U TABORU LAZAREVOM, ILI VUKOVOM?

 

Već i vrapci na grani znaju da njima Georgije ne smeta zbog „nemorala“. Jer zašto bi im smetao nemoral, kad oni, poput svog glasnogovornika, vladike Ignjatija, propovedaju da greha nema? Njihovi učenici truju duše naše dece u bogoslovskim školama lažnim učenjima, da su čak i Božije zapovesti promenljive. Ignjatije kaže da je homoseksualnost prirodna. I to Sinodu ne smeta. Oni su stavili znak suprotnosti između ontologije i etike. Oni propovedaju da je dovoljno da si u zajednici sa episkopom i sve ti je oprošteno. Nema posta, nema greha, nema pokajanja, nema ispovesti, dođeš, zineš, pričestiš se i spasen si. Sve je dozvoljeno! A smeta im Georgije zbog „nemorala“?!

 

Njihovi motivi su drugačiji. Opštepoznato je da je vladika Georgije jedan od nekoliko preostalih episkopa Srpske Crkve koji se drži i bori za svetootački i svetopredanjski bogoslužbeni poredak. On čuva Veru čistu, kako su nam je oci naši predali. A dok ne uklone takve episkope, imaće muku da dovedu vatikanskog arhijeretika u Srbiju. Jer ne zadržavamo mi, grešni ljudi, dolazak papin i ulazak SPC u uniju sa Vatikanom, već Duh Sveti, kroz blagodatne Svete Tajne i ispravnu Liturgiju. Ako je, po rečima blaženopočivšeg starca Tadeja Vitovničkog, svaka Liturgija  atomska bomba bačena u pakao, zamislite kakva je zadržavajuća sila tajne bezakonja vaša eparhija, u čijim se svim hramovima služi po poretku Crkve Pravoslavne!

 

 

Ako vladiku Georgija svrgnu, Sinod će vam poslati drugog episkopa. Novotarca i ekumenistu. U tom pogledu nemojte imati iluzija. Svi novoizabrani episkopi na poslednjem Saboru su listom ekumenisti i novotarci. Tako će biti i ubuduće. Papisti imaju potpunu institucionalnu vlast u SPC. Zadobili su je saborskom većinom.  A oni su savremeni književnici i fariseji, licemeri, koji zatvaraju carstvo nebesko od ljudi; sami u njega ne ulaze niti daju da ulaze koji bi hteli (sr. Mt. 23,13). Mi ne videsmo ni jednog novotaraca i ekumenista da se posvetio, da ga je Carstvo Božije proslavilo i kao primer vernima dalo, primer na putu spasenja. Videste li vi? Hoćete li putem Svetih Nikolaja i Justina ili njihovim putem, koji vodi tamo gde je plač i škrgut zuba?

 

Zastaćemo na časak, da pogledamo kako jedan sledbenik episkopa bačkog Irineja brani istog. I to u diskusiji oko jedne slike, koja je, po našem mišljenju, sablažnjivija od slika kojima ljagaju vašeg episkopa: „Irinej Bulović je jedan od duhovno najjačih vladika u SPC. Voleli to neki ili ne. Ali je samo čovek, a ne anđeo Gospodnji. Pa je zato i grešan.  Što se tiče greha svako će se Gospodu za sebe pravdati. Tako i vladika, ali i svi mi. Moja je preporuka potpisnicima peticije protiv vladike da se najmanje sa istim žarom "bace" na svoje grehe i biće svima mnogo bolje. A za vladiku i sveštenstvo, kao i ceo narod i državu se molite da nas sve zajedno i svakog pojedinačno Gospod spasi.“ Ako ovako brane čoveka koji iz senke vuče konce svake zavere protiv Srpske Crkve; ako „duhovno najjači vladika u SPC“ sme da greši, „jer je samo čovek, a ne anđeo Gospodnji, pa je zato i grešan“, doviknite i vi dostojanstveno sinodskim egzekutorima:  „I naš je episkop samo čovek, a ne anđeo Gospodnji, pa je zato i grešan!“ BRANITE SVOG EPISKOPA, JER NI ZA JOTU NIJE ODSTUPIO OD PRAVOVERJA!

 

 

O popovima – zaverenicima, treba li govoriti? Njima je Bog - stomak, a Vera - zanat. O takvima je prorokovao Sveti Prorok Jezekilj: „Pretilinu jedete, vunom se odijevate, koljete tovno, stada ne pasete. Slabijeh ne krijepite, bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite nego silom i žestinom gospodarite nad njima. I raspršta se stado nemajući pastira (Jezekilj 34, 2-5).

 

U našoj Crkvi u toku je Kosovski boj. Znajmo da postoje samo dva tabora: Lazarev i Brankovićev. Svojim činjenjem ili nečinjenjem, svako će se od nas svrstati u jedan od ta dva tabora.

 

„Gospodar Vuk Branković bio je tipičan neutralac u to vreme. Ni studen ni vruć. On je ostao proklet ne zato, što nije došao na Kosovo, niti zato što se borio uz Turke protiv Srba, Ne! Nego samo zato što je ostao neutralan u toku bitke, koja je rešila sudbinu Srbije i Balkana za pola hiljade godina. Računao je, da ako Srbi pobede, on je tu s njima, kao Srbin i još Knežev zet. Ako li pak Turci pobede, oni će mu biti blagonakloni, pošto se nije borio protiv njih. Račun pogrešan. Uskoro posle bitke jedan turski paša rekao mu je: „Kada ti nisi bio veran svome caru, kako ćeš biti veran mome caru?” Proklet od Srba, prezren je bio od Turaka. Tako je neutralni Vuk izgubio oba carstva, i nebesko i zemaljsko. I ostao je proklet u narodu srbskom. To su njegovi potomci gorko osećali i često se jadali, kako ih prokletstvo Vuka užasno pogađa...

 

Teško je zamisliti hrišćanina da pod ovakvom pretnjom može biti neutralan, a dva puta teže zamisliti pravoslavnog Srbina, da može stajati po strani i bezučasno posmatrati borbu između krstonosaca i krstolomaca. Biti neutralan, nije odlika srbskog naroda. Vekovima boreći se za istinu vere, za slobodu i za pravdu, srbski narod postao je veoma osetljiv u pogledu ove tri neophodnosti za dostojanstven život pojedinaca i društva, tj. vere, slobode i pravde... Možda je ovo poslednji Vidovdan, koji ih opominje, da se više ne kolebaju, nego da se svrstaju s braćom svojom, koja se bore i rade za trijumf vere, slobode i pravde u svetu. A vas, braćo i sestre, koji ste odavno izabrali sveti put predaka svojih, svetaca, vitezova i mučenika naših, neka Gospod Bog trostruko blagoslovi po molitvi svetoga kneza Lazara i svih kosovskih junaka! Amin!“+

 

Duhovni i telesni potomci Čestitoga Kneza i slavne mu vojske: hitajte u Milton i podržite svog vladiku, dok još nije kasno!

 

_______________

 

+Sveti Vladika Nikolaj Velimirović, iz „Besede o neutralnima“