MAGIČNI SCENSKI KRASNOPIS U POZORIŠTU ORGANSKOG ĆUTANJA MIROSLAVA BENKE

Predstavom „Pesnik i žena“  Jana Smreka  za koju je radio scengrafiju i nastupao u glavnoj ulozi,   a izvedenoj   pre 35 godina,   1980,  u produkciji  Slovačkog pozorišta „Vladimir Hurban Vladimirov“  (VHV) iz Stare Pazove,  sa čijim ansamblom će tokom tri i po decenije dostići vrhunac pozorišnog umeća,    Miroslav Benka (Ašanja,  1956. )  je započeo svoju veoma uspešnu karijeru  radeći  kao  pisac,  reditelj,  scenograf i total dizajner u preko 70    scenskih  ostverenja     prepoznatljivim  po  njegovom  magičnom scenskom  krasnopisu  zastupljenom pretežno u pozorištu  organskog  ćuanja. 

Elegantan stil izvedbe  i ivođačka gracioznast krase  sva Benkina scenska snoviđelja od  njegovog debija   „Pesnika i žene“  pre tri i pod decenije,  pa do „Doktora Maričića i Ane“,  u  inscenaciji Lazine „Švabice“  pre  nekoliko meseci.

Završio je srednju  školu  za dizajn  i  Akademiju umetnosti,  odsek glume,  u Novom Saddu  i režiju na Fakultetu dramskih umentosti u Beogradu.

Njegove   inscenacije su prikazane na značajnim  pozorišnim festivalima  i forumima  kod nas i u inostransvtu i donosile mu ugledna priznanja i respektabilne nagrade:  na 21.  BITEF–u (Beograd),   Sterijinom poozrju (Novi Sad), MESS-u (Sarajevo),  EX PONTU (Ljubljana), Njitri (Slovačka), International  Fadjr Festival  2006.    Teheran (Gran pri za najbolje ostvarenje  između 300  pozorišnih trupa), Kairo Internationale Festival for  Experiment  Theatre 2007 Kairo (najbolja scenografoja i nomincija za najbolju  predstavu  i najbolju režiju), Festivalu inscenacija  slovačkih predstava u Prešovu i Njitri (Slovačka),  Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu,  Vršačakoj pozorišnoj jeseni,  Kotor artu, Hercgfestu itd. 
 
Ansambli sa predstavama igranim   po Benkinim scenarijama,  u njegovoj režiji i total dizajnu,   gostovali  su na pozornicama u Austriji,  Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji,  Norveškoj,  Finskoj.
 
U svom raznovrsnom rediteljskom opusu   oživljavao  je dela  srbskih pisaca (Sterije,   Laze K.  Lazarevića,    Radoja Domanovića,  Branislava Nušića),  svetskih klasika  (Antona  Čehova,  Slavomnira  Mrožeka),  scenski je prevrednovao  i  savremenom gledaocu približio  bogato književno nasleđe najplodnijeg  slovačkog  dramskog pisca, staropazovačkog evangelisitičkog farara Vladimira Hurbana Vladimrova,  VHV,   („Zemlja“,  „Smetovi“,  „Kad dunu prolećni vihori“) čije ime nose tri najpoznatija  pozorišta Slovaka u Vojvodini:  u Bačkom Petrovcu,  Kovačici i Staroj Pazovi. 

Predstave ćutanja

Ipak  je renome pozorišnog inovatora  magičnog scenskog kranopisa stekao  kao  autor sopstvenih  projekta  neverbalnog   tetara  radeći  koreo drame „S. O. S. “ i ciklus od pet drama pokreta  pod zajedničlkim nazivom   „Hleba i igara“  (Panem et Circenses) kao i dve predstave izvedene  u Slovačkoj  („Lux in tenebris“ u zamku Bojnice  i „Meki snovi“,  u Žilini). 

I upravo  u ovih desetak koreo izvdebi igranim  po vrhunskim zahtevima plesnog teatra,  Miroslav je Benka  utemeljio i učvrstio svoj  scenski ideal  kao lik,  ikonu,  onako kao on smatra da ga je Tvorac zamislio.

Dosledno i uporno  postavljajući „predstave ćutanja“,  otkrivao je i istarživao moć govora tela i duše u total -dizajnu koji je sam satvorio,  a  uz punu podršku jedine zvučne „super sile“,  sazdane na dubini emocija-muzike.  U svojim scenskim istraživačkim poduhvatima  koji traju preko tri decenije,  pokušava da odogvori: kako i od čega nastaje  rađanje gesta,  pokreta?   Upravo rađanje,  a ne stvaralje,  osmišljavanje. 

S.O.S.  začetak  nove tetarske poetike Miroslva Benke

Koreo -igra „ S.O.S“ je  začetak nove teatatsrek poetike Miroslav Benke,   njegovo  najoriganalnije zamišljeno,   najdoslednije   sprovedeno i najsupešnije ostavreno scensko delo   tokom umetničkog iskustva koje traje evo već tri i  po decenije.

Ova predstava je  u Slovačkom pozorištu VHV u Staroj Pazovi  je pripremena osam meseci  uz anagažovanje anasambla koji nije imao dotada nikakvih plesačkih  iskustava ni umeća,   a u kome je dominorao čudesni Zlatko Kožik,  koji će posle tog angažamna postati glavni Benkin  oslonac u svim koreo projektima.

„Igrana je i dorađivana dve godine,  iako  sam od samog početka imao preciznu ideju“,  seća se danas reditelj povodom svog jubileja . 

Predstava  S.O.S.   je dobila pozive za  prikazivanje na 11 festivala kod nas i u inostranstvu, a  pored učešća na  25. BITEF-u (1991),  i 31.  MESS –u (1991 koje mu je donelo  dve  nagrade:  za najboljeg mladog reditelja „Jurislav  Korenić“  i   nagradu za najuspešniji eksperimenat u savremenom teatru) izvedena je  na forumima u Norveškoj,  Finskoj,  Slovačkoj.

Pet koreo drama u ciklusu „Hleba i igara“,  a u produkciji vlastitog Art centra sa istim nazivom

Sa osloncem  na glumačko-igrački  ansambl Slovačkog pozorišta VHV,   Benka je   je  u produkciji  vlastitite agencije  „Art centra“ osnovanog 2007.  realizovao  u peridou od 2004.  do 2011. svoje    istraživanje  nverbalnog  pozorišta   u koje spadaju trilogija pod nazivom „Panonija između neba i zemlje“  koju čine  tri koreo drame: „Hleba  i igara“ (2004. ),  „Oslikano injem“ („Pozorište snova u  12 slika“,   koprodukciji sa Madlenianumom iz Zemuna,  2008. ) i „Slike moga sveta“  (2009. )

Već naredne godine nakon završetka trilogoije,  Bennka  nastavlja  neverbalni ciklus  sa još dve  predstave:  „Na krilima snova“ (2010) i „Obitavalište“ (2011).

Moć govora tela čovekovog  u pozorištu organskog ćutanja

U svom  plesnom teatru  Benka  usmerava scensku igru tela  u takva stanja duše  u kojima ono postaje scensko ovaploćenje  duhovnog i emotivnog  potencijala čoveka.  Igra  tako prestaje da bude  puko lutanje tela. Taj  instrument izražajnosti u  sopstvenoj scenskoj  ikonografiji sa  muzikom  kao trećom dimenzijom duhovnosti i emocija, Benka koristi u svojim koreo postavkama   da istraži kako se  telom,  i to samo telom, tim  nemuštim jezikom duše,  scenskim tajnopisom  univerzuma,  može kazati mnogo,  od najprizemnijeg  do najproduhovljenijeg,  o potisnutim instiktima,  kao i o složenom unutrašnjem svetu savremenog čoveka.

Tako ta  moć  govora tela čovekovog  u Benkinom pozorištu organskog ćutanja,  postaje način njegovog filsofskog osmišljavanja  sveta, koncentrisani izraz  ritma čovekove igre telom.

Angažovanje u Slovačkoj

Kao  Slovak iz Vojvodine,  Benka je  često  sarađuje  sa  pozorištima u Slovačkoj Republici.  U toj aktivnosti  posebno je bila uspešna 1994.  godina  kad po sopstevnim scenarijama postalja dva autorska projekta.

Lux in tenebris  u zamku Bojnce

Multimedijalni projekat  „Lux in tenebris“,  koji je privukao veliko interesovanje  domaće i inostarane kulturne javnosti,  realizovao je u  izuzetnom ambijentu dvorca  Bojnice u Slovačkoj Republici. 

„Spektakl  koji se bavio presekom  dramatične  istorije zamka  sa svim njegovim mitovima i legendama,  usponima i padovima,  postavljen je  u prostoru  drugog dvorišta. U pisanju scenaria pomagao mi je Jan Lapko,  direktor zamka,  inače istoričar uemtnosti,  a za saradnike sam  anagažovao i Miodraga  Tabačkog i Angelinu Atlagić iz Beograda. 

Koliko je ova predstava,  koja je ukupno trajala 60 minuta,  privukla pažnju medija,  može se videti  po tome što su je pratile kamere  tridesesetak ugelednih svetskh tv  mreža, među kojima  i RTL,  CNN,  Rojters, BBC..“, seća se danas  Benka.

Na scenu  Gradskog pozorišta u Žilinama postavio je iste godine  po sopstvenom scenariju koreo- dramu „Meki snovi“  (Soft Dreams) za koju je dobio Državnu nagradu   koju mu je dodelilo  Udruženje dramskih umetnika Slovačke.

Vizuelna dimenzija

Kao  autor total -dizajna u bezmalo  svim  svojim  inscemacijama,  Benka je predstavljao svoja   vizuelna rešenja scene  i kostima na  više iložbi:  „Quadrienalle”   i   „Ous“ u Pragu,  zatim u „Progresu“   i  Muzeju  umetnosti i zanatstva  u Beogradu   gde je uečstvovao na Bijenalu scenskog dizajna  „Yustat”,  na Trijenalu  pozorišne scenografije i  kostimogrfije u Novom Sadu. 

Godine  2011.  u svečanom holu Vlade Vojvodine otvorena  mu je  izložba pod nazivom  „Miroslav Benka i prijatelji.  Slike davno zaboravljenih predaka“ na kojoj  je predstavljena 21.  fotogrfija velikog formata  koje je uradio zajedno s umetničkim fotogafima Miralemom Čauševićem i Branislavom Pokorackim.  Ova ekspozicija obišla je uemtničke galerije u Bratislavi,  Martinu,  Varšavi,  Segedinu,  Rijeci...

„Dani od snova Ajnšatnovih“ je naziv predstave koje je 2012. g.  u produkciji svog Art centra Benka postavio na scenu,  a  krajem  2014.  godine premiejerno je izvevdena njegova dramatizacije „Švabice“  Laze  K.  Lazarevića  igrana u koprodukciji  Art centra i Kulturnog centra Novog Sada  „Bez naziva.  B&B (Berlin-Beograd) preko Lajpciga“. 

Branko Rakočević