Čitanje novima između redova (2)

DOBROM PSU SVAKI DRUŠTVENI POREDAK JE DOBAR - ŽIVI KAO PAS (Miroslav Stefanović)

1) Vučić i Ruska škola
Sa malim zakašnjenjem ali po onoj narodnoj “nikad nije kasno”, čitam izjavu Vučićeve supruge o upisu njihovog deteta u prvi razred Ruske srednje škole (da ne mešate sa našom srednjom školom, Rusi nemaju osnovnu školu, ide se odmah u srednju). I nešto mi ne bi jasno. Kada sam letos ja zvao tu školu da pitam o upisu svog deteta (sada uči školu u Rusiji pa smo hteli da nastavi u Ruskoj školi kad se vratimo nazad) pohvališe se kao je škola super, daje visoki nivo znanja i sve u tom smislu (ne verujte, školstvo Rusije je strašno degradiralo za poslednjih 15 godina, morate da dajete detetu dopusko znanje) i da je cane za školsku godinu 2.500 dolara. Na moju primedbu o nedopustivo visokoj ceni, održali su mi predavanje kako je to jeftnio a posebno jeftino kada se uporedi sa cenama drugih inostraniih škola, itd, itd. I ja na to zaboravio sve dok ne pročitah izjavu Vučićeve supruge o niskoj ceni o dotiranju škole vlastima Rusije itd, itd. Pa (se) pitam, da li je takva cena za Vučićevu porodicu jeftina (mora onda da zarađuju prilično za Srpske prilike) ili su oni na posebnom povlašćenom položaju kod vlasti Rusije pa im vlasti dotiraju cenu (sumnjam da su vlasti Rusije toliko darežljive bez ikakve obaveze Vučića prema njima).

2) Advokati i štrajk
Naši advokati su baš nezajažljivi. Em uzimaju pare za usluge u evrima, em ih uzimaju ne gledajući na obajvljeni cenovnik usluga, em se dogovaraju sa suprotnom strankom u procesu (na svojoj koži sam osetio takav rad advokata) pa svoju stranku lepo namagarče i još neće da registruju ni minimalni promet (prosto da zamažu oči poreskim vlastima). Da li se stvarno plaše tih kasa ili rešili da dokažu državi da su oni posebna nedodirljiva kasta. Narode, uzimajte primer od advokata, ako njima uspe da se reše kasa zašto i mi, koji tu obavezu izvršavamo uredno), nebismo isto tražili, pa ako treba i ucenom. Jednom ucenjena država, uvek ucenjena država.

3) LDP i put Srbije u Evropu
Naš ljubljeni B-92 kao jednu od udarnih vesti objavi da je rezolucija našeg ljubljenog LDP-a o putu Srbije u Evropu primljena i objavljena i da smo imali tu milost od ljubljenog LDP-a da za primenu Sporazma Srbija ne mora da hapsi Hadžića i Mladića ali da ne možemo da budemo primljeni u Evropsku zajednicu ako ne uhapsimo pomenutu gospodu. Kako sam po prirodi “dobro informisani pesimista”, zahvaliću na milosti koju nam je ukazao ljubljeni LDP jer je mogao da donese još goru rezoluciju. Narodu, koji ima ovakvih prijatelja, neprijatelj i nije ppoterban.

4) Da li je Dačić ministar unutrašnjih poslova ili političar
Sve (se) pitam šta je gospodin Dačić na današnji dan, ministar unutrašnjih poslova (sa malim slovom “m” ) ili političar (sa malim slovom “p”).
Ako Dačić ministar unutrašnjih poslva onda treba da sredi “mangupe u svojim redovima”. Ne mogu jedni policajci da se nezakonito usele u stanove koji su zakonski dobili drugi policajcio a da se treći policajci igraju iseljavanja onih prvih. I da se , pri tom, ministar hvali uspehom rada njemu doverenog ministarstva. Verovatno će svi oni koji nemaju stanove uzeti primer od policajaca koji su se nezakonito uselili u tuđe stanove, pa će se useliti (takođe) nezakonito u tuđe stanove. I oni će sa pravom očekivati da se policija ponaša kao da ih iseljava a neko među njima će se polivati benzinom i pričati seceparajuće priče o teškom detinjstvu, još težoj mladosti i sasvim užasnoj sadašnjosti i da im je taj (tuđi) stan jedini izlaz iz svih tih teškoća. Nije mi jasno zašto ovi policajci koji imaju legalna rešenja ne nađu druge prazne stanove i usele se u njih. Nije valjda da su jedni policajci ravnopravniji od drugih. Ako je Dačić ministar o politici bi trebalo da ćuti.

Ako je Dčić političar mora da napusti mesto ministra i onda može do mile volje da reklamira svoju stranku. Da narod Srbije ima pameti, njegova stranka bi trebalo odvano da se pojavi na sopstvenom suđenju, od Srbije je napravila državu “pod dve šljive” i vratila je ekonomski unazad za 40 godina. Jedno se mora priznati, radili su bez odmora i uspeli da za 20 godina na vlasti da unazade zemlju minimum za 40 godina. Malo koja stranka može da se pohvali takvim uspehom. Krajnje je vreme da gospodin Dačić ne zloupotrebljava službeni položaj (za to se krivično odgovara, ako nioje znao), da prestane da koristi (javni) položaj ministra za dobrobit (privatne) stranke.

5)Da li nas Rusi vole kao mi njih
Juče je bila sahrana našeg Patrijarha. O tome da je umro, da je bila (i kakva je bila) sahrana ni reči na televizijskim kanalima Rusije. Neznam da li je to slučajnost ili namerno, no, zaključke treba izvesti i ponašati se odgovarajuće tim zaključcima. Često govorimo, ma to je vlast kriva, nije narod. Pri tome zaboravljamo da je tu vlast birao narod.

6)Specijalni sud i samohvala
Naš Specijalni sud slavi opet neku godišnjicu i javno se (samo) hvali ) kao je učinio mnogo, kako je stekao ugled i još mnogo toga (da vas ne davim). Ko će da ga pohvali ako ne on samog sebe. Indirektan dokaz da je “babi milo to što joj se snilo”. Nikako da taj Sud prelomi i da počne da se bavi ubistvom general Buhe. Nije pokojni general “pao s neba” a i nije bio bolestan od nikakve zarazne bolesti da se naš Specijalni sud tako plaši i da spomene njegovo ime ili dauzme u ruke njegov otvoreni dosije. Tu su u pitanju samo dve stvari, ili je neko naredio da se pokojni general zaboravi na sva vremena ili je Specijalni sud specijalni samo za pojedine istrage a za druge to nije.