Neutralisanje ukrajinske armije na Krimu – blistava vojna operacija 21. veka

 
Posle intervjua predsednika Rusije Vladimira Putina o krimskim događajima od pre godinu dana, koji je uključen u film „Krim. Put u Domovinu”, u ruskim medijima su počele češće da se pojavljuju priče očevidaca i ocene analitičara, kako ruskih, tako i stranih, koje se svode na jedno: Rusija je izvela jedinstvenu operaciju u kojoj je prodemonstrila visoki profesionalizam svoje armije.

„Ulazak Krima u sastav Rusije je bio jedna od najblistavijih vojnih operacija u istoriji ruske armije, u kojoj glavni zadatak nije bilo samo preuzimanje kontrole nad velikom teritorijom, već i sprovođenje operacije bez ijedne kapi krvi - rekao je televiziji „Zvezda” vojni analitičar Viktor Baranec. - To izlazi izvan okvira svih prethodnih operacija, doktrina i strategija. To je očigledno. I ako govorimo o hibridnom ratu, ono što se dogodilo se može okarakterisati kao njegovo blistavo vođenje”.

S tim mišljenjem se slaže i bivši komandant Crnomorske flote Rusije Igor Kasatonov. Po admiralovom mišljenju, „obaveštajci NATO su na Krimu propustili da primete sve, i što se sme i što se ne sme. Jedan od razloga je strogi režim nekorišćenja radio-komunikacionih sistema u periodu koncentrisanja trupa, kao i vešto korišćenje sevastopoljske baze i transportnih borbenih vozila koja su prevozila Oružane snage na Krim” - naglasio je admiral.

U SAD smatraju da su oružane snage Rusije vešto koristile taktiku XXI veka. Takvu ocenu je dao bivši komandant snaga NATO u Evropi, admiral u ostavci Džejms Stavridis. Po njegovom mišljenju, garancija uspešne kampanje na Krimu bilo je umešno kombinovanje metoda sajber-ratovanja, aktivne informativne podrške i dobre obučenosti snaga za specijalne operacije. Sve to je omogućilo Rusiji da preuzme inicijativu od Zapada.

Stavridis je takođe ocenio da se delovanje ruske armije suštinski promenilo od čečenske kampanje 2000. godine.

„Pristup kopnenih snaga Rusije rešavanju postavljenih zadataka suštinski se promenio. One su blistavo odigrale svoju partiju” - citiraju admirala zapadni mediji.

Baranec smatra da se jedinstvenost operacije pomoći stanovništvu Krima tokom održavanja referenduma umnogome sastoji u predosećanju pravog momenta.

U filmu „Krim. Put u Domovinu” Vladimir Putin direktno priznaje da cilj Moskve nije bio „aneksija” poluostrva, već pružanje njegovim stanovnicima šanse da „iskažu mišljenje” o svojoj daljoj sudbini i sprečavanje mogućeg krvoprolića. Ta zabrinutost nije bila neopravdana, ako se prisetimo događaja tokom državnog prevrata u Kijevu, u kojem su poginule stotine građana, i bacimo pogled na Donjeck i Lugansk, gde su u artiljerijskim i raketnim napadima ukrajinske armije poginule hiljade civila.

Ruski predsednik je priznao da je lično upravljao pitanjima vezanim za Krim.

„Naša prednost je bila u tome što sam se ja lično bavio time. Kada to čine vodeće ličnosti, izvršioci lakše rade” - rekao je on u intervjuu autorima filma „Krim. Put u Domovinu”.

Putin je konstatovao da su na Krim radi razoružavanja ukrajinskih jedinica bile poslate snage GRU (Glavne obaveštajne uprave pri Generalštabu Oružanih snaga RF).

„Da bi se blokiralo i razoružalo 20 hiljada ljudi, dobro naoružanih, potreban je određeni sastav ljudstva. Ne samo po broju, već i po kvalitetu. Bili su potrebni stručnjaci koji to umeju da rade. Zato sam dao naloge i instrukcije Ministarstvu odbrane, nema šta da se skriva, da se pod maskom pojačavanja obezbeđenja naših vojnih objekata na Krimu tamo prebace specijalne jedinice Glavne obaveštajne uprave, mornarička pešadija i desantne snage”.

„Vrhovni komandant i Generalštab su tačno pogodili momenat u kojem će prebacivanje velikih ruskih snaga omogućiti da se potpuno dezorijentišu strane obaveštajne službe” - ističe Baranec.

"Ako se prisetimo, ruska armija je u martu imala zakazane velike vojne vežbe desantnih snaga na Arktiku. Tamo je čak i izvršen vazdušni desant... Paralelno s tim iza Urala je poslat veliki broj vojnih ešalona... Samo što su po njihovom dolasku na odredišta stranci saznali da su oni prazni! Obe te operacije su odličan primer strateškog skrivanja pravih ciljeva prilikom pregrupisavanja ruske vojske”.

Informativna agencija „Meduza” navodi reči mlađeg vodnika 31. posebne Gardijske desantno-jurišne brigade iz Uljanovska Olega Terjušina kako je zapravo proticala operacija prebacivanja vojske na Krim.

Po vojnikovim rečima, poslati su na Krim radi staranja o bezbednosti tokom održavanja referenduma i „demonstracije sile ruske vojske” pred ukrajinskom armijom.  

„Na krimskom poluostrvu smo bili jedni od prvih, 24. februara 2014. godine - priča mlađi vodnik.

"Dva dana pre toga, u kasarni je dignuta uzbuna. Formirane su bataljonsko-taktičke grupe i poslati smo avionima u Anapu. Iz Anape su nas kamionima prebacili u Novorosijsk, odakle smo velikim desantnim brodom otplovili u Sevastopolj. Niko, osim komande, pojma nije imao o operaciji vraćanja Krima u sastav Rusije. Prosto su nas ukrcali na brod. A ujutro smo izašli na palubu i shvatili da se nalazimo negde u Sevastopolju u vojnoj pomorskoj bazi Crnomorske flote.

Čim smo sišli s broda na zemlju, naredili su nam da skinemo sve državne simbole i vojne oznake, da se ne bi pročulo da smo prisutni na poluostrvu i da se ne bi sejala panika. Svima su podeljene zelene fantomke, naočare sa zatamnjenim staklima, štitnici za kolena i nalaktice. I to je bilo sve od opreme. Mislim da smo bili jedni od prvih koje su počeli da zovu „fini ljudi”. Ambleme s ruskom zastavom i ambleme jedinice smo vratili tek posle referenduma. Na dan referenduma, 16. marta, proglašeno je pojačano dežurstvo. U rano jutro smo stigli na kontrolne punktove i nosili smo bele trake na rukavima kao znak da smo mirotvorci i da nismo tu zbog vojne agresije”

Stefen Blank, bivši stručnjak za ruske oružane snage kaže: „Ruske oružane snage su postale mnogo rafiniranije, to pokazuju njihova evolucija, njihova utreniranost, operativno razmišljanje i strategija”. Tako je za ulazak na Krim Rusija iskoristila koncentraciju velikih vojnih grupacija pored istočne granice Ukrajine. U određenom smislu to je bio manevar za odvlačenje pažnje. Posle toga su specijalno obučeni odredi ruske armije bez oznaka brzo stigli na Krim i zauzeli ključne tačke. Osim toga, oni su isekli telefonske kablove, onemogućili komunikacije i iskoristili sredstva za sajber-ratovanje kako bi odsekli od Ukrajine njene pružane snage na Krimskom poluostrvu.

„Oni su rastavili ukrajinske snage na Krimu, izolovavši ih od kontrolnih i komandnih punktova” - istakao je komandant oružanih snaga NATO u Evropi general Filip Bridlav.

Baranec napominje da nije ruski desant „osvajao gradove”, već, pre svega, jedinice samoodbrane poluostrva: kozaci i ustanici. Po rečima vojnog analitičara, upravo su oni blokirali ukrajinske vojne jedinice.

Bivši komandant odreda krimske samoodbrane Mihail Šeremet, koji je u aprilu 2014. godine postao zamenik premijera Krima, izjavio je da su odredi samoodbrane brojali oko pet hiljada ljudi, od toga hiljadu i po - u Simferopolju.

Meštani se prisećaju da su ustanici bili muškarci „od 16 do 55 godina”. Ruske desantne snage jedinice za specijalne operacije GRU bile su „drugi odbrambeni obruč”, faktor podrške i sigurnosti krimskih ustanika” - istakao je Baranec.

„Odličan posao su odradile obaveštajne službe - tvrdi Baranec - kada je iz Kijeva stiglo naređenje da se puca u ruske vojnike. U tom trenutku u Ministarstvu odbrane Ukrajine su bili naši ljudi koji su sastavili odgovarajuća dokumenta sa naređenjem koje isključuje prvo i poslali ih jedinicama Oružanih snaga Ukrajine na poluostrvu. To je zbunilo ukrajinske komandante . Dok su utvrdili „pucati ili ne pucati”, pitanje neutralisanja OS Ukrajine je već bilo zatvoreno”.

Doduše, termin „neutralisanje” nije do kraja precizan. Krimski ustanici i ruski vojnici praktično nisu koristili oružje prilikom zauzimanja ukrajinskih garnizona. Svim ukrajinskim vojnicima je predlagano da se predaju, i ako žele, da polože rusku zakletvu i ostanu da služe u svojim jedinicama. Vojni analitičar ističe da je određenu ulogu u postizanju uspeha imala i velika disciplina ruskih vojnika.

„Svaki oficir i svaki vojnik je imao mobilni telefon - kaže Baranec. - Ali, zapadne obaveštajne službe na osnovu presretnutih razgovora ruskih vojnika nisu mogle da izvuku zaključak o prebacivanju trupa i početku vojne operacije. U današnjim uslovima to je prosto fantastika! Isto kao i dejstva  brodova Crnomorske flote, koji su u teškim vremenskim uslovima tajno i brzo prebacili na poluostrvo značajne vojne snage ruske armije”.

Tada su, u martu 2014. godine, zemlje NATO najavile vojne vežbe u Crnom moru: obalama Rumunije približio se američki razarač, a ka Krimu se, naoružan krstarećim raketama, zaputio razarač američke Ratne mornarice „Donald Kuk”. I niko nije znao da ja malo ranije po Putinovom naređenju iz ruskog dela crnomorske obale na Krim dostavljen obalski raketni sistem „Bastion”.

„Bastion je oružje velike preciznosti. U određenom trenutku prebacili smo sisteme „Bastion”, i razmestili smo ih tako da se vide iz kosmosa” - istakao je ruski lider.

„To se ne može učiniti ni po čijoj odluci, osim po odluci vrhovnog komandanta. „Bastion” je odbrambeni sistem koji štiti obalu, štiti teritoriju. To je, verovatno, najefikasniji obalski sistem na svetu danas. Da, i mi smo u određenom trenutku, da bi bilo jasno da je Krim dobro zaštićen, prebacili tamo te sisteme Bastion” - kazao je predsednik RF.

Po rečima komandanta flote Aleksandra Vitka, osmica koju je tada nacrtao američki razarač „Donald Kuk”, bežeći od «Bastiona», teško da je do tada viđena u Crnom moru.

Međutim, tada je bilo pitanje - da li će se Zapad umešati vojno?

„To nije moglo da se zna odmah, zato sam u prvoj fazi rada bio prinuđen da na odgovarajući način orijentišem naše Oružane snage. I ne prosto da orijentišem, već da im dam direktne instrukcije, naređenja povodom mogućeg ponašanja Rusije i naših oružanih snaga u slučaju bilo kakvog razvoja situacije” — otkrio je Putin.

On je dodao da je Rusija u tom momentu mogla da dovede u stanje borbene gotovosti i nuklearne snage: „Bili smo spremni da to učinimo. Razgovarao sam sa kolegama i govorio sam im da je to (Krim) naša istorijska teritorija, da tamo žive Rusi koji su u opasnosti i da ne možemo da ih napustimo. Nismo mi izvršili državni prevrat, to su učinili nacionalisti i ljudi s ekstremnim stavovima. Vi ste ih podržali. Ali, gde se vi nalazite? Hiljadama kilometara daleko? A mi smo ovde, i ovo je naša zemlja! Za šta vi hoćete tamo da se borite? Ne znate? A mi znamo. I mi smo spremni na to”.

„E, to je pošten i iskren stav. I zato ne mislim da je neko imao želju da započinje neki svetski sukob” — kazao je predsednik Rusije. On je istakao da je bio spreman „na najnepovoljniji razvoj situacije”.

Kanije su izvori u Ministarstvu odbrane ispričali da su neki vojni stručnjaci predlagali Vladimiru Putinu kao vrhovnom komandantu da iskoristi sva raspoloživa sredstva radi demonstracije spremnosti Rusije da zaštiti svoje nacionalne interese. Ruski predsednik je odgovorio: „Uprkos svoj složenosti i dramatičnosti situacije, hladni rat je završen, i nisu nam potrebne međunarodne krize poput Karipske. Tim pre što situacija nije zahtevala takve poteze, i to bi bilo u suprotnosti s našim interesima”.

„Što se tiče naših snaga za nuklearno obuzdavanje — dodao je tada Putin — one su uvek u stanju pune borbene gotovosti”.

U međuvremenu, u Crnom moru, više od deset američkih mornara s razarača „Donald Kuk” podnelo je zahtev za otpuštanje iz vojske, javili su mediji, nakon što je ruski avion Su-24 proleteo nekoliko desetina metara iznad broda, koji je i bez toga bio zaplašen raketa ruskog „Bastiona”.

Rezultat operacije za održavanje mira na poluostrvu Krim je poznat: 96 odsto Krimljana je podržalo prisajedinjenje Rusiji. Te rezultate su prvo pokušali da pripišu „ruskoj propagandi” ili „vojnom pritisku”. Međutim, u februaru ove godine istraživanje javnog mnjenja sproveli su ukrajinski sociolozi iz GfK Ukraine po narudžbini ukrajinske kompanije Berta Communications (na njenom čelu je poznati ukrajinski politički analitičar Taras Berezovec) uz podršku kanadskog fonda Canada Fund for Local Initiatives.

Rezultat ankete je: 82 odsto stanovnika Krima u potpunosti podržava prisajedinjenje Rusiji. Pri tom, još 11 odsto ispitanika je reklo da u principu podržava. I samo četiri odsto anketiranih je bilo protiv.

Što se tiče „vojnih” i „vojno-političkih” rezultata kampanje, među njima je i ostavka osmorice visoko rangiranih američkih generala, koji su, po rečima Viktora Baraneca, poslati u rezervu zbog fijaska američkih obaveštajnih službi u Ukrajini.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut