Srbski tužioci gori od Karle del Ponte

U optuživanju i kažnjavanju Srba za stvarne i izmišljene zločine Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu višestruko je nadmašilo i tužilaštvo Haškog tribunala. U poređenju sa Vladimirom Vukčevićem i Brunom Vekarićem, svi haški tužioci, od Karle del Ponte do Serža Bramerca, izgledaju još i blagonaklono prema Srbima.

Naime, razlika između broja optužnica za ratne zločine protiv Srba i optužnica protiv Hrvata, muslimana i Šiptara koje su podignute u Beogradu veća je od razlike između broja optužnica koje su podignute u Hagu.

Od ukupno 62 optužnice koje je podiglo Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, čiji je prevashodni zadatak da procesuira zločine nad srbskim narodom, čak 55 podignuto je protiv Srba.

U ratovima od 1991. do 1999. godine, u kojima je ubijeno više od 40.000 Srba, u kojima je sa KiM, iz Sarajeva, srednje Bosne i Hrvatske proterano više od milion Srba, po mišljenju Vukčevića i Vekarića, bilo je samo šest slučajeva ratnog zločina nad Srbima.

Tri ratna zločina počinili su Šiptari, dva Hrvati, jedan muslimani. I to je sve. Jedna optužnica podignuta je zbog zločina koji su Šiptari izvršili nad Romima. Procentualno, protiv Srba je podignuto čak 89 odsto, protiv Šiptara 4,8 odsto, protiv Hrvata 3,2, a protiv muslimana 1,6 odsto optužnica!

Ako neko istoriju tragičnih ratnih događanja na prostoru SFRJ bude pisao na osnovu optužnica i sveukupnog rada Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, deca će o Srbima učiti kao o masovnim zločincima i koljačima. A o muslimanima, Hrvatima i Šiptarima kao njihovim nedužnim žrtvama. Od 55 optužnica protiv Srba, 23 su podignute zbog zločina nad Hrvatima, 19 zbog zločina nad muslimanima, osam zbog zločina nad Šiptarima, dok je pet optužnica podignuto protiv Srba jataka koji su pomagali u skrivanju Ratka Mladića i Stojana Župljanina.

Optužnicama je obuhvaćeno 181 lice. Srba je 158, Šiptara 20, dvojica Hrvata i jedan musliman. Od 158 optuženih Srba, 81 je osuđen, 18 je oslobođeno, dok je protiv 54 postupak još u toku.

Od 20 optuženih Šiptara, osuđena su samo dvojica, jedan za zločine nad Srbima, drugi za zločine nad Romima. Protiv jednog postupak je još u toku, a 17 je oslobođeno. Tih 17 su pripadnici zloglasne "gnjilanske grupe". U pitanju su najkrvoločniji pripadnici OVK, koji su, nakon povlačenja Vojske Jugoslavije sa KiM, od juna do decembra 1999, ubili najmanje 114 lica srpske nacionalnosti. Osamdeset nesrećnika podleglo je zverskom mučenju, ostali su netragom nestali.

Međutim, zauzeti lovom na Radovana Karadžića, Ratka Mladića i druge, znane i neznane srpske "ratne zločince", tužilac Vukčević, Srbin iz Beograda, i njegov zamenik Bruno Vekarić, Hrvat rođen u Zagrebu, nisu stigli da pripreme optužnicu ni toliko da bar jedan monstrum iz Gnjilana bude osuđen.

U logoru Čelebići bilo je zatočeno oko 400 Srba iz Konjica i Sarajeva. Njih 16 nije preživelo zversko mučenje, desetine su ostale trajni invalidi. Za te zločine tužilaštvo u Beogradu podiglo je samo jednu optužnicu, protiv Samira Honde. Ali, ni njega Vukčević i Vekarić nisu optužili ni za ubistvo, već za premlaćivanje. Pogađate, i Hondo je oslobođen.

Od dvojice Hrvata optuženih za zločine nad Srbima, Ivan Jurišić, koji je učestvovao u organizovanju napada na kolonu JNA u Tuzli, u kojem je masakriran 51 pripadnik JNA, na slobodi je, dok Veljko Marić, koji je optužen za ubistvo jednog Srbina, izdržava kaznu od 12 godina zatvora.

U "Oluji" je ubijeno oko 2.000 Srba, u "Bljesku" najmanje 290. Izbegličku kolonu kod Novog Varoša Hrvati su gazili tenkovima. U operaciji "Maslenica" u januaru 1993. godine ubijeno je 392 Srba, među njima 35 žena i troje dece. U Medačkom džepu 9. septembra 1993. godine masakrirano je 88 Srba, među njima 13 žena. Na Koranskom mostu 21. septembra 1991. godine zaklano je 13 zarobljenih pripadnika JNA.

Miro Bajramović je priznao da je samo on, svojom rukom, u logorima u Pakračkoj Poljani i Marinom Selu ubio više od 70 srbskih civila. Broj žrtava sličnih zločina je oko 7.000. A Tužilaštvo za ratne zločine države Srbije podiže jednu optužnicu. I to za ubistvo samo jednog Srbina. Teško da bi se i Tomislav Merčep drznuo na takav bezobrazluk.

Srbi protiv kojih je to tužilaštvo podiglo optužnice osuđeni su na 797 godina zatvora, Hrvati na 12 (druga presuda, takođe na 12 godina, protiv Jurišića poništio Apelacioni sud), Šiptari na 15 godina.

U procentima Srbima je dodeljeno 95,34 odsto, Hrvatima 1,44, a Šiptarima 1,79 godina robije.

S tim što se od 15 godina na koje su osuđeni Šiptari samo dve godine (0,23 odsto) odnose na zločine nad Srbima!

Ova sprdnja koju sa pravdom izvodi država Srbija izgleda još neverovatnije nakon sledećeg podatka: te dve "šiptarske" godine robije izrečene su Marku Kašnjetiju iz Prizrena zato što je maltretirao i proterao dvoje Srba iz Prizrena.

Na Kosovu i Metohiji je ubijeno više od 2.000 srbskih civila, više od 250.000 Srba prognano je iz južne srpske pokrajine, a srbsko pravosuđe je sve to sankcionisalo jednom osuđujućom presudom na dve godine zbog nekoliko udaraca i pretnje!

Posmatrano po mestu zločina, najviše optužnica, njih 23, podignuto je za zločine počinjene u Hrvatskoj, dvadeset dve protiv Srba, jedna protiv Hrvata.

Sramoćenje

Sa 21 optužnicom obuhvaćeni su zločini u BiH. Devetnaest je podignuto zbog srbskih zločina nad muslimanima, a po jedna zbog muslimanskih i hrvatskih zločina nad Srbima.

Po mišljenju tužilaca za ratne zločine Republike Srbije, masakri Srba u Srebrenici i Podrinju, u kojima je ubijeno više od 3.300 ljudi, ubistvo hiljada srbskih civila u Kazanima i na drugim stratištima u Sarajevu, zatvaranje i višemesečno seksualno zlostavljanje nekoliko stotina Srpkinja u "kuće za zabavu" sarajevskih jalijaša, ubistvo vojnika u Dobrovoljačkoj ulici, masakri srbskih civila u Kupresu, Trnovu, Malovanu, Livnu, Čapljini, Sijekovcu, Bosanskom Brodu, Derventi ili Kamenici kod Zvornika nisu ratni zločin.

Za zločine na Kosovu i Metohiji podignuto je sedam optužnica.

Što se "uže" teritorije Srbije tiče, Vukčević i Vekarić su podigli sedam optužnica. I svih sedam protiv Srba. Jedna je za ubistvo trojice šiptarskih terorista, braće Bitići, koji su zarobljeni u toku agresije na SR Jugoslaviju, kao pripadnici Atlantske divizije NATO-a. Druga je za ubistvo 16 muslimana u Sjeverinu. Tri su protiv jataka Ratka Mladića, dve protiv jataka Stojana Župljanina.

Beogradsko tužilaštvo očigledno smatra da masakri 16 srbskih civila u Surdulici, 11 u Varvarinu, 20 u Nišu, 11 u vozu na ulazu u Grdeličku klisuru ili 20 u zgradi RTS-a u Beogradu, koje je počinio NATO, nisu zločin.

Posebno ne u poređenju sa strašnim zločinom koji je počinio Branislav Mladić, koga je srbska država optužila i osudila zato što je pružio utočište svom obolelom bratu od strica, Ratku Mladiću.

Najviše optužnica, po pet, srbsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo je za zločine Srba nad Hrvatima u Vukovaru i za zločine Srba nad muslimanima u Zvorniku.

Od 20 Srba koji su optuženi za zločine u Zvorniku osuđeno je njih sedam, šestorici je ukinuta prvostepena presuda, dvojica su oslobođena, a preostaloj petorici suđenje još nije završeno. Sedmorica osuđenih dobila su 68 godina zatvora.

Na Glodanskom brdu kod Zvornika muslimani su 6. novembra 1992. godine zarobili 41 srbskog teritorijalca. Samo trojica su ubijena iz vatrenog oružja, ostali su masakrirani. U takvim i sličnim zločinima ubijeno je više stotina Srba u Zvorniku i okolini, ali te žrtve nisu bile vredne podizanja makar jedne optužnice u Beogradu. Za streljanje zarobljenih pripadnika Tuđmanovih paravojnih jedinica u Vukovaru optužnica je podignuta protiv 22 Srbina. Petorica su oslobođena, a ostali su osuđeni na 231 godinu zatvora.

Za ubistvo nekoliko stotina Srba 1991. godine u Vukovaru i susednom Osijeku Vukčević i Vekarić nisu podigli nijednu optužnicu.

Procenjuje se da je za sramoćenje i kažnjavanje Srbije, Republike Srpske i srbskog naroda kroz rad ovog tužilaštva, koje je osnovano 2003. godine, država Srbija izdvojila više od 10 miliona evra!

Onu veću štetu, koju Srbija i Republika Srbska već 12 godina trpe zbog rada ove "nezavisne" pravosudne instance, zbog njenih optužnica i po njima donesenih presuda, nije moguće izračunati.

Dušan Marić,
Pres