje konstitucione reforme za decentralizaciju regiona, sve do federalizacije. Međutim, lideri „majdana“, koji su zauzeli vlast u Kijevu, odbili su pregovore sa protestantima.

Demonstranti su 6. aprila zauzeli zgradu Donjecke oblasne administracije, dok su u Lugansku zauzeli sedište Službe bezbednosti Ukrajine. Sledećeg dana poslanici Donjecke oblasne administracije proglasili su Donjecku Narodnu Republiku. Krajem aprila je proglašena i Luganska Narodna Republika. U DNR i LNR je održan referendum 11. maja na kojem je izašlo 75 odsto (u Donjeckoj oblasti), odnosno 81 odsto (u Luganskoj oblasti) stanovnika, od kojih se 90 odsto izjasnilo za nezavisnost republika.

Oružani konflikt

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov 15. aprila 2014. godine pokrenuo je vojnu operaciju u Donbasu. U borbenim akcijama su učestvovali radikalni nacionalisti iz grupe „Desni sektor“, a kasnije su se ukrajinskoj vojsci pridružili i strani plaćenici.

Turčinov je pozvao da se ne dozvoli širenje antimajdanskog raspoloženja u istočnim i južnim regionima.

„Pred najamnicima i specijalnim jedinicama, koji se nalaze na teritoriji Ukrajine, postavljen je zadatak da se napadaju ovi rejoni. Zato naglašavam: naš zadatak je da se ne dopusti širenje terorističke pretnje, pre svega u Harkovskoj i Odeskoj oblasti“, rekao je on.

U narodnim republikama su formirani odredi ustanika koji su sa oružjem u rukama branili regione. Okrenuta je nova, zastrašujuća stranica u istoriji Ukrajine kada, praktično, nije bilo dana bez izveštaja o pogibiji civila. Od tada, samo po zvaničnim podacima UN, u borbama je poginulo više od 6.000 ljudi sa obe strane, a više od 14.000 je ranjeno. Svakodnevnim granatiranjem skoro u potpunosti je uništena infrastruktura jugoistočnih regiona. UN su prošlog leta proglasile DNR i LNR zonama humanitarne katastrofe.

Petar Porošenko više puta je izjavljivao da će Ukrajina biti unitarna, i o federalizaciji nije hteo ni da čuje. Stanovnicima teritorije van kontrole Kijeva, uključujući penzionere, u potpunosti su obustavljena sva socijalna davanja.

Više puta je pokušavano da se obustavi krvoproliće, ali je prošla čitava godina pre nego što su sukobljene zemlje napokon sele za pregovarački sto. Do toga je došlo zahvaljujući inicijativi lidera vodećih evropskih država.

Na kraju maratonskih pregovora u Minsku 12. februara, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Olanda, ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Petro Porošenko usvojili su mere za realizaciju Minskog sporazuma. Dokument koji je potpisala kontakt grupa predviđa prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije razgraničenja, razmenu zarobljenika po principu „svi za sve“, kao i druge mere za dugoročno političko rešenje situacije u Donbasu. Prekid vatre se, uglavnom poštuje, dok posmatračka misija OEBS-a prati ispunjavanje dogovora. 

Jedna od tačaka Minskog sporazuma je i izvođenje konstitucionalne reforme do kraja ove godine, čiji ključni elemenat je decentralizacija vlasti uzimajući u obzir specifičnosti određenih rejona Donjecke i Luganske oblasti.

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut