Tuđin među svima

18.  marta 1874.   g.  rođen je čovek čija će dela   jednog dana  postati  „obavezna lektira“  za činovnike Kremlja. Dečaku nadenuše ime  Nikolaj.  Njegova baka beše francuska grofica Šuazel – Gufe. Njegov deda  Mihail,   general učesnik Otadžbinskog rata 1812. g.  Dečak se prezivao-Berđajev.

Dandi s cigaretim

Nikolaj Aleksndrovič je bio  privlačan i  moglo bi se reći  respektabilan čovek. Pomalo kicoš,   obožavao je    šaleve  i marame jarkih boja zbog čega je trpeo snažne kritike od zastupnika oficijene mode Srebrnog veka.  Zbir štenih navika je dopunjen strasnim pušenjem koje je bilo tolikih razmera da je prema nekim svedočenjima čak i umro  za psaćim stolom  sa zapaljenom cigaretom u ruci.  Na tom pisaćem stolu koji  mu je poslužio i kao posmrtni odar,  osim pepeljare  nalazila se još i otvorena Biblija.

Promena filozofskih pogleda takođe  ide u njegovu korist. 

U početku stihijni marksista,   na kraju života pravoslavni velikodržavnik. U međuvremenu  je,   istina,   bila nastupila javna pometnja,   sve do anagažovanja  u Privremenoj vladi. 

I kada je nešto  kasnije,   u oktobru  1917,  osnovao  Slobodnu  akademiju  duhovne kulture  pa se čak pola godine  naazio  na čelu  Moskovskog saveza  pisaca.

I sve je to obavljao u sovjetskoj Rusiji.  I to još za života Vladmira Iljiča,   koji nije podnosio Berđajeva i sve  njegove radoe nije nazivao drugačije nego „beloberđajevština“.

„Pravoslavnijeg“   filozofa od njega  treba još tražiti,   ali ga je teško naći

Smatra se da jefilozofa koji bi bio „parvoslavniji“ treba još  dugo tražioi,   sa nevelikom izledom da se takav uopšte i nađe. A ustvari,  i pored takvog stanja stvari,  „pravilni“ ortodoksni hrišćani moraju beđati od berđajeva kao od žive vatre. Što se odista i dešavalo.

Izreku „Berđajev je postao  hrišćanin pre nego je naučio  da izgovara reči Simbola vere“ ne citiraju  samo lenjivi. Takođe se mogu tačno  nabrojati svi Simboli vere koje je on loše naučio.

to on,   počasni doktor  teologije Kembridžskog univerziteta,   treći Rus kome je ta počasna titula dodeljena,   posle Turgenjeva  i Čajkovskog ,  koji je je inače kao      đak imao jedinicu iz Veronauke.   

Mirpvorac s ma čkom

I poslednje traženje Boga kpd Berđajeva bilo je slično bogoboraštvu. Isto,   ama poptuno istop kao kdo „ruskih dečaka“     Dostojvskog.  
S jedne strane: „Savest -to nije osećaenje. To je takvo stanje u kome se čovek suprostavlja Bogu.“

S druge stane: „U svetu je takva strašna prevaga zla nad dobrom,   da učenje o  svemoći   božjoj  zahteva preispitivanje.“

Niko ga nije shvatao

Berđajeva niko nije shvatio. Lenjin je tražio da ga streljaju. Filozofi i mislioci  ruske emogracije „smrde na marksizam“.  A sam Nikolaj Ačeksndrovič  u to vreme puši cigarete,   šeta po Parizu i „ne može da propusti nijednog atiskpog psa a da se obavezno ne zaustavi  i ne progovori s njim!“

Okupaciju Pariza od strane Htlerove  vojske Berđajev je dočekao dotojansztveno. Pridružio se  ilegalnom Savezu ruskih patriota  koji su sarađivali sa De Golom u Pokretu otpoa. Nekoliko puta su hteli da ga uhapse,   ali poklonika Berđajeva bilo je čak i među nacistima: 

„U šali sam govrio da  je i tu došlo do izražaja nemačko poštovanje filozofije.“

Ali nu to upak nje pomglo da izbegne   evakuaciju. 

I kad ga je obuzela  unezverenost mod  straha  od gomile,   uspeo je da  sačuva je pribranost i dostjanstvo-čak je i pomagao svojoj ženi i sestri,   pa ni mačka nije ostavio bez  zaštite.
 
A kad ga je gomila pritisla  gurajući ga prema vagonu,  on je iznenad uzviknuo: 
„Znate,   rodil mi se potresna msao za moju novu knjigu!“

Kako da se ovde ne setimo Arhimeda  i njegovu poslednju misao kazanu pred smrt rimskom varvaru: 

„Ne dirajte moje  skice!“

Život satkan  od neprestanog paradoksa

I uopšte ceo život Berđajeva bio je satkan od npeperstanog paradoksa. Stupio je u marksisitičk Savez  borbe  za oslobođenje radničke klase  iste godine kad i Feliks Đeržinski. Bio je ralni politički robijaš  u carskoj Rusiji. Zbog čega?  Zbog parole „Proleteri svih zemanja,   ujedinite se“? Ni govora! Nego zato što je objavio članak u zaštitu  afonskioh  monaha  koje je Ruska parvpslavna crkva (RPC) sumnjičila za jeres.

Robiju je izdržavao u Volgogdskom hoteli  „Zlatno sidro“,   u koji je pržio utočište   je tih meseci   čuvenom eseru-teroristi  Borisu Savukovu i budućem narodnm komesaru,   narkomu,     za prosvetu i kulturu Anatoliju Lunačarskom s kojim je imao o čemiu da popriča.

Potrebne reči našao je Nikolaj  Aleksandrovič čak i u vreme  oružanog kontraustanka  1917. g.  u Moskvi na Manježnom trgu. Razjarena gomila građana uputila se prema Kremlju. Vojska i specijalmni odredi  bili su spoređeni  u brobeni poredak  i spremni da otvore vatru an pooražene. Iz gomile se izdavaja mondenski obučen čovek  nevelikog rasta.  On oštro prilauzi k oficiru i viče  mu nešto u lice. Viče   iuzbiđeno i ubedljivo. Dva stroja  u to vreme  pokretaasla su se lagano,   ali preteće. Ipak je ta mali čovek uradio svoje.   Vojnici su bespogovorno  odustali od  otvaranja vatre. Taj čovek je bio Nikolaj Berđajev. 
Berđajev o Lenjinu

„Tip  Lenjinove kultire nije  bio visok,  mnogo što-šta mu je bilo nedostupno i nepoznato. Svaka rafiranost misli  i duhovnog života  ga je zaobilazla. On je mnogo čitao,  mnogo učio,  ali nioje vladao opsežnim znanjima,  nije ga krasila  velika umna kutlura. Postajući veran revolucionarnoj ideji,   izgubio je razliku  između dobra i zla,  služeći se   obmanama,  lažima,  ansiljem,   surovošću“.

„Žudnja  za socijalnom pravdom i ravnopravnošću,   sektanska netrepeljivost,  sumnjičav i neprijateljski odnos  prema kultiurnoj eliti,   odricanje  od  duha i duhovnih vrednosti...  Celokupna istorija ruske intelogencije je pripremala komunizam.“

Citira ga Putin u svojoj poslanici

Prošle (2014) kad je u Rusoji obeležavana 140. gpodišnjica rođenja Nikolaja Berđajeva,   činovnicima Kremlja se preopručivalo  da izučavaju   radove ovog konzertvativnog filozofa pravoslavlja.

Tada  je ugledni i uticajni dnevnik „Izvestija „pozovajući se na izuvor blizak adminsitaciji  predsdnika,   pisao:

„Vladimir Putin je citirao Nikolaja Berđajeva  usvjoj poslanici,   što je glavni  razlog za to da  je filozofiju neophodno detaljno izučavati,    bar kad su  u pitanju samo  činovnici koji su odgvorni za državni kurs i političku usmerenost   u zemlji.

Za  činovnike Kremlja će biti organizovani seminari o konzervativizmu.  s ukolio ih neko ne buide mgso pohđati zbg prezauzetosti ili zbog bolesti,   knjigu pročiti može „citarju „Izvestije „svoj izvor blizak predsedikovom kabinetu.  Prema naovdima tog izvora prva knjiga „obaezme lektire iz knzervativzma „ za činvnke Kremlja je delo Nikolaja Berđajeva: “Folozofija neravnopravnosti. Pisma neistomišljnjnicima po pitanju društvene filozpfije“. 


Branko Rakočević