„Šokantan” nivo diskriminacije u EU

Imigranti i manjine u Evropskoj uniji suočavaju se sa „šokantnim” nivoom diskriminacije, a većina te incidente ne prijavljuje vlastima.

Ovo je glavni nalaz izveštaja Agencije EU za osnovna prava (FRA), objavljenog u sredu.

Istraživanje kojim je obuhvaćeno 23.000 ljudi iz svih država članica EU pokazuje da se etničke manjine suočavaju sa diskriminacijom u gotovo svakom aspektu svog svakodnevnog života, od radnog mesta do učionica i čekaonica u bolnicama.

Najteže pogođena grupa su Romi, a za njima slede stanovnici subsaharske i Severne Afrike, navodi se u izveštaju.

Ovo je prvi put da je EU, koja je uvela zakon protiv diskriminacije 2000, sprovela anketu na temu diskriminacije na tako velikom uzorku populacije, saopštili su istraživači.

„Podaci su, za mnoge grupe, prilično šokantni”, izjavila je vođa istraživačkog tima Džo Gudi i dodala da istraživanje pokazuje da je reč o problemu čijem je rešavanju neophodno pristupiti.

Diskriminacija je najizraženija na poslu i u procesu traženja posla „što je naravno ključno, kada pomislite da se nalazimo u vremenu ekonomske krize”, rekla je Gudi.

Manjine nailaze na diskriminaciju i u oblastima zdravstva, stanovanja, obrazovanja i sprovođenja zakona, pa je tako jedan od pet Severnoafikanaca prijavio da ga je policija zaustavila zbog rase kojoj pripada, dodala je ona.

Više od 80 odsto ispitanika nije prijavilo diskriminaciju vlastima jer veruju da se ništa ne bi dogodilo, a gotovo polovina nije bila upoznata da postoje zakoni protiv diskriminacije, navodi se u izveštaju FRA.

Romi u Češkoj su najviše diskriminisana manjina u celoj Evropskoj uniji, pokazala je studija.

U Češkoj je nekoj formi diskriminacije ili čak i nasilja bilo izloženo 64 odsto Roma, u Mađarskoj 62 odsto a u Poljskoj 59 odsto.

Češka je specifičan slučaj stoga što poslednjih godina i lokalni političari jakih parlamentarnih stranaka, a ne samo ekstremisti, zlouputrebljavaju latentni rasizam prema Romima u češkom društvu kao prečicu za karijeru na državnom nivou, što nije slučaj u drugim zemljama gde je takođe prisutna diskriminacija.

Pre svih, bivši lider čeških demohrišćana i jedno vreme ministar za lokalni razvoj Jirži Čunek, koji je Rome iz centra grada Vsetin iselio u kontejner-stanove na periferiji ili čak u ruševine negde u zabiti čeških planina.

Političke poene na antiromskom raspoloženju Čeha pred parlamentarne izbore narednog proleća ubire i gradonačelnica Homutova na severu Češke, grada sa najvećim romskim getom u zemlji.

Gradonačelnica Ivana Ržapkova počela je za naplatu dugova gradu, mahom nezaposlenim Romima, da oduzima i osnovnu socijalnu pomoć, protiv čega je protestovala vlada.

Bivši češki premijer Mirek Topolanek priznao je proletos, kada su ekstremisti zapalili kuću u kojoj je spavala romska porodica, a dvogodišnja beba jedva preživela sa opekotinama na 80 odsto tela, da u češkom društvu preživljava i čak jača latentni rasizam prema Romima.

Bela češka većina toleriše napade ekstremiste i neonaciste, a tek novi ministar unutrašnjih poslova u činovničkoj vladi, Martin Pecina, prvi je koji je od maja krenuo oštro protiv ekstremista i njihovih pokušaja da organizuju neonacističke pohode kroz romska geta.

Prema poslednjem popisu stanovništva u Češkoj 2001. godine svega 11.000 ljudi izjasnilo se da je romske nacionalnosti, ali zvanične procene govore da u Češkoj živi najmanje 250.000 Roma, koji se iz straha radije izjašnjavaju kao Česi.