Glavni svetski onlajn arhiv o Holokaustu

Povodom 70. goišnjice  oslobođenja Osvejnićima (januara 1945.)  predstavljamo  internet zbornik  materijala   o istoriji uništavanja Jevreja  od strane nacista za vreme Drugog svetskog rata.

Eurropean Holocaust  Research  Infrastrukture – EHRI,  unikalna  arhiva baza podataka biće predstavljena   26. marta

Najobimniji internet - projekat  posvećen  sistematizaciji dokumenta o Holokaustu      biće predstavljen  26. marta –tog dana počeće  redovno da  radi portal ENRI (Evropska  istraživačka infrastruktura  o Holokaust)   koja je sada dostupna samo u tekstualnoj verziji.   

Ovaj projekat je završen pre četiri godine i koštao je Evropsku uniju  (EU) 7 miliona evra.  To je jedinstvena baza  podataka koja sadrži više od 90. 000 dokumenta o Holokaustu koje se čiuvaju u preko 100 arhiva. 
 
Spisak od 1857  arhivskih institucija  iz 50 zemalja

Na sajtu  će  takođe biti predstavljen  spisak od 1857  arhivskih institucija  iz 50 zemalja sveta  koje raspolažu dokumentim o Drugom svetskom ratu i Holokaustu.

Jan Vašem - glavna baza podataka o žrtvama Holokausta  i najveća onljan kolkecija  dokumenta o toj temi

Za 60 godina postojanja  Jad Vašema,  glavnog memorijala  žrtvama Šoa, njegovi saradnici su uspeli da identifikuju  4 miliona Jevreja ubijenih ili umorenih za vreme Holokausta.  Upravo  ta unikalna baza podtaka koja se stalno popunjava,  zajedno   sa spiskom Pravdnika sveta  predstavlja osnovu onljan-arhiva Jad Vašem.

Osim profila sa informacijom o svakoj poznatoj žrtvi  Holokausta,  na sajtu su prezetovane još i hiljade  retkih dokumentacionih materijala o  genocidu:  video zapisa  sinagoga u plamenu u  Bulu tokom Kristalne noći,  snimaka jevrejskih restorana  na periferiji  Lijepaje, crteža Zinovija Tolkačova,  frontovskog slikara koji je učestvovao u oslobođenju Osvejnćima,  portreta zatočenika  Kaunaskog geta koje je uradio  Jakov Lifšic, ubijen u Dahau.

Među dokumentima postavljenim  na ovom sajtu  su  oni  na osnovu kojih se  možemo  upoznati i sa uspomenama svedoka Holokausta dostupnih na šest jezika.

Na rusko-jezičnom segmentu  sjata Jad Vašem sakupljene su informacije o Jevrejima koji su poginuli na okupiranim pordučjima SSSR-a-u specijalnom odeljku su objavljeni podaci o svim poznatim slučajevima  genocida na terotriji sadašnje Belorusije, Rusije,  Ukrajine,  Moldavije,  Litvije,  Latvije i Estonije. 

Zbirni pregled  materijala  o žrtvama Holoksuta dostupan na sajtu  Jad Vašema sadrži: 200.000  fotografija dokumenata žrtava,  57 onlajn postavki   posvećenih genocidu, 21 video kolekciju na ruskom jeziku  o Holokaustu na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. 

Memorijalni muzej  Holokausta u SAD-onlajn kolkecija najposećenijeg istorijskog muzeja  sveta (USHMM) - stravični dokumenti o istoriji Katastrofe

Sajt Memorijalnog muzeja Holokausta u Vašingtonu,  SAD (USHMM)  ne sadrži  samo  u elektronskom vidu neke atrefakte iz obimne kolekcije- na primer  dokuknte OUN o ratnim zločinima.

Tokom 2014. godine  je širokoj publici predstavljen  gigantski arhiv sakupnjen  na inicjativu Stivena Spilberga   u kome su predstavljeni videomaterijali  povezani na ovaj ili onaj način s Holokaustom. Ova institucija  raspolaže stravičnim podacima  na 15 jezika o istoriji Katastrofe.

Osim  raznorodnih naučnih materijala,  kao što su na primer oni o istoriji Holokausta u Ukrajini, ili o eksperimentima nacističkih lekara,  na sajtu Muzeja  možemo naći  digitalizivan „album Hokera” -oko 100 unikalnih fotografija na kojemu  zabeležen  život  upravljača  Osvejnćima.
 
Na njemu takođe moženo pogeldti i poznate filmove  Žiliana Brajena  na kojima  je snimao prdratnu Nemačku i Poljsku,  zatim zapise sa nastupom  sovjetskog generla Vlasova koji  se borio na strani Hitlera, a dostupni su takođe i videomaterojli iz zatvora za maloletnike u Varšaskom getu.

Posetioci sajta mogu  na njmu pogledati  i nekoliko onlajn-izložbi,  kao na primer onu pod nazivom „Neki od njih su bili susedi“ koja prikazuje kako su Jevreji i nenacisti  odlučivali  da se suprostave  Holokaustu ili da se protiv   njega bore zajedno. 

Na sajtu Memorijalnog muzeja  Holokausta SAD posetiocima su dostupni:  140 serija  materijala o istroji Holokausta, 492 video-zapisa  sećanja preživelih Holokaust,  200 časova video materijala koje je snimio  Klod Lancman za dokumentarni film „Šoa“

Stories from the  Holocaust –Onlajn-memorijal  žrtava,  slobodno popunjavanje arhiva

Jedan od specijalni projekata Memorijalnog muzeja Holokausta SAD funkcioniše kao arhiv koji se slobodno popunjava.

Do danas su ovde sakupljena sećanja oko 600 žrtava  Holokausta i bivših  zatočenika koncetarcionih logora, njihove fotografije,  podaci o  godinama života, podrobna istorija stradanja. 

Infomacije o tim ljudima mogu dopuniti svi koji to žele, nevažno je  da li su rodbina ili ne,  pošto ionako sve  inforamcije pre  publikovanja obavezno proveravaju istoričari-moderatori. 

Profile prate  poadci pod zevzdicama i u fusnotama,  što omogućava paralelno praćenje istroje članova jedne porodice, a pomaže  i da se lakše nađu osobe koje su bile  utamničene zajedno s žrtvom. 

Utemeljivači arhiva predviđaju da  će  broj žrtava Holokausta spasenih od zaborava rasti.

Spisak heroja (ne slučajno )počinje  profilom  Oskara  Šindlera.

Kolkecija  Romana Višnjaka,  jednog od glavnih letopisaca jevrejeskog života  pre Drugog svetskog rata

Međunarodni centar fotografija u Njujorku i Muzej sećanja na Holokaust u Vašingtonu-izložba od 10.000 ranije nepublikvanih fotografija žrtava

Prošle (2014.  g.) Međunarodni centar  fotografije u Njujorku i Muzej sećanja na Holokaust u Vašingtonu organizpvali  su projekat bez presedana-izložbu raije neobjavljivanih fotografija: dokumnetacioni život jevrejskih opština iz vremena Drugog svetskog rata-iz arhiva fotografa Romana  Višnjaka koje su dostupne u onlajn postavci.

Roman Višnjak spada u red  glavnih letopisaca jevrejsklog života  uoči početka Drugog svetskog rata: od 1935.  do 1939.  predstavljajući se kao trgovački putnik on je proputovao uzduž i popreko  Poljsku, Litvaniju i Mađarsku u kojima je napravio 16 hiljada fotografskih snimaka od kojih je sačuvano  samo 2.000.

Dospevši  1941.  godine u SAD,  Višnjak je nastavio da snima jevrejske opštine. 

Istovremeno sa publikovanjem arhiva počelo se raditi na prepoznavanju  likova na njima i identifikaciji mesta  gde su snimci načinjeni.  Ubrzo je  postalo  jasno  da saradnici Muzeja   sećanja na Holokaust  svojim snagama i sami ne mogu obići sva ta mesta,  pa je trebalo zatražiti pomoć.

Tako je arhiv pretvoren u veliki projekat –na sajtu Memorijalnog  muzeja Holokausta  SAD  pored fotografija  izloženi su  i dokumentarni filmovi koje je Višnjak snimio sa pozivanjem na  enciklopediju o Holokustu  i    gradivo   o  Drugom svetskom ratu u nastavnim programima.

The  Memory Makers Project-Memorijalnoi art-projekat  Stivena Fraja

U novmebru prošle godine,  u znak sećanja na žrtve   Holokausta, na inicijativu  Stivena Fraja,  sedam engelskih kulturnih delatnika –  režsira,  pesnika,  likovnih i primenjenih umetnika,   se prihvatilo projekata    kojim je svako od njih  stvorio umetničko delo iinspirisano  sećanjima ljudi koji su preživeli Holokaust.

Svi radovi su već postavljeni na sajt  na kome možemo naći i esej Stivena Fraja o violončelistkinji Aniti  Lasker-Valjfiš,  18.  godišnjoj devojci deportovanoj u Osvjenćim koja je svirala u logorskom ženskom orkestru. Ona je bila među zatočenicima  oslobođenim u januaru 1945.  U Bergen-Belzenu,  a intervju s njom je ušao u dokumentarni   film „Nigh Will Fail“  Andrea Singera.  Ženski logorski orkestar se našao i u  ktratkometražnom  filmu o okupiranoj Poljskoj koji  je snimio Dobs Paterson . 

U projektu Stivena Fraja nailazimo  i  na pesme Sare Hesket  posvećene Evi Kagler  koja je još kao malda prešla u Ameriku  u vreme kad je se sva njena porodica našla u logorima.

Time ovaj projekat nije završen –bilo koji  posetilac sajta može   pisati pokretačima  projekta  i ispričati svoju ptiču u vezi sa Holokaustom,  dok umetnici mogu predložiti Fraju i njegovom timu  ideje za nva dela.

Profesor istorije Sidni Bolkoski sa Univerziteta Mičigen   privatno snimio je  180 video intervjua

U okviru svog privtnog projekta,  Sidni Bolkoski,   profesor istorije  sa  Unverziteta u Mičigenu,  SAD,  snimio je  180 video intervjua  sa ljudima preživelim Holokaust. On je inače jedan  od prvih istražiavača koji je  sistematski počeo da se  bavi preživelim žrtvama Holokausta snimajući ih na video-zapisima.

Svoj projekat je  profesor  Bokloski započeo još 1981.   i na   njmu intezivno radio sve do 2010.   Za to vreme je  objavio nekoliko knjiga  sa  prikupljenim materijalom     i postavio sajt na kojemu će se  moći slušati  oko 400 sati intervjua.

Garandiozna  arhiva o Holokaustu Britanske biblioteke-preko  50.000 audiofajlova i 1806 audio intervjua

Na sajtu grandioznog arhiva Britanske biblioetke dostupno je  preko 50 hiljada audiofajlova i više od  1806 audio intervjua. Ovde su predsavljeni intervjui ne samo sa preživelim sužnjima koncentracionih logora,  nego i uspomene članova njihovih porodica,  intervjui sa „drugom generacijom“  -decom  zatočenika.

Osnovni korpus arhiva – više od 500 intervjua  tokom 13 godina  sakupljali su i pripremali za publikovanje  dve grupe istraživača,  dok su ostale zapise predala   Britanskoj biblioteci  privatna lica. Arhiv se još uvek popunjava.

Na sajtu Jevrejskog univerziteta  u Jerusalimu objavljeno 900 audiointervjua i njihovih stenograma

Na sajtu Jevrejskog unverzitea  u Jerusalimu objavljeno je 900 intervjua i njihovih stenograma.

Osnovu arhiva čine  intervjui sa ljudima koji su preživeli Holokaust,  a koji su  napravljeni  u Jerusalimu početkom 1960-ih godina. 

Za većinu intevjuisanoh ovaj projekat je predstavljao prvu mogućnost da ispričaju o preživljenom.

Tokom 50 godina mnogi  od učesnika projekta su se ponovo  sretali sa istoričarima Jevrejskog  univerziteta.  Nekoliko stotina  naučnih radova  o istoriji Holokausta  napisanih na bazi tih proširenih intervjua,  takođe je dostupno na sjatu. 

Branko Rakočević