Poraz bošnjačke ratne propagande

Tokom rata u BiH stradalo 97.207 ljudi, a ne 350.000, tvrdi sarajevski dokumentarista Mirsad Tokača.

Banjaluka, 24. juna – Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva postepeno, ali vrlo ubedljivo ruši zid, prvenstveno bošnjačkih, manipulacija kojima je godinama sakrivana istina o broju stradalih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Poslednji rezultati, koje je Centar nedavno objavio, kažu da je od 1991. do kraja 1995. godine – računajući i 16.662 lica sa spiskova nestalih – u BiH stradalo 97.207 ljudi.

Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra Mirsad Tokača bio je, od početka rada, svestan da njemu i njegovim saradnicima neće biti lako. Imajući na umu političke zloupotrebe broja stradalih, on je pre dve godine upozorio da se mnogima, pogotovo u Federaciji BiH, neće svideti ono što radi. Takođe, kazao je da je rad Centra usmeren na „demistifikovanje brojki koje su se pojavljivale u javnosti” i koje su se kretale i do 350.000 poginulih i nestalih. Preuveličani broj stradalih širili su prvenstveno Haris Silajdžić i Muhamed Šaćirbegović, ratni ministri spoljnih poslova vlade u Sarajevu.

Da Tokača i njegovi saradnici ozbiljno i temeljito rade svoj posao stav je i direktora Kancelarije za traženje nestalih Republike Srpske Milana Bogdanića. „U decembru prošle godine, Istraživačko-dokumentacioni centar je objavio podatak da je u BiH stradalo 97.901 lice. Sada je ta brojka smanjena za 694 lica, što znači da su proverom došli do saznanja da su neki dva puta bili na spisku ili, što bi bilo još bolje, da su živi. Nije isključeno da će broj stradalih i dalje, makar i minimalno, padati”, rekao je za naš list Bogdanić.

Zanimljivi su i podaci do kojih je Istraživačko-dokumentacioni centar došao tragajući za brojem stradalih u Srebrenici, kojoj je posvećeno posebno poglavlje. Podaci govore sledeće: za sve vreme rata u Srebrenici je nastradalo 8.945 lica. Od tog broja (4.737 je na spisku poginulih, a 4.408 na listama nestalih) tokom 1995. godine, pogotovo u julu, stradalo je 6.975 ljudi, i gotovo svi su bili Bošnjaci. Nacionalna struktura srebreničkih žrtva je sledeća: 8.460 Bošnjaka, 480 Srba i pet ostalih.

„Evidentno je da je najviše nastradalo Bošnjaka – 64.036 ili 65,8 odsto. Zatim, sa 24.905 poginulih i nestalih, što je u procentima 25,6 odsto, slede Srbi, a na trećem mestu su sa 7.788 ili osam odsto Hrvati. Ostalih je stradalo 478. Prilikom analize ovih podataka treba imati u vidu i činjenicu da Bošnjaci nisu ratovali samo protiv Srba, nego i protiv Hrvata, a na području bihaćkog regiona međusobno su se borile pristalice Alije Izetbegovića i Fikreta Abdića”, podseća Milan Bogdanić.

Rezultati Istraživačko-dokumentacionog centra ruše još jednu predrasudu stvorenu ratnom propagandom, onu da je na bošnjačkoj strani u ratu ginuo samo goloruki narod. Istina, udeo civilnih žrtava među Bošnjacima je najveći, ali gotovo polovinu poginulih ili nestalih Bošnjaka čine vojnici Armije BiH.

Posle svega što je u ratu i poratnim godinama govoreno o broju stradalih, naročito među Bošnjacima, razumljivo je da su sarajevski Dokumentaciono-istraživački centar i njegov direktor Mirsad Tokača na sebe navukli gnev određenih bošnjačkih krugova, pogotovo nevladinih organizacija. Komentarišući rezultate do kojih je došao Centar, predsednik Kluba intelektualaca Srebrenice dr Ilijas Pilav je rekao da se „radi o podvali” i upitao se šta je „Tokačin lični interes u ovoj priči”. Predsednica „Žena Srebrenice” Hajra Ćatić je pozvala sva udruženja koja okupljaju žrtve rata da bojkotuju rad Mirsada Tokače i Istraživačko-dokumentacionog centra.

Tokača, pak, na svoj rad gleda potpuno drugačije. „Ovo je jedini način da vratimo dostojanstvo žrtvama i njihovim porodicama. Manipulacija brojem žrtava dodatni je element za usijavanje političke atmosfere”, odgovorio je Tokača svojim kritičarima.