Bekstvo iz Šošenka: Kako Kijev goni one koji beže od mobilizacije

U Ukrajini je objavljen lov na vojne obveznike koji izbegavaju mobilizaciju. Kijev planira da napravi „crnu listu“ građana koji pokušavaju da na ovaj ili onaj način izbegnu mobilizaciju.

Vlasti su već upozorile: uključivanje u registar odmah će se odraziti na obveznike koji izbegavaju poziv. Problemi oko zapošljavanja, socijalnih olakšica, sve do krivične odgovornosti — sve to očekuje mlade ljude koji ne žele da umru u ime nekakvih vrednosti koje im nisu ni poznate.

Novi, četvrti talas mobilizacije, započeo je u Ukrajini 20. januara. Od prvog dana vojni odseci su se suočili sa neočekivanim problemom — ljudi ne žele da budu mobilisani i mnogi muškarci se uopšte nisu javili u vojni odsek. U pojedinim punktovima nedostajalo je više od polovine vojnih obveznika. Na to je zamenik načelnika uprave mobilizacionog planiranja Genralštaba Ukrajine Vladimir Talalaj pripretio da će svi koji izbegavaju mobilizaciju biti uneti na „crnu listu“ i da će „videti svoje“. Ipak, takva praksa će u realnosti samo pogoršati već složenu situaciju, smatra politikolog Aleksandar Konjkov.

Ovi spiskovi će najverovatnije dovesti do još većeg raskola u ukrajinskom društvu, gde u ovom trenutku u informacionom prostoru dominira ultrapatriotsko raspoloženje. Sa druge strane, ljudi kojih se to neposredno tiče, vojni obveznici, ne žele da učestvuju u bratoubilačkom ratu. Oni shvataju da to nisu ništa drugo do političke igre koje su otišle predaleko i koje dovode do tragičnih posledica i zato obični ljudi ne planiraju da učestvuju u ovakvim avanturama. To što zvanične vlasti pokušavaju da ih nateraju da to učine, postavljajući im svakakve prepreke, preti da dovede do narastanja protivrčenosti u društvu i do produbljivanja raskola.

Kijevske vlasti bi obveznicma kao primer mogle da pokažu takozvane ura-patriote, ali takvi su očigledno u manjini. To znači da formiranje nekakvih spiskova i pretnje neće dati nikakvog rezultata, ističe ukrajinski politički komentator Vladimir Skačko.

„Ove crne liste mogu da budu fiksirane samo u slučaju da se na njima nađe manjina. Ako četiri petine ide da ratuje, a svaki peti ne ide, tada može da bude stvoren pritisak na tog jednog nesavesnog vojnika unošenjem na ovu listu. Međutim, ako četiri petine društva to ne želi, tada je teško uneti ih na ovu listu. Dok se u društvu ne pojavi motivacija da se za nešto ratuje, neće biti nikakvih promena i režim neće imati snage da natera stanovništvo da to uradi. U svakom slučaju, zasad se to ne nazire.“

„U nekim naseljenim mestima na zapadu zemlje skoro da nije ostalo muškaraca. Svi su otišli ili u Rusiju, ili u Rumuniju i Mađarsku. Očigledno je da niko ne želi da ratuje“, kaže politikolog Aleksandar Konjkov.

U mnogim gradovima koji se graniče sa Ukrajinom hoteli su prepuni muškaraca koji na taj način pokušavaju da prežive novi talas mobilizacije. Ali u dugoročnoj perspektivi, ljudi ne mogu dugo da ostaju u hotelima, pa će tražiti mogućnost da duže ostanu u drugim zemljama. To će dovesti do toga da će oni podržavati razne napore za smenu vlasti i dolazak novih ljudi koji će ove mere ukinuti i koji neće goniti sopstvene građane.

U Kijevu zasad i dalje sprovode prethodnu liniju. Još dva talasa mobilizacije planirana su za april i jun. Pritom, u slučaju potrebe, u armiju će se pozivati i žene od 25 do 50 godina.

Nika Filimonova,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut