EU nije uvela sankcije Rusiji, zbog pozicije Atine

Sankcije, prema mišljenju grčke strane, nisu efikasan instrument, izjavio je za Sputnjik šef grčke diplomatije Nikos Kocias. Prema njegovim rečima, Atina će nastaviti da izbegava sektorske sankcije.

Između Grčke i Rusije vladaju veoma dobri odnosi. Kad ste u februaru bili u Moskvi, rekli ste da Grčka treba da nastavi saradnju sa Rusijom i nastavi svoju politiku prema Rusiji. Kakva je pozicija nove vlade vlade u ovom trenutku?

„Smatram da u dugoročnoj perspektivi Rusija treba da bude uključena u evropsku arhitekturu bezbednosti i ne treba da se formira sistem bezbednosti protiv Rusije.

Smatram da je potrebna stabilizacija i mir u Ukrajini i Evropa ne treba da prekida odnose sa Rusijom i Rusija ne treba da preduzima mere koje ne vode ka uspostavljanju poverenja sa Evropskom unijom.“

Evropska unija je 9. februara donela odluku da razgovara o novim sankcijama protiv Rusije. U Minsku je 15. februara potpisan sporazum o prekidu vatre, koji je stupio na snagu. Međutim, 16. februara su na snagu stupile nove sankcije. Kakva je pozicija Grčke po ovom pitanju?

„Po dogovoru sa našim partnerima i na naš predlog, Evropska unija je 29. januara 2015. godine odlučila da ne usvoji sektorske sankcije koje su predviđale strukture Evropske unije. Mi i danas nastavljamo da izbegavamo sektorske sankcije. Druge vrste sankcija su bile donete i pre nego što smo mi došli na vlast. Smatramo da instrument sankcija, sam po sebi, nije efikasan instrument. Treba se setiti iskustva Grčke, koja je uvela sankcije protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, koje su dovele do toga da korist ima samo nekoliko oligarha, koji su organizovali šverc sirovina. Dokazano je da sankcije nisu efikasan instrument i one nisu efikasan instrument u svakom slučaju.

U istoriji međunarodnih odnosa bilo je sankcija koji su bili korišćeni da bi se olakšali pregovori. I kako sam već rekao, u najvećem broju slučajeva sankcije nisu efikasne, posebno, kada su one izazvane gnevom ili željom da se potčini oponent.“

Premijer Grčke Aleksis Cipras je na susretu sa predsednikom Nikosom Anastasijadisom na Kipru kazao je da Grčka i Kipar mogu postati most između Evrope i Rusije. Kakve su perspektive toga?

„Kao ministar spoljnih poslova, formirao sam poziciju da Grčka, kao i Kipar, pripadaju Evropskoj uniji. Mi ne vidimo sebe van nje. Ali, u isto vreme, mi smo dve zemlje koje imaju velike kulturne, istorijske i tradicionalne i druge veze sa zemljama BRIKS-a, posebno sa onima poput Indije, Kine i Rusije, sa kojima smo uvek imali duboke istorijske, kulturne i religiozne veze.

Zahvaljujući takvim istorijskim i kulturnim vezama, Grčka bi mogla da odigra ulogu mosta između Evropske unije, kojoj mi pripadamo, i Rusije. U prošlosti nikad nismo ratovali jedni protiv drugih, nikada nije bilo neprijateljstva između nas, nikada nije bilo nekakvih negativnosti kojih je bilo sa drugim državama-članicama EU. To znači da naša zemlja može odigrati ulogu mosta.“

U decembru 2014. godine predsednik Vladimir Putin obustavio je projekt „Južni tok", a sada govore o „Turskom toku" i čvoru u Turskoj. Šta Grčka očekuje od toga?

„Grčka planira da bude most koji spaja, uključujući i ideju gasovoda iz Tursku. Tako da to možemo nazvati „Tokom Hektora", heroja Troje koji će povezati sve delove Sredozemnog mora.“

Donald Tusk je izjavio da Grčka može rešiti svoje finansijske probleme samo uz pomoć Evropske unije, jer ne postoje predlozi o finansijkoj pomoći iz Rusije ili Kine. U kojim slučajevima grčka Vlada može zatražiti finansijsku pomoć od Rusije i Kine ili neke druge zemlje?

„Grčka razvija ekonomske, trgovinske i investicione odnose sa svom državama sveta, kao i sve druge zemlje-članice Evropske unije. Grčka je deo Evropske unije i podržava tesne veze sa EU i, kao i druge države, razvija odnose sa drugim zemljama.“

Koji je stav Brisela prema Grčkoj? Imate li osećaj da se u Briselu čuje grčki glas?

„Rekao bih da tokom poslednjih 50 godina Grčka nije imala glas, jer u Briselu nije bilo nikog da ga čuje. Smatram da, počev od 29. januara, kada samo govorili o problemima sektorskih sankcija (protiv Rusije), Evropljani imaju sluha za nas i sada, poštujući sve ostale države-članice, Grčka doprinosi stvaranju evropske politike.

Mi smo u Atini prestali da verujemo da postoji evropska politika bez nas, koja bi nam stizala iz Brisela.

Deo smo korigovane evropske politike, što znači da u okviru te politike mi moramo da definišemo svoje želje i interese. Ne smemo da zaboravimo da Evropa bila predivna kći Mediterana, u koju se Zevs, "otac bogova i ljudi" zaljubio i koju je oteo i odveo u planine Krita. Bez te otmice, Evropa danas ne bi postojala.“

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut