Pasternak i njegova Lara

.  „U zarobljeništvu vremena.  Godine s Borisom Pasternakom. ”  Memoari Olge Vsevoldove  Ivinski,  Pastrenakove Lare

.  Zbog ljubavi prema Pasternaku prošla kroz sve krugove pakla

.  Vrlo privlačna žena,  ta  Olga Vsevoldovna.

.  A šta je sa suprugom Zinaidom Nikolajevnom Nejhauzovom?

.  Živeo je u dvema porodicama

.  Hapse je i progone zbog veze sa Pasternakom, koga inače i ne diraju.

.  Pet godina logora opšteg režima zbog bliskosti s Pasternakom,  „engelskim špijunom“,  koji ostaje sve vreme na slobodi.

.  Olga piše u ime Pasternaka pismo Hruščovu u kojemu se pisac  odriče Nobelove nagrade i moli da ostane u Rusiji.

.  Nova Olgina stradanja zbog „Doktora Živaga“ 

.  Imao je dve zakonite žene, ali nijednoj od njih nije posvećivao takve zanosne  stihove o ljubavi kao njoj,  onoj koja se nikad nije udala za njega.

.  Onoj koja mu je poslužila kao prototip za Laru u romanu koji  je i njemu i njoj  doneo samo nevolje,  „Doktoru Živagu“. . . 

Zbog ljubavi prema Pasternaku prošla kroz sve krugove pakla

Zbog svojih odnosa s Borisom Pasternakom Olgi Ivinskoj je bilo suđeno da prođe kroz sve krugove pakla,  ali ona se nikad nije odrekla  svog voljenog.

Kada su se prvi put sreli, Boris Leonidovič je bio već poznat pesnik,  a Olga Vsevoldovna – mlađi urednik u časopisu „Novi svet“  (Novый mir). On je imao 56,  a ona 34 godine. Do susreta je došlo 1946. Pesnik je  svratio  u redakciju,  razgovarali su,  on je  obećao  da će joj pokloniti svoje knjige i već sledećeg dana stigao joj je paket i u njemu  pet tomova.

Od tada su se viđali skoro svakog dana. Prvi sastanci su bili sramežljivi,  samo  su prosto šetali  po Moskvi. 

Vrlo privlačna žena,  ta  Olga Vsevoldovna 

Olga je bila vrlo privlčna žena:  nevisoka,  izrazito harmomnično građena,  sa krupnim očima,  zlatastom kosom i melodičnim glasom... I muškarci  joj, konačno,  nisu  uskraćivali svoju pažnju. Iz prvog braka je podizala kćerku Irinu,  iz drugog sina Dmitrija. U  vreme svog poznanstva s Pasternakom već je bila dvostruka udovica.  

Obožavala je  Pasternakove pesme,  znala ih je napamet, još kao učenica je prisutvovovala književnim večerima  na kojima je nastupao pesnik... Ali nije odmah shvatila da je Boris Leonidovič  privlači i kao muškarac. Na jednom od sastanaka upriličenog kod Puškinovog spomenika Pastrenak joj se obrati rečima: „Hoću da mi govorite ’ti’ zato što je ’vi’ već laž.“  Te večeri on je  pozvao telefonom i priznao: „Ja te volim, i od sada se u tome sastoji  sav moj život.“

A šta  je sa suprugom  Zinaidom Nikolajevnom Nejhauzovom?

Ali u tom momentu Pasternak je bio već deset godina  oženjen Zinaidom Nikolajvenom Nejhauzovom,  koju je preoteo do svog  prijatelja,  muzičara Henriha Nejhauza. Brak,  kako su oboje smatrali,  bio je srećan, oni su se odlično slagali,  rodio im se i sin Leonid... Ne želeći da  razuruši porodicu,  Boris Leonidovič je u aprilu 1947.  pokušao da raskine s Olgom,  kako je objsanio,  iz osećanja dužnosti... Ali već sledećeg dana joj se opet javio.

Živeo je u dvema porodicama

Počeo je praktično da živi u dvema porodicama. Kad je dolazio kod Olge, ona ga je obično sretala u plavoj svilenoj kućnoj haljini,  koja  je postala svojevsrni simbol njihove ljubavi. „Kad ti padaš u zagrljaj u halatu  s kičicom od svile“,... kasnije je napisao pesnik u „Doktoru Živagu“.

Hapse je i progone zbog veze s Pasternakom,  koga inače i ne diraju!

U jesen 1949.  Olgu Ivinsku su uhapsili. Optužili su je zbog veze sa Pasternakom, koji je,  kako su je uveravali,  engleski špijun.

Intersantno da samog pesnika nisu dirali. Izgleda da su ga hteli držati „na oku“  ucenjujući ga pretnjama upućenim njegovoj voljenoj ženi...

Na saslušanjima Olga Vsevoldovna nije mogla ništa  izjaviti o Pasternakovoj „antisovjetskoj delatnosti“,  nego je  samo ponavljala: „Ja ga volim“.  

U to vreme je bila u drugom stanju sa Borisom Leonidoviče.  Mučili su je,  jednom su je bez svesti odvezli u mrtvačnicu –kao bajagi greškom... Posle toga je pobacila.

Pet godina logora opšteg režima zbog bliskosti s Pasternakom,  „engleskim špijunom“, koji ostaje  sve vreme na slobodi

Zatimjoj je izrečena  presuda - pet  godina opšteg logora „zbog bliskosti s licima  osumnjičinim za špijunažu“. U logoru Potme provela je tri i po godine. Jednom su je pozvali u kancelariju načelnika logora  i dali joj da pročta psimo od Pasternaka na 12 stranica i knjigu njegovih pesama. Nisu joj dozvolili da ih ponese sa sobom. Svu noć do rasvita u kancelariji načelnika logora Olga je čitala Pasternakove stihove.

Godine 1953. Ivinska  se vratila iz progonstva. Njeni   odnosi sa Pasternakom su se obnovili.

Godine 1958.  Pasternak je dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman „Doktor Živago“,  koji su komunističke vlasti  nazvale „antisovjetskim“. Na Pasternaka  je počeo pogrom,  isključili su ga iz Saveza pisca,  zahetvali da bude proteran iz Sovjetskog Saveza...

Olga piše pismo Hruščovu u ime Pasternaka  u kome se odriče Nobelove nagrade i moli da ga ne progone iz Rusije 

Jednom se javio voljenoj  dragoj  predloživši joj da zajedno izvrše smoubistvo  pilulama  za spavanje.  Ali Olga je odbacila tu ideju. Ona je u ime Pasternaka napisala pismo Hruščovu  u kojemu se Boris  Leonidovič odrekao Nobelove nagrade  i molio da ga ostave u Sovjeteskom   Savezu. Pasternak,  umoran od hajke,  pristao je da potpiše to pismo. 

Pasternak,  umoran od svega je umro 1960. g.  u dači u Peredelkinu. Nedugo pre smrti prestao  je da  se viđa s Olgom Vsvoldovnom,  zabranio joj  je da ga posećuje i nije je putšao u kuću pošto nije želeo svađu između nje i svoje  supruge Zinaide Nikolajevne.

Tako Olga Ivinska nije mogla s njim ni da se oprosti,  došla je samo na saharanu.

Nova Olgina stradanja zbog „Doktora Živaga“ 

Sudbina je priredila Olgi Ivinskoj još jedno iskušenje u vezi sa Pasternakom. On je zaveštao njoj i njenoj porodici deo svojih autorskih  honorara od inostranih izdanja „Doktora Živaga“ (pošto u Sovjteksom Savezu dugo nije objavljivan). Zbog tog zaveštanja   su nju i njejnu kćerku  Irinu Jemeljanovu u avgustu 1960.  uhapsili i prognali u ženski logor za politilke zatvorenike na stanicu Nevelska pod Tajšetom,  odakle su puštene tek u oktobru 1964.  g.

Memoari Olge Ivinski: „U zarobljeništvu vremena.  Godine s Borisom Pastrenakom“

Olga Vsevoldovna Ivinska umrla je 1995.   u 84.   uspevši da samo nekoliko godina pre smrti objavi knjigu memoara „U zarobljeništvu vremena. Godine s Borisom Pastrenakom“.

Za mnoge je ona ostala pesnikova muza,   dražesna  tajna kojom „odgoneta život istoznačni“  kao što je napisao pesnik u stihovima njoj posvećenim. 

Autor: Branko Rakočević