Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 03.03.

Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Karta dogovorenog razgraničenja i povlačenja artiljerije - kliknuti za uvećanje




Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - sačekati da se učita ili pogledajte u punom ekranu

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

 

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.03.

Keri: Samo sankcije nisu dovoljne da Putin popusti  - U svetlu mirovnog procesa u Ukrajini nastavlja se pokušaj da se vrši pritisak na Vladimira Putina.

Ipak, prema izjavi pres-sekretara predsednika Rusije Dmitrija Peskova svi pokušaji pritiska na ruskog predsednika su beznadežni. On je tako prokomentarisao reči državnog sekretara SAD Džona Kerija da antiruske sankcije imaju značajan efekat na ekonomiju zemlje, ali je za sada to nedovoljno da Putin promeni svoj stav.

„Očigledno, sankcije imaju značajan efekat, ali nedovoljan da se predsednik Putin natera da napusti svoju strategiju. Možda će se ona u budućnosti promeniti, ali takve odluke povodom alternativnog političkog kursa zahtevaju razumevanje“, kazao je Keri.

Iznenađujuće je slušati od državnog sekretara SAD slične izjave u trenutku, kada su se u gradovima i selima istočne Ukrajine napokon obustavile borbe i granatiranja i obe strane saopštavaju o povlačenju teške artiljerije. Proces pažljivo prati posmatračka misija OEBS-a koja potvrđuje činjenicu povlačenja naoružanja.

Štaviše, poštovanje primirja, predviđeno Minskim sporazumom, potvrdio je čak i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. „Prekid vatre je krhk, ali, izgleda, da se poštuje“, izjavio je on.

NATO pojačao prisustvo na istoku Evrope  - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg potvrdio je da je ovaj vojni savez pojačao prisustvo na istoku Evrope.

Nakon sastanka sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Parizu, Stoltenberg je u intervjuu za list Mond rekao da je ovo jačanje vojnih snaga „misija razuveravanja“.

„Pet puta više aviona u vazduhu, vojne vežbe na terenu, brodovi u Baltičkom i Crnom moru“, nabrojao je šef NATO-a neke od mera koje je vojni savez preduzeo na istoku Evrope.

I to nije sve. Stoltenberg je objasnio da će NATO udvostručiti snage, sa 13.000 na 30.000 ljudi, i formirati brigadu za brzo reagovanje od oko 5.000 ljudi.

„Na putu smo da postavimo šest specijalnih komandnih jedinica NATO-a u šest zemalja saveznica na istoku –  Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj“.

Stoltenberg je objasnio da ove zemlje nisu imale strukture NATO-a, ali da će ubuduće njihove vojske biti direktno povezane sa snagama vojnog saveza.

On je rekao da je u toku osnažavanje NATO snaga kakvo nije viđeno od kraja Hladnog rata:

„Ne vidimo direktnu pretnju nekoj od zemalja NATO-a. Ali vidimo šemu u Gruziji, Moldaviji, Ukrajini. Zbog toga smo na putu da osnažimo našu zajedničku odbranu u najvećoj meri od kraja Hladnog rata“.

Generalni sekretar NATO-a kritikovao je primenu sile i narušavanje suvereniteta zemalja, za šta optužuje Rusiju.

„Rusija je koristila silu da ugrozi susede i promeni granice. Rusija je bila nasilna i postupala je protiv međunarodnog prava“, rekao je on francuskom listu.

On je govorio o načinu na koji NATO učestvuje u ratu u Ukrajini:

„NATO nema oružje“, rekao je šef ove vojne organizacije, „ali“, dodao je, „Ukrajina ima pravo da se brani i da prima pomoć od drugih zemalja“.

Stoltenberg je objasnio da NATO radi na modernizaciji ukrajinske vojske, da pomaže njenim komandnim centrima, da isporučuje logistiku i lekove i da za to koristi pet investicionih fondova.

Na pitanje da li je NATO ili neka od njenih članica vodio sajber-napade u Ukrajini, odgovorio je:

„NATO je defanzivna organizacija, mi ne krećemo u napad. Ali mi pomažemo Ukrajincima da razviju odbranu od sajber-napada“.

Rusija spremna da Ukrajini odobri popust za gas  - Rusija je spremna da razmotri mogućnost pružanja popusta za gas Ukrajini u okviru aktuelnog ugovora „Naftogasa“ i „Gasproma“, ako ukrajinska strana to zatraži, saopštio je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak u programu televizije „Rusija 24“.

„U celini, u sadašnjem ugovoru je predviđena mogućnost pružanja popusta. To se dešavalo i ranije, 2013. i 2014. godine odobravan je popust. Međutim, veličina popusta umnogome zavisi od trenutne situacije, od tržišta, od konkurentnosti ruskog gasa itd. To je predmet posebnih dogovora. Teorijski, takva mogućnost postoji. Ako bude odgovarajućeg zahteva od strane potrošača — ukrajinske strane, ruska Vlada bi mogla razmotriti takvu situaciju, imajući u vidu da to nije popust na cenu, već smanjenje olakšica na izvozne takse“, rekao je Novak.

Cijena ruskog gasa za Ukrajinu u prvom kvartalu 2015. godine iznosi 329 dolara za hiljadu kilometara. Ukrajina, prema zimskom planu koji je usaglašen krajem oktobra, nakon dugih pregovora uz učešće Evropske komisije, dobija ruski gas avansnim plaćanjem sa popustom od 100 dolara za hiljadu kilometara. Zimski plan je na snazi do aprila.

Merkelova pozvala predstavnike „Normandijske četvorke“ u Berlin  - Kancelarka Nemačke Angela Merkel pozvala je predstavnike „Normandijske četvorke“ da u Berlinu tokom marta razgovaraju o Ukrajini.

Vladimir Putin, Fransoa Oland, Petro Porošenko i Angela Merkel sinoć su telefonom razgovarali o ispunjavanju Minskog sporazuma za rešavanje krize u Ukrajini. Lideri su, između ostalog, naglasili važnost striktnog poštovanja primirja u Donbasu, a pokrenuto je i pitanje rada posmatračke misije OEBS-a na jugoistoku Ukrajine. Tokom razgovora naglašena je svrsishodnost aktivnije delatnosti Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u pružanju humanitarne pomoći stanovništvu Donbasa.

Razgovor u „Normandijskom formatu“ na nivou ministarstava inostranih poslova Rusije, Francuske, Nemačke i Ukrajine biće nastavljen 6. marta.

„Dogovoreni su dalji kontakti u ’Normandijskom formatu‘ na različitim nivoima, uključujući sastanak visokih predstavnika ministarstava inostranih poslova 6. marta 2015. godine“, kaže se u saopštenju objavljenom na sajtu Kremlja.


će „Gasprom“ ograničio isporuke Ukrajini  - „Gasprom“ će isporučivati Ukrajini samo unapred plaćene količine prirodnog gasa, izjavio je ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

Novak i njegov ukrajinski kolega Volodimir Demčišin sastali su se u Briselu sa zamenikom predsednika Evropske komisije za pitanja Energetske unije Marošem Šefčovičem u novoj rundi konsultacija o isporuci ruskog gasa Ukrajini.

„Sadašnji zahtev Ukrajine iznosi deset miliona kubnih metara gasa dnevno“, rekao je Novak.

„Naše ukrajinske kolege su rekle da su spremne da plate onoliko gasa koliko je potrebno da se zadovolji potrošnja u Ukrajini u zavisnosti od temperature“, dodao je ministar.

„Stoga, 'Gasprom' će isporučivati samo one količine gasa koje su prethodno plaćene“, naglasio je Novak.

Peskov: Beznadežni pokušaji da se utiče na Putina  - Pokušaji da se izvrši pritisak na predsednika Vladimira Putina da promeni svoj stav apsolutno su beznadežni, rekao je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov za RIA Novosti.

„U više navrata smo istakli da su apsolutno beznadežni pokušaji da se izvrši pritisak na Putina da promeni svoj stav", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li Ruska Federacija može da promeni svoj stav zbog zapadnih sankcija.

SAD su zapretile Rusiji uvođenjem novih sankcija koje će uticati na rusku ekonomiju u slučaju da Sporazum iz Minska ne bude poštovan.

Američki državan sekretar Džon Keri je juče rekao da sankcije imaju značajan uticaj na rusku ekonomiju, ali da to nije dovoljno da se promeni stav Putina.

„Ponovio sam da ruski lideri i separatisti treba hitno da implementiraju Minski sporazum, da ga primenjuju svuda, uključujući Debaljcevo, rejon oko Marijupolja i druga strateška mesta. Ja sam, takođe, naglasio i da, ako do toga ne dođe… Neminovne su posledice koje će uticati na rusku ekonomiju koja svakako ima problema", kazao je on.

Zapadne zemlje su od marta u više navrata uvodile sankcije protiv ruskih političara, privrednika i kompanija zbog položaja Rusije u Ukrajini.

Poslednji takav slučaj desio se u decembru kada je predsednik SAD Barak Obama najavio ekonomsku blokadu na Krimu, a na spisku sankcionisanih su se našla imena poznatih ličnosti sa Krima i istočne Ukrajine.

Ruski predsednik je 6. avgusta potpisao ukaz kojim je ograničio ili zabranio uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i sirovina iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini. Na listi se nalaze govedina, svinjetina, voće, živina, sirevi i mlečni proizvod, orasi, ali i drugi proizvodi.

Napredak u Ukrajini, očekuje se dodatno poboljšanje  - Situacija u Ukrajini se poboljšava ali je potrebno dodatno poboljšanje, konstatovali su u telefonskom razgovoru francuski predsednik Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski i ukrajinski predsednici Vladimir Putin i Petro Porošenko, saopštila je Jelisejska palata.
Ukrajina - iz minuta u minut -
„Razmotreno je stanje sprovođenja paketa mera usvojenog u Minsku 12. februara. Napredak je konstatovan, ali situacija treba da se poboljša“, navodi se u saopštenju.

Četvoro lidera dogovorili su se da zatraže od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da ima direktniju ulogu kako bi se poboljšala primena prekida vatre i povlačenje teškog naoružanja, i da daje dnevne izveštaje o njihovom sprovođenju, dodaje se u saopštenju.

Oni su takođe ocenili da bi oslobađanje zatvorenika i dostavljanje humanitarne pomoći trebalo da se sprovodi uz pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, navodi se u saopštenju i precizira da će se predstavnici ministarstava spoljnih poslova zemalja na koje se ovo odnosi sastati u petak da razmotre primenu paketa mera usvojenih u Minsku.

Rešenje ukrajinske krize je danas bio predmet intenzivne diplomatske aktivnosti i u Ženevi, tokom otvorene sednice Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.




Video vesti za 03.03.





Narodna vojska odvozi zaplenjenu tehniku