Predstavljamo knjigu Radovana B. Milića - POVERENIK GOSPODARA ZLOG - STRAVIČNE ISTINE NAŠE DOMOVINE

Predstavljamo knjigu Radovana B. Milića - POVERENIK GOSPODARA ZLOG - STRAVIČNE ISTINE NAŠE DOMOVINE

Ivan Lovrenčić: Osvrt na knjigu Radovana Milića – POVERENIK GOSPODARA ZLOG . STRAVIČNE ISTINE NAŠE DOMOVINE –

U vezi knjige Radovana Milića POVERENIK GOSPODARA ZLOG – Autor: Ivan LOVRENČIĆ Književnik Radovan B. Milić iz Aranđelovca, od vremena je poznat po peru, kao autor  mnogih knjiga raznih profila. On je objavio i nekoliko romana. Poseban uspjeh je  postigao njegovom knjigom publicističko naučnog i dokumentarnog karaktera  „SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG ČOVEKA – Akademik Burović disident Br. 1“, za  koju je zasluženo odlikovan zlatnom medaljom SRPSKA KRUNA i proglašen za  Srbskog viteza. Prije nekoliko mjeseca g. Milić je objavio i djelo POVERENIK GOSPODARA  ZLOG, Slovenske Konjice 2013, koju – povodom 100­godišnjice – posvećuje palim  borcima i braniocima slobode i pravde u Prvom svjetskom ratu, kao i u svim drugim  ratovima do današnjih dana. Treba znati da je i on jedan od tih ratnika, koji se borio  (ne samo perom!) na jednom od tih branika domovine i naroda srbskog. Još na samom početku ove knjige, autor izlaže suštinu svog angažovanja: odgovor  slovenačkom piscu Dragu Jančaru na njegovu knjigu KRATKO POROČILO IZ DOLGO  OBLEGANEGA MESTA (KRATKI IZVJEŠTAJ IZ DUGO OPKOLJENOG MJESTA), za  koje pretendira da je Sarajevo, u godinama sramnog građansko­vjerskog rata. Milić  sasvim iskreno karakteriše svoje djelo kao „slovenački izveštaj i srbski odgovor“. Drago Jančar je otslužio svoj obavezni vojni rok u Srbiji, gdje ga izgleda pratila  UDB­a na svakom koraku, ne bez razloga. Godine 1974. zbog jedne knjižice on se i hapsi  za neprijateljsku propagandu protiv bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, kojom  prilikom je odležao jedno tri mjeseca u zatvoru. Polazeći od toga, a i ne shvatajući  ni što znači disidencija, on je proglasio sebe za disidenta, za što su ga prihvatili  i svi oni, koji – kao i on – ni dan danas ne shvaćaju suštinu disidencije. Godine  1991. njegovi istomišljenici iz Slovenije dodjeljuju mu Prešernovu nagradu za  životno djelo i slave ga kao najvećeg savremenog pisca Slovenije. Kao takav, sa mnogim drugim piscima drugih naroda, Jančar stiže u Sarajevo kao  poverenik gospodara Zlog. Ali, dok se drugi članovi Pen delegacije u Sarajevu,  posebno austrijski svetski poznati književnik Peter Hanke (sin koruške  Slovenkinje) zajedno sa Miloradom Pavićem i drugima, svim silama angažuju za  objektivnost i zalažu za istinu i traženje pravde, Drago Jančar i neki njegovi  istomišljenici se zalažu da tempiranim izvještajima i sasvim neobjektivnim, pa i  lažnim, očito falsifikovanim saopštenjima iz dugo opkoljenog i sprženog Sarajeva,  indoktriniraju svjetsku javnost mrtvim Bošnjacima po ulicama i srbskim zločinima.  Ovi misionari gospodara Zlog (kako ih Milić naziva: „horda cirkuskih novinara,  preseljenih sa slovenačkog na bosansko ratište“!) prikazivali su svakodnevno na  televizijskim ekranima pakao Sarajeva, ispunjavajući stupce listova, revija i  časopisa, pa i evropske parlamente vatrom mržnje prema srbskom narodu, kojemu se na  teret stavlja sva krivica bratoubilačkog rata i koji se satanizuje za sve. Za njega je  Srbija zemlja varvarstva i tlačitelj koji mrzi evropsku civilizaciju. Milić nam dokazuje da je ovaj Jančar, plastelinskim karakterom, bosanskom rakijom i  zamućenim vidom oblikovao svoje misli u toj knjizi upravo onako kako su zapadni  svjetski mediji tog trenutka želeli. On je satanizirao Srbe svakako, navodeći ove  političke faktore na pogrešne zaključke, na bazi kojih su donosili i pogrešne  odluke o ratu u Bosni i Hercegovini. Njegov izvještaj je pročitan u austrijskom  parlamentu pred svjetskim kamerama, za što mu se 1994. godine dodjeluje i  Armsberška nagrada za kratku prozu. Svojim kasnijim djelom „Šala ironije“ on  nastavlja raspirivanje neskrivene antipatije prema Srbima, proglašavajući žrtve za  zločince i, na bazi toga, optužujući cio jedan narod, srbski, za genocid. Proglašavajući je za šarenu laž, Milić je kao takvu i razobličava, demaskira i  demantuje. On kaže da Jančar: „prodaje neprozirnu veštačku maglu, skrivajući  sudbinu sarajevskog sutra… Tendenciozno pisani izveštaj nikome ne koristi.  Pogotovo ne ljudima nemirnog Balkana. Biće da je to samo jedna u seriji namenskih  provokacija, u cilju skretanja pažnje sa istine o događajima u njegovoj zemlji  Sloveniji… To što se da pročitati u knjizi „Kratki izveštaj iz dugo opkoljenog  grada“, nema apsolutno nikakve veze ni sa mono, ni sa multi, a još manje sa kulturom,  već samo sa demagoškom neuravnoteženošću i zagledanošću knjige kao takve u sebe i  u Evropu… Jančar se vrlo opasno poigrava razbuktalim nacionalnim strastima (koje  su više verske!­ dodajem ja,­ IL) sva tri naroda u Bosni i Hercegovini“. Mnogim dokumentima, neoborivim činjenicama, argumentima, podacima i zdravim  rasuđivanjem, Milić razobličava knjigu Jančara i njene isprazne riječi, dokazujući  nam da u ličnosti ovog Slovenca nemamo objektivnog izvještača, već jednog  autodemaskiranog srbomrzca, koji se ne preza ni od laži i falsifikata protiv ovog  naroda. Evidentno je da su se kod njega srdžba i bes godinama okupljali, fermetirali i  pretočili u faktografsku knjigu dokaza. Uzimajući ga kao predstavnika slovenačkog naroda, Milić se zauzeo i dokazivanjem  slovenačke monstruozne nezahvalnosti prema srbskom narodu, koji je krvlju svojih  sinova Slovencima na tanjiru doneo slobodu i nezavisnost, ne samo u Prvom svjetskom  ratu, u borbi protiv austrijskog vjekovnog okupatora, već i u Drugom svjetskom ratu, u  borbi protiv italijanskih i njemačkih fašističkih okupatora, pa i poslije rata, u  borbi protiv Međunarodnog žandara Kapitala, kada se Sloveniji, zahvaljujući  srbskom narodu, pridaje izlazak na more. U znak nezahvalnosti, Slovenija se ujedinjuje  sa neprijateljima srbskog naroda i priznaje otcepljenje Kosmeta od Srbije. Na str. 36 Milić piše: „Slovencima Srbi su bili dobri dok su i kad su bili  korisni. Čim je prestala spoljašnja opasnost i kad su dobili garancije da će im  granice ostati nedirnute, taj odnos se izmenio“. Polazeći od ovoga, na prvi pogled, izgleda kao da Milić ne razlikuje slovenački  narod od Draga Jančara, ali u nastavku njegovog izlaganja „mržnju oslobođenih prema  oslobodiocima“ (str.70) on sasvim jasno diferencira, naglašavajući da nadbiskup  Bonaventura Jeglić, Ivan Šušteršić, Ivan Tovčar, ban Natlačen i njima slični  nisu isto što i Avgust Gustija Cvetezar, Konrad Kolšek i sav slovenački narod, da  drugo su buržuji i sasvim drugo je radni narod, Slovenci. Na str. 86, on i izrično  naglašava: „slovenački narod je sasvim nešto drugo. Njih ne treba sa onima iz vlasti  porediti, niti oni imaju bilo kakve veze sa zločinima u ime takvih vlasti“. Pa i kod srbskih muslimana on sasvim jasno razlikuje izrode od naroda. Isto tako i  kod srbskih pravoslavaca, kod kojih sasvim ispravno konstatira i „komuniste“ – u  navodnicima. Konkretizirano je ovo sasvim lijepo činjenicom bosanskog Romea i  Julije: Boška Brkića i Admire Ismić. Ovom knjigom Milić se angažuje „da se nikada više ne bi ponovilo neprijateljstvo i  mržnja među narodima, da se regionalni idioti jednom zauvek urazume, da nema više  propagandi i neistinitih izveštaja, da nema režimskih, već slobodnih novinara, da  se ne kroji istorija po potrebi, da nema dodvoravanja jačima, da se slabiji ne sme  mrzeti samo zato što je nemoćan“. Milić je ovom knjigom doprinio mnogo da se sazna istina o balkanskim narodima i, u  provom redu, o Srbima.

BELEŠKA O AUTORU. Radovan B. Milić je rođen u Aranđelovcu 15  februara 1955 godine. Posle završene osnovne škole  odlazi u  Banat, upisuje  školu za trgovce. U ovom pozivu ne pronalazi budućnost za  sebe i vrlo rano, početkom osamdesete godine prošlog veka odlazi u Švajcarsku.  Upoznaje izazov Zapada, sjaj Sant Morica, Davosa i Gstada. Komunikacija sa ljudima,  usavršavanje zakona života i snaga mladosti, vodi ga na put po  Italiji.  1982. godine,  izvesno vreme provodi u Santa Margariti i Portofinu na Ligurijskom moru.  Potom odlazi u Grčku, sreće se i sukobljava sa bogatim nemačkim nacistima i njihovim  potomcima. Napusta ostrvo Mikonos i vraća se u Švajcarsku. Povremeno dolazi u  Jugoslaviju. U martu 1984 odlazi u Austriju i odatle u Nemački grad Minster. Na tom putu  ostaje petnaest meseci. U želji da upozna i drugu stranu života, napusta Zapad. Odlazi u  Čehosovačku, Mađarsku i Rumuniju.  Naoružan različitostima Istoka i Zapada,  svoj mir za trenutak nalazi tamo odakle je pošao,  u Aranđelovcu. Sudbu deli sa svojim sugrađanima. Učestvuje u svim političkim događanjima u  Srbiji od 1989 godine.  Bogato životno iskustvo pretače u istinite priče, koje povezuje sa događanjima u Srbiji, tih  ranih i zabranjenih devedesetih godina.  Istinu i razmišljanja, protkana životnim  iskustvom, objavljuje u opozicionim novinama »STVARNOST«  Pomaže i aktivno učestvuje u  pokretima za uspostavljanje demokratije i političkog pluralizma. Više puta je privođen na  informativne razgovore. Kao protivnik politike aktuelne vlasti, prinuđen je da se izvesno  vreme krije. Utočište dobija kod šumadinskog seljaka­domaćina.  27. marta 1999 godine,  priključuje se dobrovoljno Vojsci Jugoslavije u odbrani otadžbine.  Doživljava sav pakao rata. Sa Kosmeta se vraća nemoćan pred NATO alijansom.  Započinje pisanje romana POBEDNIK POD ŠEŠIROM, ali i prekida zbog pretnje režima.  Odlazi u Sloveniju 2002 i završava započeto pisanje, ali ga nikad ne objavljuje.  Piše drugu  knjigu KAD PAMET ZAKASNI. Ministarstvo Kulture Republike Slovenije prepoznaje vrednost pisane reči i pomaže  štampanje  knjige koja biva prevedena na slovenački jezik  Na  tradicionalnom susretu stranih pisaca u Novom Mestu, učestvuje  sa pričom  POGAŽENA  NEBESA. Vredno je spomenuti ostvarenja:  Zagledan u nebo, kao i knjige koje su pred vama.  Danas živi u SLOVENIJI i  stvara  na svom jeziku i piše veoma osetljivu ljubavnu poeziju  sa porukom.                ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­ ­ Osnivač i urednik elektronskog dvojezičnog časopisa Tragovi – Sledi (juni 2013) ­ Osnivač i predsednik slovensko srbskog kulturno humanitarnog društva SRETENJE  iz Slovenskih Konjica (oktobar 2009) ­ Redovni član Matice srpske iz Novog Sada (2013) ­ Dobitnik Ordena KRUNA (2013) ­ Dobitnik priznanja Slovo Ljubve – Kulturno istorijski centar Kragujevac ­ Dobitnik zlatne značke „SRPSKE KRUNE“ i priznanja SRPSKI VITEZ ­ Počasni član Saveza srpske dijaspore Slovenije ­ Član UDRUŽENJA SRPSKIH PISACA SLOVENIJE. ­ Dopisnik i kolumnist časopisa NOVINAR DE – Minhen ­ Dopisnik LISTA SRPSKOG RASEJANJA KORENI iz ŠVEDSKE ­ Dopisnik časopisa OTADŽBINA lista SAVEZA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE

Radovan B. Milić  književnik iz Aranđelovca

Pripremila : Slavica Jovanović