Koliko ko zarađuje u Srbiji

Najplaćeniji viši i PRmenadžeri, programeri, informatičari, advokati, građevinski inženjeri, apotekari i bankari. – Najmanje plaćeni konobari, stolari, trgovci, novinari, magacioneri, seljaci, umetnici... – Čistač prestoničkih ulica ima 30.498 dinara, a poštar 31.000 dinara

S mesečnom platom od oko 2.000 evra Beograđanka koja je zaposlena u jednoj privatnoj kompaniji kao samohrana majka uspela je da ostvari jedan od najvažnijih životnih ciljeva – omogućila je svom sinu jedincu da ni u čemu ne oskudeva. Anonimno, priznaje da ne mora da razmišlja o troškovima obrazovanja svog deteta, da bez ustezanja ode na zimovanje i letovanje, da sebi ugodi tako što posle napornog radnog dana ode kod pedikira, manikira ili frizera.

I njen kolega iz jedne druge velike privatne firme, kome je takođe nezgodno da o svojoj plati priča pod punim imenom i prezimenom, priznaje da pristojno živi.

– Imam dvoje male dece, ne moram da razmišljam da li ću imati sredstava da im kompletno obnovim garderobu ili da li će mi nedostajati novac da im kupim nešto što im je neophodno za školu. Ne morammnogo nida razmišljamkad mi padne na pamet da odem na neku utakmicu, na koncert s društvom ili u pozorište – ističe.

Dvadesetčetvorogodišnja Milena, zaposlena kao dizajner u jednoj prestoničkom tekstilnom preduzeću, u nečemu se, ipak, slaže s dvoje naših sagovornika, koji su po opisu posla „viši menadžeri”. Ni ona ne želi o svojim prihodima da govori punim imenom i prezimenom.

– Zašto ne želim da kažem prezime? Zato što mi je poražavajuće da sa diplomom više tekstilne škole mesečno zaradim 19.000 dinara – objašnjava.

Pola plate da za kiriju jer stan na periferiji prestonice unajmljuje s drugaricom, nekoliko hiljada potroši na račune, a mesec pregura tako što joj roditelji iz unutrašnjosti obavezno pošalju kovertu u kojoj se nalazi sto evra. U pozorište ode jednom godišnje, garderobu kupuje na rasprodajama ili na uličnim tezgama, na moru nije bila godinama, na zimovanju – nikad u životu.

Njih troje predstavljaju ram dve krajnosti između kojih može da se urami gotovo svaki zaposleni građanin Srbije. Kako je pokazao „Infostudov” servis za istraživanje plata u našoj zemlji najveće zarade, s porezima i doprinosima, imaju viši menadžeri (93.728), dok se najniže plate mesečno isplaćuju krojačima i kožarima (22.602).

U najplaćenije ubrajaju se oni koji rade u lizing kompanijama, zaposleni u kadrovskim službama, informacionim tehnologijama, telekomunikacijama i bankarstvu, ali i marketingu i odnosima s javnošću. Najmanje plaćeni građani Srbije rade u ugostiteljstvu, obradi drveta, trgovini, umetnosti i kulturi, automobilskoj industriji, poljoprivredi i novinarstvu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada isplaćena u septembru iznosila je 31.319 dinara. Najveća plata „legla” je na račun zaposlenih u oblasti finansijskog posredovanja (74.154), dok su najniži mesečni prihod imali proizvođači radio, TV i komunikacione opreme (12.429). Ništa bolje nisu prošli ni radnici koji se bave obradom kože i predmeta od kože kojima je istog meseca isplaćeno 12.939 dinara.

U našoj zvaničnoj statistici praktično ne postoji podatak o prosečnim zaradama po zanimanjima jer se plate na mesečnom nivou iskazuju po oblastima. Prema rečima Miladina Kovačevića, zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku, te podatke je na indirektan način moguće dobiti preko ankete o radnoj snazi, ali se oni objavljuju dva puta godišnje i iz ugla statistike „ništa ne znači da li veću platu ima fizičar, matematičar, inženjer ili radnik na građevini”.

– Zbog šarenolikosti profila zanimanja takvi podaci su potpuno obesmišljeni. Postoje neka zanimanja koja je nemoguće uprosečiti. Metodološki je teško naći način kojim će se izmeriti prosečna plata ekonomiste. To može da bude i neko ko predaje na fakultetu, ali i neko ko radi kao menadžer u privatnoj firmi, konsultant i ko zna šta još. Takođe, danas postoji raznih inženjera u najrazličitijim oblastima –objašnjava Kovačević.

Međutim, u Srbiji i dalje svako voli da zaviri u tuđ novčanik, pa je internet portal „Infostud” uradio istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete koju popunjavaju posetioci ove virtuelne stranice ne samo da je moguće saznati kolika je prosečna plata novinara, lekara ili sekretarice, već „Infostud” nudi i mogućnost da svoju zaradu uporedite s vašim kolegama u regionu. Cilj istraživanja je, navode, da zaposleni saznaju da li su adekvatno plaćeni, a bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu –kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 60.000 dinara, dok je u regionu još veća. Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati (73.200), građevinski inženjeri (56.300), apotekari (55.200) inženjeri arhitekture (48.800) i bankarski službenici (45.900 dinara). Na spisku najslabije plaćenih nalaze se konobari (23.000), magacioneri (28.500), kuvari (30.000 dinara).

Premapodacima JKP „Gradska čistoća”, čistač prestoničkih ulica u proseku mesečno primi 30.498 dinara, dok njegov kolega koji odnosi smeće ima devethiljade veću platu. Prosečna plata poštara, na primer, nešto je niža i iznosi 31.000 dinara.

Anica Nikolić

-----------------------------------------------------------

Suknja ili pantalone

U Srbiji je plata menadžera prodaje, ukoliko je muškarac, u proseku 30 odsto veća nego ukoliko je ženskog pola, pokazuje istraživanje „Infostuda”. Ipak, ukoliko jedirektorkana čelu odeljenja za odnose s klijentima u marketinškoj, PR ili nekoj drugoj agenciji, njena plata je čak duplo veća nego zarada njenih muških kolega.

Kakvo jeregionalno iskustvo?

U Slovačkoj su najlošije u odnosu na muškarce plaćene žene kontrolori kvaliteta (44 odsto), dok je u Mađarskoj sportski trener ženskog roda duplo manje plaćen nego muškarac. U Češkoj je plata žene regionalnog direktora bezmalo 60 odsto niža od njenog kolege. Zanimanja u kojima „brkovi”, u proseku, znače manju platu su sudski izvršitelj (Slovačka), brend menadžer (Mađarska) i menadžer postrojenja (Češka).

Postoje i poslovi u kojima visina plate ne zavisi od pola. Najravnopravnija zanimanja u Srbiji su ekonomista, službenik za prijem i pomoć klijentima, marketing direktor i hemičar.