Revolucionarne promene u finskom obrazovnom sistemu

Matematika,   fizika i hemija biće  „isključene“ iz osnovne  škole

Finska,  koja se s pravom smatra za svetskog lidera  u efikasnosti  nastavnog procesa,  uskoro počinje  jedan od najradikalnijih eksperimenata  u sistemu obrazovanja.  Od 2020.  godine  iz nastavnog plana i programa ove visoko razvijene nordijske zemlje  „ispadaju“  jedan za drugim pojedinačni nastavni predmeti: matematika,  fizika i hemija,  a umesto njih  uečnici će nastavnu materiju koja je njima obuhvaćena izučavati po temama.

Kako piše  Sciencealert. com,  to praktično znači  da umesto dva odvojena časa  iz istorije i geografije koja su dosada bila utvrđena  nastavnim  planom, učenici će od sad,  kako se predviđa,  izučavati temu  na primer  o Evropskoj uniji (EU) koja će  biti kompleksna i obuhvataće  jezike,  ekonomiju,  istoriju,  geografiju. 

Ukida se tradocionalni razredno-časovni sistem 

Ovom reformom  u finskim školama  zapravo  se ukida tradicionalni  razredno-časovni sistem  na kojemu je zasnovana  i dalje  se  odvija  nastava u  svim zemljama sveta   evo već dva veka u kontinuitetu.  

Tako će, na primer, umesto izučavanja hemije i matematike finski školarci   pohađati tematske kurseve iz „Usluživanja u kafiću“  ili „Evrpopske unije“.

Svaki kurs će biti posvećen  nekoj konkretenoj   temi iz svakodnevnog  života - organizaciji javnog prevoza,  filmskoj industriji,  itd.

Đaci će  istovremeno kompleksno  izučavati   nekoliko predmeta. Na primer, u vreme izučavanja tečaja „Usluživanje  u kafiću“,  učenici  će sticati znanja iz matematike, finskog  i švedskog jezika (koji u ovoj zemlji imaju ravnpravni tretman i oba se paralelno izučavaju),  engelskog kao obaveznog stranog jezika,  a sticaće i obuku o načinima komunikacije.  U okviru tečaja „Evropska  unija“  obrađivaće se teme iz ekonomije i istorije.

Finska se nije uspavala na lovorikama

Poznato je da je Finska  jedna od  najboljih zemalja na  celom svetu za  život.  Stoga  nije čudo što hiljade nastavnika iz drugih zemalja hrle u  ovu jezersku  zemlju  da rade  u ovdašnjim  školama.

Ali Finska se nije uspavala na lovorikama,  nego predviđa da izvrši  revoluciju u oblasti osnovnog obrazovanja. 

Tako će  na primer  stranu književnost i  fiziku  učenici izučavati tek  sa  16-godišnjim uzrastom,  a hemija će se svesti u početku reforme na svega jedan čas sedmično,  dok matematiku đaci u osnovnoj školi uopšte neće učiti.   Pažnja će biti usmerana na izučavanje jezika i geografije.

Na čemu se zasniva nova standardizacija  finskog obrazovnog sistema?

Eksperti su uvereni da će deca umeti da uoče veze među  raznim disciplinama i osposobiti se kako da ih primenjuju u praksi.  Kako smatraju u Vladi,  novi školski  sistem će pomoći  učenicima da  se  i za vreme   školovanja  podrobnije upoznaju s potrebama savremenog  društva i što ranije oprdele  za  buduće zanimanje.

Zbog ekspanzije  visokih tehnologija  mnoge od starih nastavnih metoda lišene svakog smisla

Britasnki  Indepndent (The  Indenpendent)  citira reči  Pasia Silandera,  menadžera za  razvoj obrazovnih usluga Helinskija:
„Naš svet se veoma  brzo   menja zbog širenja  visokih tehnologija.  Stoga   su  mnoge od starih nastavnih metoda  odavno lišene svakog smisla. Sad nam je važno obrazovanje na raznim nivoima kako bismo mogli  pripremiti ljude za  rad i život. Mladi ljudi se koriste  najnovijom generacijom kompjutera.   Oni su u stanju da znaju šta  treba uraditi,  gde to treba učinitim  i kako se treba služiti kompjuterom.  Potrebno je  da ih  obučimo ne samim naukama,  nego gde  mogu naći informaciju. Ranije  je u bankama radio  veliki broj bankarskih  službenika  koji su neprestano računali,  ali se danas sve kardinalno promenilo.  Dužni smo da te izmene unesemo u sistem obrazovanja  koje  su neophodne   savremenoj proizvodnji i društvu  u celini.“

Kristijna  Volmari,  savetnik za obrazovanje,  je  rekla da će ove jeseni stupiti na snagu novi nacioalni nastavni plan i program.

„U njemu je akcenat stavljen na  sticanje i primenu ličnih navika i  pragmatičnih umenja dece. Tako je u standardima za engleski jezik pioritet dat  učenju  i praksi svakodnevne  konverzacije.“

Nov sistem stimuliše  rešavanje interaktivnih problma ili saradničkh odnosa u manjim grupama

Novi sistem  treba da   podstiče   i stimuliše    rešavanje interaktivnih problema  ili saradničkih odnosa    u  manjim grupama,  kako bi pomogo razvijanju  navika neophodnih za uspešan posao i karijeru. 

Marija  Kilonenen,  rukovdilac  Helsinškog depatrtmenta obrazovanja   zadužena za  refromu,   ističe da  se  školama  još i danas uči  po staromodnim programima koji su bili aktulenin još poetkom HH veka, ako ne i ranije,  a potrebe društva su  se odavno  izmenile. 

„Obavezni smo da ponovo preispitamo  svoj obrazovni sistem  kako bi on mogao  da vaspitava navike dece koje će im biti neophodne za danas i sutra“.

Najneprijatnije pitanje upućeno  na adresu obrazovanja:“ „A zašto sam uvek to morao znati?“

Finci su  se  ovom sveobuhvatnom reformom obrazovnog sitema u najavi osmelili da  upute jedno od najneprijatnijih pitanja  na adresu  obrazovanja: „A zašto sam to uvek morao znati“?
 
Predstavnici  Ministarstva  prosvete Finske sada govore   u jedan glas kako hoće  „da pripremaju decu za realan život,  a ne za ispite.“

Podsećamo,  da je i sadašnji prosvetini sistem   u Finskoj jedan od najboljih i najefikasnijih na svetu. Ova zemlja je uvek  bal među najboljima  na prestižnim rejtinzima  Programme for International Student  Assessment.

Još pre dve godine pojedini prdmeti  u školama u  Helsinskiju izbrisani  iz nastavnog plana

Pojedini  prdemti u školama  u Helsinkiju su „izbrisani“ iz nastavnog plana  još pre dve godine,  a 70% nastavnika srednjih škola u glavnom gradu Finske  već je obučeno  za primenu novih nastavnih programa.

Sasvim je razumljivo što ima i otpora od   ne tako malog  broja  nastavnika koji su ceo svoj radni vek proveli u školama  držeći nastavu iz pojedninačnih predmeta. 

Oni jednostavno ne žele nikakvo skraćivanje i sažimanje nastavnih predmta,   nastavnih oblasti i tema.  Posebno i zbog toga što  u novom nastanom planu i prgramu moraju   težište staviti ne na  metodiku, nego na živo opštenje sa učenicima koje se ne sme prekidati  tokom celog časa. 

Povišica plata nastavnicima koji budu radili po novom nacionalnom nastavnoim planu

Vlasti su obećale  veće plate onim nastavnicma  koji su  se saglasili sa novim planovima i sremni su da ih ostvaruju.

Sada finske prosvetne vlasti  pozivaju nastavnike   različitih stručnih  profila   da zajednički rade na sačinjavanju novih tematskih  nastvanih programa.

U početku će novi obrazovni sietm biti primenjivan samo u Helsinkiju,  a od 2020.  će obuhvatiti sve osnove škole u celoj Finskoj.

Profesionalna orijentacija počinje od  VI  razreda

Sada u finskim školama profesionalna orijentacija  počinje od VI   razreda. Škole sarađuju sa neprofitabilnim projetom Me&My City.  Učenici su obavezni da   završe tečaj o društevnom uređenju i njegovom funkcionisanju i osnovinm načelima ekonomije. A zatim svi razredi obavezno prolaze kroz praktičnu obuku tokom koje  posećuju  edukativni trg na kome  su raspoređene makete  grada sa  celom njegovom infrastrukturom  u kome svako dete može izvesno vreme provesti radeći  kao „zaposleni“  u banci,  prodavnici ili muzeju. 

Rukovodilac projekta Me&My  City Tomi Alakoski  kaže:
„Dnevno se  na našem edukativnom trgu   predstavi 18 do 20 gradskih  preduzeća i ustanova. Svakom detetu se  određuje  sopstveno  ’radno mesto’. Ko će biti dizajener,  a ko poštar,  određuje nastavnik. “

Sama praksa  od redovne nastave oduzima samo jedan radni dan tokom nastavne  godine i kroz nju prolazi svaki učenik u Finskoj.  A sve troškove snosi država.


Branko Rakočević